Zvezde i klinci

Povodom Međunarodne godine astronomije 2009, početkom ove godine sam kod nas pokrenula i jedan projekat čiji je cilj da približi astronomiju najmlažima. Projekat i sredstva su odobreni od strane Ministarstva ali kako to kod nas već ide, sredstva su uplaćena tek negde sredinom leta, tako da smo sada morali da ubacimo u petru brzinu ne bi li na vreme realiyovali sve što smo zamislili. Malo je iscrpljujuće, no dobro. Bitno je da je zanimljivo. Čak mi je mnogo zanimljivije nego što sam mislila da će biti.

Pojam astronomije i astronomskih objekata se kod nas u osnovnim školama uvodi tek u petom razredu u okviru predmeta geografije. S obzirom da se deca sa nekim astronomskim pojmovima i pojava sreću još u ranijem uzrastu, davno pre nego što o tome uče zvanično u školi, ideja iza ovog projekta je bila da se počne još ranije – da probamo astronomiju da predstavimo onim najmlađim klincima – prvacima i drugacima.

Osmislili smo par interaktivnih vežbica gde klinci kroz igru uče o nekim stvarima iz astronomije kojih su već svesni – o Suncu, Mesecu, Zemlji, o smeni dana i noći. Ono što želim u ovoj epizodi da vam predstavim je kako te naše prezentacije i vežbice izgledaju, čisto za slučaj da će nekoj učiteljici/učitelju koji slučajno (ili namerno) nabasaju na ovaj naš mali blog, koristiti.

Prezentaciju uvek počnemo, kako to već dolikuje, tako što se moja koleginica Ivana Horvat i ja predstavimo deci kao astronomi i tu im objasnimo šta to zanimanje znači. Naravno, pre nego što objasnimo bilo koji koncept, uvek je zanimljivo prvo pitati decu šta oni misle da to znači. Najbolja stvar oko tih pitanja je što mogu da se čuju vrlo zaniljivi a nekada i smešni dečji odgovori. Na primer, kada smo jednom prilikom pitali prvake šta su zvezde, jedan mališa je, vrlo pronicljivo, moram da primetim, odgovorio “To su oni ljudi sa televizije što sve znaju” :) Sjajno! Posle toga nastavimo tako što objasnimo deci da su zvezde velike vatrene lopte, da sijaju za razliku od Meseca koji samo liči da sija, i da je naše Sunce takođe zvezda. Ovde obavezno pokažemo sliku Sunca iz bliza sa SOHO sajta, što redovno izazove kod dece reakciju potpunog oduševljenja. Onda prežemo na Zemlju. Tu prvo i redovno im pokažemo sliku njihove škole koju iz mesta srećno prepoznaju, i tada uz pomoć slika sa Google mapa i Google Earth softvera, prvo prikažemo satelitske snimke škole i bliže okoline, pa polaku i postupno “odzumiramo” pogled i prikazujemo sve veće i veće parče prostora, njihov grad, pa okolinu grada, pa Vojvodinu, Srbiju, Evropu, svet, i sve su to pravi satelitski snimci. Suština ovih koraka je da do nekle deca steknu osećaj veličini Zemlje. I tek tada prelazimo na priču o planeti Zemlji, uz pomoć globusa. Nakon toga nastavljamo priču o skalama i veličinama ali u Sunčevom sistemu tj. o veličini Sunca, Zemlje, Meseca i njihovim međusobnim rastojanjima. Da bismo to demonstrirali, za Sunce koristimo veći balon, prečnika oko 1 metar, koji je u obliku Sunca (ovaj balon je recimo glavna atrakcija među klincima i svi žele bar da ga pridrže), za Zemlju koristimo kliker, dok za Mesec koristimo zrno bibera. Odnos veličina balona, klikera i zrna bibera približno oslikava mežusobni odnos veličina Sunca, Zemlje i Meseca. Zatim prelazimo na ilustraciju mežusobnih rastojanja ova tri nebeska tela – dok jedno dete na jednom kraju učionice drži balon-Sunce, drugo dete, držeći kliker-Zemlju od njega treba da ode na oko 50 (dečjih) koraka, što ih obično odvede izvan učionice na hodnik, dok treće dete, držeći zrno bibera- Mesec približi biber na rastojanje debljine prsta od klikera. Ove skale (međusobne veličine objekata i daljine) nisu baš precizne ali smo ih usvojili iz praktičnih razloga (klincima je interesantnije da kliker predstavlja Zemlju nego glava čiode što bi bilo rpeciznije) i u svakom slučaju služe svrsi jer su klinci već dovoljno začuđeni i impresionirani kad im uporedimo ovoliko Sunce i ovoliku Zemlju, i 50 koraka im je već dovoljno daleko (mada ako bismo hteli baš da budemo precizni to bi trebalo da bude oko 250 koraka) rastojanje između balona-Sunca i klikera-Zemlje.

Jedan od najzanimljivijih, i za nas i za klince, delova je demonstracija kretanja u Sunčevom sistemu. Tu radimo standardnu stvar- jedno dete drži balon i predstavlja Sunce, drugo drži globus i predstavlja Zemlju dok treće dete drži tenisku lopticu i predstavlja Mesec, a onda kreće okretanje – dete-Zemlja se okreće oko sebe i oko Sunca, dok se dete-Mesec okreće oko Zemlje. Ovo je redovno propraćeno haotičnim sudaranjem i smehom na sve strane, dok sva ostala deca jedva čekaju da oni budu sledeći koji će probati ovu demonstraciju (trudimo se ovo da izvedemo što više puta sa različitom decom a bi svi bili uključeni).

Na kraju pričamo o tome kako i zašto se smenjuju noć i dan. Da bi ovo demonstrirali smislili smo igru koju zovemo Noć i dan. Sva deca ustanu, poređaju se u krug (u kolo) i uhvate se za ruke i to tako da su okrenuti na spolja – ovo kolo predstavlja Zemlju. tada čitavo kolo počinje da se okreće što simboliše obrtanje Zemlje oko svoje ose. Za to vreme, jedno dete nalazi se van kola i drži Sunce. Igra se sastoji u tome da sva deca koja vide Sunce (pri čemu svi treba da gledaju pravo i ne okreću glavu) treba da su budni tj. predstavljaju dan i tu mogu da pričaju međusobno dok nastavljaju da se kreću sa kolom, dok deca koja ne vide Sunce treba da se pretvaraju da spavaju jer je kod njih noć. Oni koji krajičkom oka vide Sunce treba da zevaju jer se tek bude, odnosno tek počinje da im se spava, pošto za njih tek sviće, odnosno pada mrak.

Nakon igre Noć i dan, prezentaciju završimo tako što ponovo prođemo kroz sve pojmove koje smo spominjali i pustimo decu da ponove šta su naučili. Cela prezentacija traje taman jedan školski čas 45 min.

Osim astronomije za najmljađe, za nešto stariju decu (III i IV razred, i stariji) imamo prezentaciju “Vodič kroz sunčev sistem” koja se sastoji od prikazivanja kratkog interaktivnog filma napravljenog u Celestia softveru, uz prateću priču i zanimljivosti o svakoj planeti. Deci ovog uzrasta se ova prezentacija posebno sviđa pošto ih ovaj filmić podseća na neku video igricu. Posebno su interesantne zanimljivosti koje im spomenemo za svaku planetu što ih uvek podstakne da postave gomilu pitanja. Na primer, kada spomenemo da bi naša težina na mesecu bila 6 puta manja od naše težine na Zemlji te da bi na Mesecu mogli mnogo višlje da skočimo, ovaj podatak uvek uporedimo sa Supermenom koji je sa planete Kripton gde je gravitacija mnogo jača nego na Zemji zbog čega Supermen na Zemlji može da skoči mnogo višlje nego ljudi, pa čak i poleti. Naravno ovo redovno pokreće onda čitavu priču o gravitaciji o kojoj sama deca pitaju. Suština je da klinci obožavaju ovakve zanimljivosti. Do sada su se ove prezentacije za malo starije dosta dobro pokazale, mnogo bolje nego što sam očekivala. Moj omiljeni momenat se desio kada je nakon jedne od ovih prezentacija, jedna devetogodišnja devojčica podigla ruku da bi se javila za reč, pri čemu sam ja pomislila da želi da postavi još neko pitanje (već je nekoliko pitanja postavila), međutim ona je tada potpuno ozbiljno samo rekla “Znam šta hocu da bude. Hoću da budem astronom”. E tada znaš da je “operacija” uspela! :) Baš takvi momenti su ono što mi vraća nadu svaki put kad se razočaram oko toga što na primer u nekim osnovnim školama kojima smo ponudili izvođenje ovih demonstracija smo dobili odgovor da baš ni jedan nastavnik, učitelj nije zainteresovan za ovako nešto, bez obzira što se ništa ne naplaćuje i što mi sve svoje rekvizite i opremu donosimo…uopšte ne razumem takvu reakciju. Ali bez obzira na to, suština današnje epizode je da je zaista zabavno i poučno raditi sa decom i da danas deca znaju mnogo više o Svemiru neko što smo mi u tom uzrastu znali, što znači da astronomija definitivno postaje vidljivija.

I to bi vam bilo to. Naš mali projekat približavanja zvezda najmladjima. Čisto za slučaj da će nekome možda nadam se koristiti.