уторак, 27. октобар 2009.

Zvezde i klinci

Povodom Međunarodne godine astronomije 2009, početkom ove godine sam kod nas pokrenula i jedan projekat čiji je cilj da približi astronomiju najmlažima. Projekat i sredstva su odobreni od strane Ministarstva ali kako to kod nas već ide, sredstva su uplaćena tek negde sredinom leta, tako da smo sada morali da ubacimo u petru brzinu ne bi li na vreme realiyovali sve što smo zamislili. Malo je iscrpljujuće, no dobro. Bitno je da je zanimljivo. Čak mi je mnogo zanimljivije nego što sam mislila da će biti.

Pojam astronomije i astronomskih objekata se kod nas u osnovnim školama uvodi tek u petom razredu u okviru predmeta geografije. S obzirom da se deca sa nekim astronomskim pojmovima i pojava sreću još u ranijem uzrastu, davno pre nego što o tome uče zvanično u školi, ideja iza ovog projekta je bila da se počne još ranije – da probamo astronomiju da predstavimo onim najmlađim klincima – prvacima i drugacima.

Osmislili smo par interaktivnih vežbica gde klinci kroz igru uče o nekim stvarima iz astronomije kojih su već svesni – o Suncu, Mesecu, Zemlji, o smeni dana i noći. Ono što želim u ovoj epizodi da vam predstavim je kako te naše prezentacije i vežbice izgledaju, čisto za slučaj da će nekoj učiteljici/učitelju koji slučajno (ili namerno) nabasaju na ovaj naš mali blog, koristiti.

Prezentaciju uvek počnemo, kako to već dolikuje, tako što se moja koleginica Ivana Horvat i ja predstavimo deci kao astronomi i tu im objasnimo šta to zanimanje znači. Naravno, pre nego što objasnimo bilo koji koncept, uvek je zanimljivo prvo pitati decu šta oni misle da to znači. Najbolja stvar oko tih pitanja je što mogu da se čuju vrlo zaniljivi a nekada i smešni dečji odgovori. Na primer, kada smo jednom prilikom pitali prvake šta su zvezde, jedan mališa je, vrlo pronicljivo, moram da primetim, odgovorio “To su oni ljudi sa televizije što sve znaju” :) Sjajno! Posle toga nastavimo tako što objasnimo deci da su zvezde velike vatrene lopte, da sijaju za razliku od Meseca koji samo liči da sija, i da je naše Sunce takođe zvezda. Ovde obavezno pokažemo sliku Sunca iz bliza sa SOHO sajta, što redovno izazove kod dece reakciju potpunog oduševljenja. Onda prežemo na Zemlju. Tu prvo i redovno im pokažemo sliku njihove škole koju iz mesta srećno prepoznaju, i tada uz pomoć slika sa Google mapa i Google Earth softvera, prvo prikažemo satelitske snimke škole i bliže okoline, pa polaku i postupno “odzumiramo” pogled i prikazujemo sve veće i veće parče prostora, njihov grad, pa okolinu grada, pa Vojvodinu, Srbiju, Evropu, svet, i sve su to pravi satelitski snimci. Suština ovih koraka je da do nekle deca steknu osećaj veličini Zemlje. I tek tada prelazimo na priču o planeti Zemlji, uz pomoć globusa. Nakon toga nastavljamo priču o skalama i veličinama ali u Sunčevom sistemu tj. o veličini Sunca, Zemlje, Meseca i njihovim međusobnim rastojanjima. Da bismo to demonstrirali, za Sunce koristimo veći balon, prečnika oko 1 metar, koji je u obliku Sunca (ovaj balon je recimo glavna atrakcija među klincima i svi žele bar da ga pridrže), za Zemlju koristimo kliker, dok za Mesec koristimo zrno bibera. Odnos veličina balona, klikera i zrna bibera približno oslikava mežusobni odnos veličina Sunca, Zemlje i Meseca. Zatim prelazimo na ilustraciju mežusobnih rastojanja ova tri nebeska tela – dok jedno dete na jednom kraju učionice drži balon-Sunce, drugo dete, držeći kliker-Zemlju od njega treba da ode na oko 50 (dečjih) koraka, što ih obično odvede izvan učionice na hodnik, dok treće dete, držeći zrno bibera- Mesec približi biber na rastojanje debljine prsta od klikera. Ove skale (međusobne veličine objekata i daljine) nisu baš precizne ali smo ih usvojili iz praktičnih razloga (klincima je interesantnije da kliker predstavlja Zemlju nego glava čiode što bi bilo rpeciznije) i u svakom slučaju služe svrsi jer su klinci već dovoljno začuđeni i impresionirani kad im uporedimo ovoliko Sunce i ovoliku Zemlju, i 50 koraka im je već dovoljno daleko (mada ako bismo hteli baš da budemo precizni to bi trebalo da bude oko 250 koraka) rastojanje između balona-Sunca i klikera-Zemlje.

Jedan od najzanimljivijih, i za nas i za klince, delova je demonstracija kretanja u Sunčevom sistemu. Tu radimo standardnu stvar- jedno dete drži balon i predstavlja Sunce, drugo drži globus i predstavlja Zemlju dok treće dete drži tenisku lopticu i predstavlja Mesec, a onda kreće okretanje – dete-Zemlja se okreće oko sebe i oko Sunca, dok se dete-Mesec okreće oko Zemlje. Ovo je redovno propraćeno haotičnim sudaranjem i smehom na sve strane, dok sva ostala deca jedva čekaju da oni budu sledeći koji će probati ovu demonstraciju (trudimo se ovo da izvedemo što više puta sa različitom decom a bi svi bili uključeni).

Na kraju pričamo o tome kako i zašto se smenjuju noć i dan. Da bi ovo demonstrirali smislili smo igru koju zovemo Noć i dan. Sva deca ustanu, poređaju se u krug (u kolo) i uhvate se za ruke i to tako da su okrenuti na spolja – ovo kolo predstavlja Zemlju. tada čitavo kolo počinje da se okreće što simboliše obrtanje Zemlje oko svoje ose. Za to vreme, jedno dete nalazi se van kola i drži Sunce. Igra se sastoji u tome da sva deca koja vide Sunce (pri čemu svi treba da gledaju pravo i ne okreću glavu) treba da su budni tj. predstavljaju dan i tu mogu da pričaju međusobno dok nastavljaju da se kreću sa kolom, dok deca koja ne vide Sunce treba da se pretvaraju da spavaju jer je kod njih noć. Oni koji krajičkom oka vide Sunce treba da zevaju jer se tek bude, odnosno tek počinje da im se spava, pošto za njih tek sviće, odnosno pada mrak.

Nakon igre Noć i dan, prezentaciju završimo tako što ponovo prođemo kroz sve pojmove koje smo spominjali i pustimo decu da ponove šta su naučili. Cela prezentacija traje taman jedan školski čas 45 min.

Osim astronomije za najmljađe, za nešto stariju decu (III i IV razred, i stariji) imamo prezentaciju “Vodič kroz sunčev sistem” koja se sastoji od prikazivanja kratkog interaktivnog filma napravljenog u Celestia softveru, uz prateću priču i zanimljivosti o svakoj planeti. Deci ovog uzrasta se ova prezentacija posebno sviđa pošto ih ovaj filmić podseća na neku video igricu. Posebno su interesantne zanimljivosti koje im spomenemo za svaku planetu što ih uvek podstakne da postave gomilu pitanja. Na primer, kada spomenemo da bi naša težina na mesecu bila 6 puta manja od naše težine na Zemlji te da bi na Mesecu mogli mnogo višlje da skočimo, ovaj podatak uvek uporedimo sa Supermenom koji je sa planete Kripton gde je gravitacija mnogo jača nego na Zemji zbog čega Supermen na Zemlji može da skoči mnogo višlje nego ljudi, pa čak i poleti. Naravno ovo redovno pokreće onda čitavu priču o gravitaciji o kojoj sama deca pitaju. Suština je da klinci obožavaju ovakve zanimljivosti. Do sada su se ove prezentacije za malo starije dosta dobro pokazale, mnogo bolje nego što sam očekivala. Moj omiljeni momenat se desio kada je nakon jedne od ovih prezentacija, jedna devetogodišnja devojčica podigla ruku da bi se javila za reč, pri čemu sam ja pomislila da želi da postavi još neko pitanje (već je nekoliko pitanja postavila), međutim ona je tada potpuno ozbiljno samo rekla “Znam šta hocu da bude. Hoću da budem astronom”. E tada znaš da je “operacija” uspela! :) Baš takvi momenti su ono što mi vraća nadu svaki put kad se razočaram oko toga što na primer u nekim osnovnim školama kojima smo ponudili izvođenje ovih demonstracija smo dobili odgovor da baš ni jedan nastavnik, učitelj nije zainteresovan za ovako nešto, bez obzira što se ništa ne naplaćuje i što mi sve svoje rekvizite i opremu donosimo…uopšte ne razumem takvu reakciju. Ali bez obzira na to, suština današnje epizode je da je zaista zabavno i poučno raditi sa decom i da danas deca znaju mnogo više o Svemiru neko što smo mi u tom uzrastu znali, što znači da astronomija definitivno postaje vidljivija.

I to bi vam bilo to. Naš mali projekat približavanja zvezda najmladjima. Čisto za slučaj da će nekome možda nadam se koristiti.

Read more!

понедељак, 05. октобар 2009.

Gradić koji živi za astronomiju

          Sa’adat-Shahr je na prvi pogled najobičnije ruralno naselje u jugu Iranu. Nalazi se u oazi u sred pustinje. Njegovi žitelji, njih oko 16 000, žive pretežno od poljeprivrede i to od držanju voćnjaka i vinograda koji uspevaju u oazi. Međutim, ovo mesto je upselo da se nađe u centru pažnje mnogim svetskim medijima, kao gradić fasciniran astronomijom.

          Žene u ovom gradu prodavale su svoj nakit kako bi pomogle izgradnju opservatorije i nabavku teleskopa i ostalih istrumenata. Ostali su građani su se uključili u ovaj projekat na razne načine. Lokalne vasti su dozvolile astronomima da kada treba da se posmatra neki važan događaj mogu isključiti električnu energiju celom gradu, iako ovo naselje proizvodi malo svetlosno zagađenje, a da u okolini nema drugog izvora svetlosti.

Ceremonija otvaranja opservatorije


          Njihova opservatorija, u koju su uložili veliki trud, predstavlja malu građevinu sa 3-metarskom kupolom na vrhu. U njoj je smešten 11-inčni teleskop Celestron. Na jednom zidu opservatorije nalazi se ispisan odlomak iz Kurana na engleskom, farsiju (presijskom) i na originalnom arapskom jeziku. Sa vrha opservatorije pruža se pogled na gradić sa voćnjacima i vinogradima okruženi pustinjom. Odatle se mogu uočiti šatori i stada nomada koji su tu naseljeni.

Zid opservatorije sa citatom iz Kurana


          Astronomija predstavlja sastvani život ovog malog grada.

          Molitve u iranskim džamijama obavljaju se u podne i rano uveče. U pauzi između molitvi vreme se provodi u razgovorima o pojedinim delovima Kurana ili su aktuelne teme iz svakodnevnog života. Vreme posle poslednje molitve provodi se slobodno. Nebeski fenomeni su uvek bili deo učenja islama, što se vidi po brojnim i važnim islamskim astronomima u prošlosti. U Sa’adat-Shahr astronomija je više od toga. Ovde se često između molitvi u džamiji vreme koristi kako bi se građani obavestili o zanimljivim astronomskim dešavanjima podstičući ih da odlaze do opservatorije ispred koje su postovljeni teleskopi. Škola takođe učestvuje u popularizaciji astronomije i najavljivanju posmatranja za javnost.

          Projekat izgradnje opservatorije je ovom malom gradu bio od velikog značaja. On je jedan veliki primer za sve, kad se hoće može se.


Read more!

уторак, 29. септембар 2009.

22. Septembar 2009. Tuzan dan za ASTRONOMIJU u Srbiji


Dogodilo se dana 22. septembra:

1791. Rođen je engleski fizičar i hemičar Majkl Faradej, koji je 1831. otkrio zakon elektromagnetske indukcije, a 1833. dva osnovna zakona elektrolize.

1862. Predsednik SAD Abraham Linkoln objavio je dekret prema kojem svi američki robovi postaju slobodni građani od 1. januara 1863.

1882. Umrla je srpska slikarka Katarina Ivanović, prva žena član Srpskog učenog društva. Slikala je portrete, istorijske žanr-kompozicije i vrlo uspešne mrtve prirode. Neke njene slike su među najboljima u srpskom klasicizmu, poput "Portreta knjeginje Perside Karađorđević", "Autoportreta", "Korpe s grožđem".

1885. Rođen je američki filmski režiser i glumac austrijskog porekla Erih fon Štrohajm, jedan od najvećih režisera nemog filma ("Kraljica Keli", "Velika iluzija", "Nestali iz Sent-Ažila", "Bulevar sumraka").

1955. U Velikoj Britaniji počela je da radi komercijalna televizija. Prvi plaćeni oglas bila je reklama za pastu za zube.

1960. Proglašena je nezavisnost afričke države Mali (bivši Francuski Sudan) sa predsednikom Modibom Keitom.

2007. Umro Marsel Marso, francuski pantomimičar koji se proslavio likom Bipom. Poznat kao Čarli Čaplin pantomime, Marso inspirisan glumcima ere nemog filma, širom sveta postao poznat 1947. po liku klovna belog lica, u poluveru i sa šeširom.

2009. Na sajtu Astronomskog magazina objavljeno da je časopis ASTRONOMIJA prestao da izlazi ...

... u Međunarodnoj godini astronomije jedini naučno-popularni časopis iz astronomije je ugašen. Da tuga bude još veća, mislim da je to jedini naučno-popularni časopis u Srbiji uopšte (ako izuzmem Nacionalnu Geografiju koja nije baš "naša"). da sve bude još gore, ne pričamo ovde o situaciji "daj šta daš samo da je nešto", već pričamo o jednom izuzetno kvalitetnom, i po sadržini i po koricama, časopisu koji već 6 godina ima svoju vernu publiku čiji broj stalno raste. Da se razumemo, to je časopis koji je živeo i opstajao na čistom entuzijazmu. Niko tu nije zarađivao silne pare, bilo je bitno samo da se pliva i da se piše o astronomiji, da se ljudima donesu neke kvalitetne, sveže vesti iz astronomije i srodnih nauke, da se pokaže šta svet radi dok mi...samo pišemo o tome...a sad više ni to ne možemo.
I šta ljudi da čitaju sada? Neke senzacionalističke "naučne" vesti i Blica i sl. o već nekom opet meteoru koji treba da nas pregazi već nekad?

Ja razumem da je astronomija velikoj većini verovatno poslednja rupa na svirali, u ovoj zemlji opterećenoj drugim, u neku ruku ozbiljnijim problemima, ali, rekla sam to više puta, rećiću to opet - šta ima zemlja koja ostane bez nauke? Kuda može da ide zemlja gde nivo naučne nepismenosti eksponencijalno raste? Možete biti bogatiji od Bil Gejtsa, Stiv Dzobsa i Gugl braće zajedno, ako ne znate šta s tim da radite, džaba vam sve! S druge strane, ako imate ideje i znanje, iz ničega možete napraviti nešto! Možete rasti, napredovati, oporaviti se, povratiti se.

Meni je strašno da vidim da bežimo pred pomračenjem Sunca, da se sakrivamo od Jupitera jer je možda Avax, da mislimo da astronomi izrađuju horoskope i nose kristalne kugle, da "kupujemo" razvodnjeno obrazovanje, da se bojimo crnih rupa koje će ludi naučnici napraviti u CERN-u i koje će nas progutati, da mislimo da Mars može biti veći od Meseca, da su nam udarne vesti skandali raznih estradnih zvezda, da većina omladine danas nalazi svoje uzore na PINK-u, da grupa ljudi ne može slobodno da se prošeta i pored milicijske zaštite od huligana a kamoli jedan zalutali stranac, da ljudi ostaju gladni i bez posla jer je proizvodnja skoro potpuno ugušena, da čekamo taj beli šengen ko da nam je to sve u životu a da najveći broj ljudi nema dovoljno ni da se mrdne iz svog mesta a kamoli turistički obilazi svet...a sve to ide jedno sa drugim. Kulturno, obrazovano, naučno-pismeno društvo lako izbegava ove simptome "prehlade" ... a kod nas je to već poodmakla metastaza.
Međutim država smatra da se takva oboljenja leče tretiranjem "površinskih" simptoma, umesto da tretira osnovni uzrok, te tako i dalje nije u stanju da prepozna ne samo značaj fundamentalnih nauka i ulaganja u iste, već i značaj popularizacije tih istih nauka kroz, između ostalog, naučno-popularne časopise kakav je bila Astronomija, koju je danas više nego ikada, apsolutno presudno spasiti od istrebljenja kao što se radi sa svim ugroženim vrstama.

Vrhunac ironije - popularan časopis ASTRONOMIJA ugašen u Međunarodnoj godini astronomije .... šta je sledeće?

Read more!

петак, 28. август 2009.

A (za)što ne bi moglo?! (3)

Zanimljivo, ako se malo pažljivije osmotri pojam "tradicionalnog polno odredjenog zanimanja" sa naglaskom na tradicionalno, odn. ono sto je oduvek bivalo, šta se valja, a šta ne, pokaže vrlo brzo da je odrednica "odvajkada" zapravo koliko juče... Ili se tradicionalnim naziva sve ono do čega naše, eventualno naših roditelja ili baka i deka, sećanje seže? A mi neuobičajeno kratko pamtimo, by default. (Nota bene: pisane dokumente, istorijske, je neko morao da napiše i neko da sačuva...)

No, povod ovog napisa je bila slika i članak u nekim novinama o udruženju muškaraca pletilja. Borci za rodnu ravnopravnost ženskih zanimanja u srpskom jeziku se, očekujem, staraju da ta ravnopravnost bude obostrana, i ja se nadam da će mi neko reći šta je muškarac koji plete? E? Da ne dužim, pretraga Mreže ne bi li pojavu i ilustrovala, neočekivano me je dovela do Digresije: prelep photo slide meštana Takilje, kraj Puna, na obali jezera Titikaka u Peruu. Negde se civilni status pojedinca pokazuje prstenjem/burmama, a negde šarom na kapi. Opet negde muški vode muške razgovore tj. ogovaraju uz pivo na ćosku, a negde pletući na trgu u podne. Lepo se vidi. I još nešto se lepo vidi - dok se u Evropi polako ozakonjava zabrana fotografisanja pojedinca, na temu 'privacy protection', malo izvan granica počinje free shooting. Dupli standardi i Digresija digresije: The Porters of the Inca Trail, jedan dokumentarac koji vredi pogledati. Ako se nekome učini da je 30€* za četiri dana OK naknada, think twice: opis posla izmedju ostalog podrazumeva 12h hoda na dan sa i do 40kg na ledjima i na do preko 5000m nadmorske visine. (*)Zapravo samo polovina toga, putne troškove dolaska i odlaska nosači sami plaćaju...



A i muči me jedna stvar: ako je već ideja da se doživi pravo iskustvo Inka i odluči na tabananje (ceo put do Maču Pikčua(? eh ti padeži...) može i vozom) i ako na planinarenje i inače idemo opremljeni potpuno svesni da ćemo sopstveni teret sami nositi na ledjima, ¿A (za)što ne bi moglo tako i tamo?!

Read more!

среда, 05. август 2009.

PPK (pasoš, pare i karta)

U suštini, gornje tri stvari su materijalno sve što je je potrebno za putovanje. Medjutim, onog trenutka kada na put krećete kao astronom i astrofizičar, u obavezan prtljag ulazi i - laptop. A taj dodatak možda zahteva i još jednu stavku u listi 'obavezno poneti'... Sve zavisi GDE se putuje :-)

Electricity around the world: plugs, sockets, voltages, converters, etc.

Read more!

четвртак, 23. јул 2009.

27.08.2009. Mars napada! Runda No 6!



Dragi moji blogeri, ljubitelji astronomije, posetioci, slučajni prolaznici,
verovatno ste do sada u vašim elektronskim sandučićima našli bar jedan email naslovom "Spektakularan Mars - Fenomen koji ćete doživeti jednom u životu!" ili nešto slično gde vam autor već objašnjava kako će 28. avgusta 2009. Mars imati najbliži prilaz Zemlji, koji se desi jednom u 60 hiljada godina, i tom prilikom će Mars biti veliki kao Mesec (?!) Ahm, ahm... Žao mi je što to moram ovako da učinim ali što bi rekao svima omiljen film - Učini to..što bezbolnije: Zakasnili ste! U pitanju je samo internet prevara (mada mi nije jasno šta autor iste ima od toga), koja reinkarnira evo već 6. put. Ovaj fenomen koji se spominje se donekle odigrao 27. avgusta ali 2003. godine kada Mars zaista jeste prišao najbliže Zemlji što se zaista neće desiti narednih nekoliko desetina hiljada godina, ali čak ni tada nije bio ni blizu veliki kao Mesec, već i dalje samo crvena tačkica na nebu.

Tako da dragi moji i drage moje, ne dozvolite da se ova prevara više širi...

O prevari:
http://www.astronomy.org.gg/hoax.htm

O pravom događaju:
http://www.newscientist.com/article/dn4104-hubble-telescope-takes-mars-closeup.html

Read more!

четвртак, 04. јун 2009.

10 prezenterskih zapovesti


Uvek me iznenadi i porazi činjenica da samo mali broj ljudi zna da održi dobro predavanje. Za nas naučnike dobro predavanje je obično Ahilova peta. „Ludi naučnici“ su toliko zaluđeni svojom naukom da kada je prezentuju na naučnim konferencijama ili u javnosti ta njihova prezentacija je često vrlo zbunjujuća, naizgled dosadna a po nekad čak i zastrašujuća. Međutim, postoje neka opšta pravila, koja, ako biste ih primenili, bi učinila čudo od vaše prezentacije. Ova pravila se mogu primeniti na bilo kakav tip prezentacije, bilo da je u pitanju neko naučno predavanje, nastavno predavanje, neka marketinška, poslovna prezentacija, ma bilo šta, bez obzira na veličinu publike. Postoje ljudi (na žalost, ne kod nas) čiji je posao da vas obuče, da vam pokažu kako da održite dobru prezentaciju. Odmah ću vam reći – ja nisam jedna od tih ljudi. Ja sam samo neko ko je ovu „veštinu“ naučio iz iskustva. No bez obzira na to, garantujem vam, da ako isprobate da primenite ove trikove na vašoj prezentaciji, videćete da će vam pomoći. Tako da, bez daljeg odlaganja, predstavljam vam



Mojih 10 prezenterskih zapovesti

1. Upoznajte publiku

Ovo izgleda tako jednostavno ali je najbitnija stvar koju možete da uradite za vaše predavanje da bi ono bilo dobro. Čak i pre no što prihvatite da održite neko predavanje/prezentaciju raspitajte se o strukturi publike. Da li će vaša publika biti prevashodno mladi? Ili možda stariji ljudi? Hoće biti dobro obrazovani? Načitani? Materijalno dobro stojeći? Nekada će vam možda biti od važnosti i informacija koje su nacionalnosti, religije. Naravno, ne treba vam svaka ova informacija svaki put. Vi odlučite koja osobina publike je najbitnija za vaše predavanje, da bi ono bilo dobro prihvaćeno. Vi odlučite ko vam je ciljna grupa u odnosu na temu vašeg predavanja. Na primer, ja kad držim popularno predavanje, ako ga držim đacima neke srednje škole, potrudiću se da koristim više slenga u svom govoru, da spominjem i pravim analogije sa stvarimo koje su im bliske – sa nekom popularnom muzikom, poznatim ličnostima i sl. S drzge strane, ako držim popularno predavanje u nekom gradskom kulturnom centru gde u glavnom dolaze stariji, bolje obrazovani građani i penzioneri, potrudiću se da se izražavam malo suptilnije, da zvučim ozbiljnije, i neću se toliko truditi da animiram publiku kao što to moram da radim ako mi publiku većinom čine tinejdžeri. Dakle, vi sami odlučite koja informacija o publici vam je bitna za vašu prezentaciju i prilagodite se tome. Po nekada, pogotovo kada držite jednu te istu prezentaciju više puta, različitim publikama, najlakše je održati potpuno identičnu prezentaciju svaki put. Međutim, čak i kada je publika skoro ista po strukturi (na pr. šrednjoškolci u različitim školama) ljudi jednostavno vole da vide personalizovanu prezentaciju, da vide da je prezentacija napravljena baš za njih lično. Na pr. kada držim predavanje o galaksijama, i kada pokažem sliku Mlečnog puta, naše galaksije, uvek strelicom označim gde se tu u galaksiji nalazi Sunce tj. gde se mi nalazimo. Međutim, umesto da tu gde je strelica napišem samo „Sunce“ ili „Zemlja“ ja napišem ime grada ili institucije u kojoj držim to predavanje, i prosto je neverovatno kolko nešto tako jednostavno, tako mala personalizacija, može da napravi razliku u tome da li će se publici svideti predavanje ili neće.

2. Budite svoji

Znam da ova tačka zvuči ko da protivreči tački br. 1, ali nije tako. Kako god da izmenite vašu prezentaciju da biste i nju i sebe prilagodili publici, na kraju krajeva, želite da ostanete svoji. To je ono što će uliti poverenje vašoj publici . Poslednje što želite kad držite neku prezentaciju je da vam publika ne veruje. A kada vam publika neće verovati? Kad nanjuše lošu glumu. Ako se suviše trudite da budete nešto što niste, tokom izlaganja vaše prezentacije, to će ličiti na lošu glumu (osim ako ste Roberd de Niro), a loša gluma prilikom prezentacije kada pokušavate da „prodate“ publici vašu ideju, vašu priču, vodi u neuspeh. Znači, bez obzira na sve, ne želite da izgledate neprirodno. Dve sitnice koje će vam pomoći da ne izgledate neprirodno i ne počenete loše da glumatate tokom prezentacije je: nosite (prilagođenu ali) udobnu odeću i verujte u to što izgovarate (osim ako ste advokat ili političar ;))

3. Budi publika

Prvi i osnovni korak do dobre prezentacije je da se stavite na mesto publike. Dakle, napravite prezentaciju za sebe, kakvu biste vi voleli da vidite, koja bi vama samim bila zanimljiva, zabavna, jasna i šta god već pokušavate da postignete. Nikako nemojte da napravite prezentaciju koja bi i vas same uspavala. I zapamtite, ako vam nije interesantno ni zabavno već dok pišete i pravite vašu prezentaciju, dok je isprobavate i držite, onda bi verovatno bilo dobro da je malo prepravite.


4. vežbati, vežbati i samo vežbati

Jednostavno. Verujte mi, zaista ne želite da izgovorite vašu prezentaciju prvi put baš pred ciljnom publikom. Pre toga morate je malo provežbati. Na primer, svaki put kad završim sa pisanjem nekog predavanja/prezentacije čini mi se da je dobra i kompletna i obično sam dosta zadovoljna s tim kako je napisana. Međutim, tek kad je probam po prvi put, na glas, od početnog „Dobro veče“ pa do „Hvala na pažnji“ shvatim da ipak nije tako savršena kako što sam mislila, da tu ipak ima još nešto da se doradi, neki prelaz da se ispegla, priča malo bolje da se poveže i sl. dakle, tek kad probate vašu prezentaciju vidite kolko je dobro napisana. Međutim, ne želite previše da je uvežbate do te mere da počnete čitave fraze i rečenice da pamtite na pamet. Jer u tom slučaju, ako se stvari nauče na pamet, sve počinje da zvuči kao loša gluma, a loša gluma vodi nepoverenju publike. Osim ako patite od trebe. U tom slučaju, OK je i čak i pomaže, da prvih nekoliko uvodnih rečenica naučite na pamet, jer ako ne morate da brinete o tome kako ćete početi to će vas opustiti za ostatak vaše prezentacije, dok se treba ne smiri.

5. Uvod – razrada - zaključak

U svakom trenutku tokom prezentacije publika mora da zna što su tu, kuda idu i gde se trenutno nalaze. To je osnov tečne, glatke i jasne prezentacije. Da biste to postigli, dobra prezentacije mora da ima, kao što su nas učili u školi da pišemo sastave, uvod, razradu i zaključak. Dakle, ne želite da vaša prezentacija izgleda ko film Dejvida Linča gde je publika tolno izgubljena u prostoru i u vremenu. Poslednje što želite je da zbunite publiku. Prvo, objasnite publici zašto su tu. dajte im razlog zašto je tema o kojoj pričate bitna, ne samo vama neg i njima. Sledeće što treba da uradite je da objasnite šta je cilj prezentacije i izložite plan o tome kako ćete ih voditi do tog cilja. Dalje, postavite temelje priče – objasnite publici sve bitne stvari, reči, detalje s kojima moraju biti upoznati da bi mogli razumeti onaj glavni deo vašeg predavanja/prezentacije, i tek onda pređite na razradu priče gde objašnjavate procedure i metode i šta ste već koristili da biste došli do zaključka. Konačno sledi suština cele vaše prezentacije – zaključak, rezultat, poenta cele priče, gde pokušajte taj deo da naglasite, da bi bilo apsolutno jasno da je to baš suština vaše priče. Na kraju, završite vašu prezentaciju glatko i postupno sa možda nekim rezimiranjem i sl, a ne da samo odsečete vašu prezentaciju bez glatkog kraja jer to iznervira publiku.

6. Ključne reči

Postarajte se da znate šta su ključne reči vaše prezentacije. Tokom svake prezentacije puno reči se izgovori, puno slajdova se pokaže, puno demonstracija se izvede, što je sve, u principu previše informacija. Ako održite dobru prezentaciju, većina publike će moći sutra dan da je prepriča. Nedelju dana kasnije, većina publike će se sećati samo delova vaše prezentacije ali će znati šta je bila poenta. Godinu dana kasnije ... ako uspeju da u 3 reči sumiraju suštinu priče, tada možete reći da vaša prezentacije zaista jeste bila uspešna. E baš te 3 reči, to su te ključne reči – nešto što će se ljudima urezati u sećanje. Dakle, želite da razložite vašu prezentaciju na ključne reči. Najlakši način to da učinite je da pokušate sebi da sažmete vašu prezentaciju u svega nekoliko reči. Jednom kad ste odlučili šta su vam ključne reči, ostaje vam samo da ih ponavljate i naglašavate tokom prezentacije što više možete jer samo dovoljnim ponavjanjem će se one urezati publici u pamćenje.

7. Ne preteruj

Ne želite da preterate sa informacijama. Znam da, pogotovo kada izlažete nešto na čemu ste sami radili, u šta ste uložili ogroman trud, je teško ograničiti se na malo reči, jer jednostavno želite da podelite sa publikom sve detalje vašeg mukotrpnog rada. Ali nemojte to raditi. Publika ne mora da čuje i zna baš sve detalje čitavog procesa vašeg rada tokom prezentacije (osim ako je prezentacija baš o tome). Dovoljno je samo da razumeju ideju, steknu generalnu sliku u tome, i zapamte suštinu/zaključak. Sve drugo, što nije od suštinske važnosti, a što ipak želite da kažete, sačuvajte za kraj, ostavite u vidu pomoćnih slajdova za slučaj da vas neko pita nešto o tome na kraju prezentacije. Kad pričamo o preterivanju, takođe ne želite da preterate sa slajdovima (ako se radi o Power Point prezentaciji i sl.). Neko generalno pravilo je 1 slajd po minuti – dakle ako drzite 20-min prezentaciju nemojte imati više od 20 slajdova (ukupno, sa sve naslovnim slajdom). Takođe, ne želite da preterate sa tekstom na slajdovima jer ako imate suviše teksta publici će biti jako teško da sve to čitaju a u isto vreme slušaju šta pričate. I na kraju, ako ste naučnik il neko ko se bavi prirodnim, fundamentalnim naukama, molim vas, molim vas, pokušajte da ne preterujete sa jednačinama – pokažite samo one jednačine koje su zaista bitne a sve ostale izostavite (ili ostavite samo kao „backup“ koji ćete izvući po potrebi) ili bar pojednostavite.

8. ŠTA a ne KAKO

Nekada, sa svim ovim lepim efektima koji postoje u na pr. Power Point-u, može se desiti da KAKO kidnapuje ŠTA. Ono što mislim pod tim je da, ako koristite suviše Power Point različitih animacija, padajućih slova, dinamičnih prelaza među slajdovima, to sve može da odvuče pažnju publike sa teme o kojoj pričate, i prebaci čitavu pažnju na sam dizajn prezentacije. Na pr. ako koristite kao pozadinu slajda neku lepu ali tamnu sliku, to obično nije dobra ideja jer je tada tekst slabije čitljiv. Ne želite da „lepota“ prezentacije bude na uštrb samoj suštini prezentacije. dakle, nemojte preterivati sa kozmetičkim ulepšavanjem vaše prezentacije.

9. Pogled u publiku

Vrlo jednostavno a pravi veliku razliku. Ako redovno tokom vaše prezentacije bacate pogled u publiku, nasumično pogledate ljude u oči, to će vas učiniti uverljivijim, publika će vam više verovati, izgledaćete prijatnije i pristupačnije, što će vašu prezentaciju učiniti uspešnijom. Osim ako naravno ne uputite pogled u Džek Nikolson „Here’s Johnny“ stilu.


10. Vreme je isteklo!

Na kraju, bitno je reći da ništa toliko ne iznervira publiku kao predavač koji pretera sa vremenom. Možete održati brilijantnu prezentaciju, ali ako suviše otegnete, i probijete termin koji vam je namenjen, bar neko u publici će ostati iznerviran time, a poslednje što želite je da zadnji utisak koji publika ponese sa vašeg predavanja bude iznerviranost. Dakle, izuzetno je bitno da poštujete i svoje vreme i vreme publike.






I to je to. Mojih 10 prezenterskih zapovesti. Sve ovo je vrlo intuitivno i očigledno, potpuno je druga priča kad se treba pridržavati ovih malih pravila. No, bez obzira, nadam se da će bar nekom ovo koristiti i da će bar neko ovo isprobati na svojoj prezentaciji. Verujte mi, iznenadićete se kolika će biti razlika.


Read more!

уторак, 12. мај 2009.

A (za)što ne bi moglo?! (2)

Na primer, muško umetničko plivanje? Na nedavno završenom 3. svetskom(?) kupu u Milanu, verovatno delom zbog odnosa broja nagrada vs. broj učesnika, maltene je svako dobio bar po jednu medalju. A motivacija početaka, bar kod članova hetero-klubova, je uvek ista, citiram: "...(in 1998, CZ)... it is a kind of European championship of synchronized swimming. He was watching it on TV and the thought came into his mind. If ladies can do boxing, football and hockey, typically male sports why don't men do a typical female sport?". Češki Krasoplavci su khm, old school-šarm
Švedjani SKSH imaju i film, Allt flyter (2008, engleski naslov The Swimsuit Issue) ...

Read more!

четвртак, 30. април 2009.

A (za)što ne bi moglo?!

Gledam već dugo ovaj tekst desno, o ženskoj ravnopravnosti. I u suštini čini mi se da je zapravo potrebno samo - usuditi se. Da čovek predje na teritoriju koja nije toj ljudskoj jedinki "pisana". Doduše ima i prečica, ako se tako sklope društvene okolnosti, lakše je pomisliti na drugačije. Pa onda, ako je i porodično okruženje ohrabrujuće, a na to se nadgradi genetical makeup: Sky is the limit!

Evo, na primer: Fernanda Bertola (35), osnivač prvog ženskog kandombe bubnjarskog orkestra La Melaza, Montevideo, Urugvaj. Do 2005. godine u godišnjem karnevalu Las Llamadas podela učešća po polovima je bila jasna: muški sviraju, žene - igraju. Ali kad postoji inicijalna kapisla i kad se skupi dovoljno žena koje žele da sviraju, nepisana pravila se menjaju. Uvek na bolje, rekla bih. Sa karnevala 2009. godine video sledi, a kao reper evo i linka ka pobedniku karnevala u ukupnom plasmanu Yambo Kenia.




Pisala bih ja još ali dok ne ukapiram kako se ovde prelamaju tekstovi, e da bi eseji sledili tek iza Read more, i ovoliko je - mnogo.

Read more!

уторак, 21. април 2009.

Svetska kriza – Srbijo, udri po nauci!


Stvarno ne volim da filozofiram o politici, jer sam veliki pesimista kada je ta tema u pitanju, ali stvarno je BRE dosta! Naravno, hit tema ovih dana je kako da prišparamo i izvučemo se iz ove ekonomske krize koju je Svet tako bezobzirno obrušio na pleća naše nejake i već izmučene kase. Kao i bužet svakog domaćinsva, i budžet naše kuće Srbije, se prvo skreše „oslobađanjem“ od nepotrebnih stvari i raznoraznih luksuza. A gde se mi to luksuziramo? Da vidimo... Svim problemima i pitanjima koja mogu da zadese našu veliku Srbiju, sa čak 8 miliona stanovnika pod svojim krilom površine 88 hiljada kvadratnih kilometara, upravljaju i regulišu 25 ministarstva. S druge strane, sve zemlje zapadne evrope, kao i „malecna“ Rusija, gaje pod svojim okriljem manje od 20 ministarstava. Ali dobro, Srbija je komplikovana zemlja, sa dugom istorijom, puno problema i 25 ministarstava je verovatno neki minimum bez koga bismo se raspali i zapali u anarhiju. Dakle 25 ministarstava nisu luksuziranje već preka potreba. Da vidimo dalje... Skupšina, poslanici i njihovi putni troškovi, kafe, obroci, smeštaji, dnevnice...možda zvuči malo rasipnički i kao nešto na čemu bismo mogli da ušparamo u ovim teškim vremenima, ali kad bolje razmislim, ako stegnemo kaiš poslanicima kako će nas onda tako jadni i neuhranjeni zabavljati čitav dan, svaki dan?? Šta će nam onda ostati od slobodnog vremena??! Samo tek po neka španska epopeja i ako smo srećni, Veliki voajer Braca. Hmm ipak ne. Skupština i poslanici su nam neophodni i volimo ih takve kakvi su, veseli i razigrani i taman kad pomisliš da sad već smaraju oni se opet dosete nečeg novog da nas u vesele, tako da, pustimo decu nek se igraju jer gde ima igara biće i leba. Hajd’mo dalje... Milionče za naše gore Miladinče. Ma dajte ljudi, pa nećemo sitničariti – svi za jednog, jedan za sve! Pa nećemo valjda dozvoliti da našem jednom finom momku koji je samo viteški branio čast svoje devojke, neki tamo strani zlikovci sude, a svi znamo da će suđenje biti čista nameštaljka! Ako mogu Ameri tako lavovski da se bore za svakog svog građanina kojeg je snašla neka, sigurno nepravedna, nevolja u stranoj zemlji, onda valjda možemo i mi. Pa to nam je tradicija! Setimo se kako smo branili svaki list naše gore kome su hteli da sude u inostranstvu.... Tako da to milionče je bilo neophodno.

Dobro, kako onda da prišparamo i izvučemo se iz krize kad nam je sve neophodno!?? Izgleda da nam nije baš sve neophodno...na primer nauka. Kome još treba nauka? Od Nikole Tesle, Pupina, Milankovića i Mileve Marić, nismo se ovajdili više ni o jednog naučnika! Dosta smo ih više gajili, hranili, izdržavali. Nek se malo Zapad bavi naukom. A mi ćemo kasnije da uvezemo gotov proizvod. Ma čisto BRE rasipanje je ta nauka! Koga više briga koliko ima planeta, koji asteroid novi je otkriven? Koga briga za istraživanje radioaktivnosti, za neke uređaje, detektore, oglede koji ničemu ne služe? Lek za rak ćemo otkriti u Srbiji?! Ma daj... Ništa pametno nije patentirano još od Tesline Purpurne Ploče (i stare dobre svemoćne svelečeće slike Alana Čumaka…mada, ruku na srce, to nije bio naš izum)! Vreme je da se već jednom zavrne ta slavina!

I tako i bi... Štednja je počela sa naukom, a svim naučnim radnicima, profesorima, asistentima na fakultetima, zarada po osnovu naučnih projekata na kojima učestvuju i u okviru kojih vrše svoja naučna istraživanja, nije isplaćena već 2 meseca sa tendencijom da tako ostane do kraja godine. To znači cirka 30% plate manje za nas naučnike, i još manje sredstava za bavljenje naukom. Pre 3 godine kad sam se vratila iz Amerike, taze doktorirana i puna elana, mislila sam da može biti ok, činilo mi se da se situacija popravila, da mogu sasvim dobro i ovde da se bavim naukom. Bez obzira što bi u Americi il bilo gde na Zapadu za isti posao dobijala daleko veću platu, htela sam to da radim u svojoj zemlji. Postojala je čak i pozitivna inicijativa u državi za vraćanje „mladih mozgova“. Ali sada, kad vidim da ekonomsku krizu rešavamo tako što ćemo prvo steći kaiš nauci kao „najvećem luksuzu“ onda mi je jasno da nismo ipak suštinski promenili ništa. Da je sve bio samo privid. Što je tužno i potresno, jer ni jedna nacija ne može da napreduje, bar ne ozbiljno, i izleči svoje „rane“, bez ulaganja u nauku i napretka u istoj. To čak i svaki desetogodišnjak koji je igrao Civilizaciju zna...

Read more!