Sam naslov naučno popularnog teksta bi me u većini odvratio od trošenja vremena na čitanje. Mož' misliti šta stoji iza teme "The curse of the committee" (Mark Buchanan, New Scientist No. 2690) u pesničkom prepevu "Prokletstvo odbora/radnih grupa/komisija"? Ali, rekoh sebi,'ajde, bar da pogledam o čemu je. Kad ja tamo, a ono, medjutim... :) Sjajno!
Osnova članka je uočavanje pojave i njeno kvalitativno opisivanje te formulisanje zakona, erm, prirode od tada poznatim (well, sort of...) kao Parkinson-ov zakon "Parkinson's Law, or The Pursuit of Progress", C. Northcote Parkinson. Lično iskustvo iz Glavnog štaba Britanske avijacije tokom WWII tj. nenadnim uvidom da "There had never been anything to do. We'd just been making work for each other." u civilu istoričar pomorstva pregledao je arhive Britanske mornarice i, pretpostavljam sa nemalim iznenadjenjem, uočio da je izmedju 1914. i 1928. broj administrativnog osoblja u Admiralitetu porastao za skoro 80%, dok je u istom periodu broj mornara opao za 1/3, a broj brodova za 2/3! Ne postoji, znači, nikakva korelacija izmedju porasta administracije i količine posla koji treba da se uradi?! Zakon, dakle, glasi: "Work expands so as to fill the time/resources available for its completion." Iako samo kvalitativan, ovaj zakon je moguće i kvantifikovati, što ga za razliku od mnogo poznatijih Marfijevih zakona (Murphy's Law@Wikipedia,), a moj favorit je "Nemoj silom, uzmi veći čekić!", čini ako ne upotrebljivijim, ono potencijlno pravim zakonom prirode. Fizičari Peter Klimek, Rudolf Hanel i Stefan Thurner (imena nisu fonetska transkripcija, jednostavno nisam sigurna koja bi bila tačna, sa obzirom da mi se ne mere raditi istraživanje etničkog porekla kolega) su izgleda prvi koji su seli i zasukali rukave da urade kvantifikovanje, u suštini cinične opaske g-dina Parkinson-a, te ga tako (možda) preveli u zakon. U članku u NS se rad Nemačkog sociologa Max-a Weber-a pominje kao osnova. Izmedju ostalog, Veber je opisivao svojstva savršene administracije i ukazao na potencijalnu najveću opasnost koja je dovodila do izopačenja - sistem u kome napredovanje u hijerarhiji nije zavisilo isključivo i jedino od sposobnosti pojedinačnog malog birokrate. Poznato od nekud, jel' da? 0:-)
Koliko ova tvrdnja stoji, ne znam, i za ovo subotnje jutro, iskreno, nije ni bitno. Zato je rad Austrijanaca daleko inspirativniji. Radovi "Parkinson's Law Quantified: Three Investigations on Bureaucratic Inefficiency" i "To how many politicians should government be left?", nalaze se u ArXiv-u, arXiv:0808.1684 i arXiv:0804.2202, respektivno. I opet, zbog subotnjeg jutra, ne da mi se prepričavati i izvlačiti suštinu članaka, to ostavljam čitaocima koje tema zainteresuje. Jedino želim da kažem da cenim da će se uloženo vreme višestruko i svakojako isplatiti. A za kraj, samo jedno pitanje, čisto kao slikoviti prikaz.
Koliko članova ima vlada Srbije?
субота, 31. јануар 2009.
четвртак, 29. јануар 2009.
Biti astronom...
Inspirisana prethodnim postom koleginice, da se i ja osvrnem na pitanje šta znači biti astronom. Ja recimo ne znam koje su sve zvezde na nebu, niti znam baš sve nebeske objekte koji se trenutno mogu videti, o nebeskim pojavama koje predstoje često saznam iz javnih medija (nije baš da mi astronomi imamo neku mailing listu gde jedni druge obaveštavamo o pomračenjima koja dolaze i sl... mada to ne bi bila loša ideja), o pojavama koje sam „promašila“ u glavnom saznam sa Astronomy Picture of The Day sajta (koji je, by the way, sjajan da nešto novo iz astronomije svaki dan naučite/vidite), mali kućni teleskop ne posedujem, velike teleskope na opstervatorijama koje sam morala da koristim za demonstracije studentima se u glavnom plašim da ne pokvarim il, ne d’o bog, nešto slomim mojim neiskusnim rukovanjem, i verujem da je skoro svaki amater astronom neuporedivo veštiji od mene u svemu ovome.Možete se sada pitati „Pa ko ti onda dade dozvolu da pišeš ovde i soliš svima pamet!??“. Odgovor je vrlo jednostavan ... ja dadoh sebi dozvolu and there’s nothing you can do about it! ;) Šalim se malo, šalim se jer biti astronom je mnogo šire. Između ostaloga to uključuje pisanje blogova :), jurcanje po administraciji da se srede papiri za već nešto što je opet iznenada preko potrebno, zastajkivanje na hodnicima da se javi i popriča sa studentima oko nečeg već sto treba ili tek tako, trčanje u neku prodavnicu u fazonu uradi sam da se nabave razni rekviziti potrebni za Festival Nauke (u Novom Sadu) koji trenutno organizujemo, organizovanje studentskih radionica i letnjih škola što uključuje slanje gomile emailova bez kraja i konca, pisanje tekstova za sajt opet neke konferencije koja predstoji, držanje javnih popularnih predavanja, ježenje svaki put kad se začuje „A jel radite vi natalne karte?“ i beskonačno raspravljanje o tome da astrologija nije nauka, da su ljudi sleteli na Mesec, da su Zemlja i Svemir mnogo stariji od 5000 godina, instaliranje reinstaliranje ovog ili onog kompjutera sebi i/ili nekome već, ... ah da, po nekad dodjemo i do teleskopa da pogledamo Mesec i Jupiter, onako, za svoju dušu.
Još uvek ne vidite astronomiju u svemu tome? To je zato što je svaki astronom (pa i svaki drugi naučnik)u stvari jedan astronomski sistem. Baš kao Sunčev sistem! Sunce je centar sistema – astronom je u srži baš to – astronom. Al ima tu još puno drugih stvari, „letećih“ obaveza i poslova, koji nas čine – baš kao planete, koje su isto tako bitne. Pa najbolja stvar kod tog našeg Sunca je što je naše – što u njegovom sistemu postoji Zemlja, što postojimo mi! Ono što je za Sunce Zemlja, meni je recimo popularizacija i promocija nauke (gde mi je naravno astronomija glavni favorit :)). Tako da ima tu još dosta bitnih stvari koje čine jednog astronoma. Al ono zašto sam počela ovu priču (al malo odoh u širinu i skrenuh sa teme, oprostićete mi na senilnosti) je želja da kažem i objasnim da astronomija je samo jedna lepa priča za pred spavanje ako u nju ne uključite fiziku i matematiku. Tu je suština! I zato, iako sam za 4 godine osnovnih studija koristila teleskop samo jednom, učila sazvežđa samo onako ovlaš, ja sam i dalje astronom, tačnije astrofizičar, jer znam kako stvari u Svemiru rade, kako žive i nastaju, kako umiru... ili se bar trudim da saznam tako što ispisujem na papire i papire žvrljotina sa nekim, na izgled, gadnim jednačinama, sedim za kompjuterom 12 sati dnevno čitajući naučne radove i pišući neke kompjuterske programe i simulacije, crtajući grafike, obrađujući podatke koje je već neki drugi „pravi“ astronom dobio teleskopskim posmatranjem. U nadi da ovo što cu sada reći neće uplašiti ili još gore oterati nekog posetioca ovog bloga, reći ću da, u svemu tom što radim, ključ, glavni alat bez kog ne bi moglo, su u stvari fizika i matematika, primenjene na Svimir, naravno. I zato su bitni svi ti kolokvijumi i nekada i „smarački“ predmeti kroz koje svaki mladi astronom/astrofizičar mora da prođe. Da bismo razumeli. Da bismo znali da objasnimo a ne samo da ispričamo. Da bi bili astronomi u srži.I zato, mlade kolege, samo učite, a vi slučajni prolaznici znajte da se iza tog našeg romantičnog posmatranja neba krije ipak "tvrda" nauka :).
Još uvek ne vidite astronomiju u svemu tome? To je zato što je svaki astronom (pa i svaki drugi naučnik)u stvari jedan astronomski sistem. Baš kao Sunčev sistem! Sunce je centar sistema – astronom je u srži baš to – astronom. Al ima tu još puno drugih stvari, „letećih“ obaveza i poslova, koji nas čine – baš kao planete, koje su isto tako bitne. Pa najbolja stvar kod tog našeg Sunca je što je naše – što u njegovom sistemu postoji Zemlja, što postojimo mi! Ono što je za Sunce Zemlja, meni je recimo popularizacija i promocija nauke (gde mi je naravno astronomija glavni favorit :)). Tako da ima tu još dosta bitnih stvari koje čine jednog astronoma. Al ono zašto sam počela ovu priču (al malo odoh u širinu i skrenuh sa teme, oprostićete mi na senilnosti) je želja da kažem i objasnim da astronomija je samo jedna lepa priča za pred spavanje ako u nju ne uključite fiziku i matematiku. Tu je suština! I zato, iako sam za 4 godine osnovnih studija koristila teleskop samo jednom, učila sazvežđa samo onako ovlaš, ja sam i dalje astronom, tačnije astrofizičar, jer znam kako stvari u Svemiru rade, kako žive i nastaju, kako umiru... ili se bar trudim da saznam tako što ispisujem na papire i papire žvrljotina sa nekim, na izgled, gadnim jednačinama, sedim za kompjuterom 12 sati dnevno čitajući naučne radove i pišući neke kompjuterske programe i simulacije, crtajući grafike, obrađujući podatke koje je već neki drugi „pravi“ astronom dobio teleskopskim posmatranjem. U nadi da ovo što cu sada reći neće uplašiti ili još gore oterati nekog posetioca ovog bloga, reći ću da, u svemu tom što radim, ključ, glavni alat bez kog ne bi moglo, su u stvari fizika i matematika, primenjene na Svimir, naravno. I zato su bitni svi ti kolokvijumi i nekada i „smarački“ predmeti kroz koje svaki mladi astronom/astrofizičar mora da prođe. Da bismo razumeli. Da bismo znali da objasnimo a ne samo da ispričamo. Da bi bili astronomi u srži.I zato, mlade kolege, samo učite, a vi slučajni prolaznici znajte da se iza tog našeg romantičnog posmatranja neba krije ipak "tvrda" nauka :).
Read more!
понедељак, 26. јануар 2009.
Prvi semestar...
Mislim da bi trebalo da i ja nešto napišem. Ipak, prošlo je dosta vremena od moj „javljanja“, nekih pet meseci... :) Uf, mnogo...Obećavam da ću u buduće češće pisati. :)
No, u tom periodu, i zvanino, postala sam student astronomije! Jeee! Jeste da se to desilo onda kada sam dobila indeks u ruke sa pečatom fakulteta, ali...po meni bitnije je kad se krene na predavanja i tako to. Elem, toliko očekivan momenat je došao. Upoznavanje sa profesorima, novim kolegama, sa fakultetom... Ushićenost na svakom koraku. U meni se javilo niz ideja i planova, a glavna je ta da za par godina sa ove ustanove izađem kao dobar astronom...
I tako, predavanja su počela. Sve je lepo krenulo, ali i pored toga nešto tu nije štimalo. Nisam se osetila kao praaavi student astronomije, odnosno nije mi bilo dovoljno samo dolaženje na fakultet. Rešenje svog „problema“ videla sam u sledećem, a to je da postanem član astronomskog društva. E sad, znala sam da postoji opervatorija i planetarijum neeegde na Petrovaradinskoj tvrđavi i da je tu smešteno astronomsko društvo „Novi Sad“, a gde tačno nisam imala pojma. Tako sam jednog sunčanog dana uz pomoć druga rešila sa istražim gde se to nalazi i našla sam! Jupi! Još samo da saznam kada se društvo okuplja i sve će biti ok. Saznam ja i to i odem tamo da vidim šta oni to tamo rade i kako ja mogu tu da se uklopim. Fini ljudi dali su mi odgovore na sva pitanja. Ja oduševljena! Dobila sam svoju člansku kartu! He he... U želji da budem aktivni član trudila sam se da odlazim na predavanja i posmatranja kad god mi se ukazala prilika. Vrlo brzo sam htela u što kraćem roku da se počnem nečim ozbiljnije baviti od samog posmatranja noćnog neba. Npr. da radim neki mali naučni rad... U ADNOS-u mi rekili: „Može.“ Super! Sad ću moći i praktično da se bavim astronomijom i da učim...UČENJE!!! To sam baš zapostavila! Tada su se na fakultetu počeli nizati kolokvijumi. Kako jedan odradim eto ga drugi... Sve što sam planirala da počnem pre nove godine, morla sam da odlozim za kasnije, na neodređeno vreme. Pih, ali šta je tu je. Uradiću ja što sam naumila, samo je problem što ne znam kad. :(
Tokom perioda kolokvijuma, imala sam osećaj da sam se nekako isključila iz astro-sveta... Nisam odlazila na opservatoriju... Učila sam ja o Sunčevom sistemu (jedan od predmeta u prvom semestru) i ok je to, ali kao što sam spomenula ne smatram da je to dovoljno. Astronom treba da zna koje su zvezde na nebu, koji se sve nebeski objekti mogu videti, koji astronomski događaji treba da se dese, koja su najnovija otkrića, koje su misije u toku, šta se planira...to je njegov „posao“ donekle. Ja nisam mnogo znala o tome. To me je navelo da preispitam sebe zašto baš to studiram, šta očekujem kasnije kad završim , da li sam pogrešila,... Padalo mi je na pamet da od oktobra upišem neki drugi smer na fizici, možda meteorologiju na primer. Na trenutke sam gubila entuzijazam, jer nisam imala tražene odgovore...A onda sam shvatila jednu vaaažnu sitnicu. Setila sam se jednog prostog pitanja: Šta mene toliko fascinira u svemiru? Moj odgovor jeste rešenje nastalog problema. Ne znam kako sam uspela da zaboravi, ali eto...desilo se. Važno je da sam se opet tu!
Iskreno, tu dilemu sam nedavno rešila i srećna sam zbog toga. Dobila sam još dodatne energije za dalje, a ona će mi itekako biti potrebna. Međunarodna godina astronomije je i ja želim biti uključena u njenu proslavu....
A sad nazad na učenje. Ispitni rok je u toku...
No, u tom periodu, i zvanino, postala sam student astronomije! Jeee! Jeste da se to desilo onda kada sam dobila indeks u ruke sa pečatom fakulteta, ali...po meni bitnije je kad se krene na predavanja i tako to. Elem, toliko očekivan momenat je došao. Upoznavanje sa profesorima, novim kolegama, sa fakultetom... Ushićenost na svakom koraku. U meni se javilo niz ideja i planova, a glavna je ta da za par godina sa ove ustanove izađem kao dobar astronom...
I tako, predavanja su počela. Sve je lepo krenulo, ali i pored toga nešto tu nije štimalo. Nisam se osetila kao praaavi student astronomije, odnosno nije mi bilo dovoljno samo dolaženje na fakultet. Rešenje svog „problema“ videla sam u sledećem, a to je da postanem član astronomskog društva. E sad, znala sam da postoji opervatorija i planetarijum neeegde na Petrovaradinskoj tvrđavi i da je tu smešteno astronomsko društvo „Novi Sad“, a gde tačno nisam imala pojma. Tako sam jednog sunčanog dana uz pomoć druga rešila sa istražim gde se to nalazi i našla sam! Jupi! Još samo da saznam kada se društvo okuplja i sve će biti ok. Saznam ja i to i odem tamo da vidim šta oni to tamo rade i kako ja mogu tu da se uklopim. Fini ljudi dali su mi odgovore na sva pitanja. Ja oduševljena! Dobila sam svoju člansku kartu! He he... U želji da budem aktivni član trudila sam se da odlazim na predavanja i posmatranja kad god mi se ukazala prilika. Vrlo brzo sam htela u što kraćem roku da se počnem nečim ozbiljnije baviti od samog posmatranja noćnog neba. Npr. da radim neki mali naučni rad... U ADNOS-u mi rekili: „Može.“ Super! Sad ću moći i praktično da se bavim astronomijom i da učim...UČENJE!!! To sam baš zapostavila! Tada su se na fakultetu počeli nizati kolokvijumi. Kako jedan odradim eto ga drugi... Sve što sam planirala da počnem pre nove godine, morla sam da odlozim za kasnije, na neodređeno vreme. Pih, ali šta je tu je. Uradiću ja što sam naumila, samo je problem što ne znam kad. :(
Tokom perioda kolokvijuma, imala sam osećaj da sam se nekako isključila iz astro-sveta... Nisam odlazila na opservatoriju... Učila sam ja o Sunčevom sistemu (jedan od predmeta u prvom semestru) i ok je to, ali kao što sam spomenula ne smatram da je to dovoljno. Astronom treba da zna koje su zvezde na nebu, koji se sve nebeski objekti mogu videti, koji astronomski događaji treba da se dese, koja su najnovija otkrića, koje su misije u toku, šta se planira...to je njegov „posao“ donekle. Ja nisam mnogo znala o tome. To me je navelo da preispitam sebe zašto baš to studiram, šta očekujem kasnije kad završim , da li sam pogrešila,... Padalo mi je na pamet da od oktobra upišem neki drugi smer na fizici, možda meteorologiju na primer. Na trenutke sam gubila entuzijazam, jer nisam imala tražene odgovore...A onda sam shvatila jednu vaaažnu sitnicu. Setila sam se jednog prostog pitanja: Šta mene toliko fascinira u svemiru? Moj odgovor jeste rešenje nastalog problema. Ne znam kako sam uspela da zaboravi, ali eto...desilo se. Važno je da sam se opet tu!
Iskreno, tu dilemu sam nedavno rešila i srećna sam zbog toga. Dobila sam još dodatne energije za dalje, a ona će mi itekako biti potrebna. Međunarodna godina astronomije je i ja želim biti uključena u njenu proslavu....
A sad nazad na učenje. Ispitni rok je u toku...
Read more!
понедељак, 19. јануар 2009.
Međunarodna godina astronomije
Jedna stvar me posebno interesuje, a tiče se samog bloga: da li ovo iko čita sem nas astronoma!? Stičem utisak da ne. Ali može biti da je to samo moj subjektivni utisak.
Međutim mnogo bitnije i što je posebno bilo aktuelno ovih dana je Ceremonija proglašenja Međunarodne godine astronomije (MGA2009) u Parizu. Međunarodna Unija Astronoma obeležava 400 godina od događaja koji je astronomima u najmanju ruku „otvorio oči“. Naime, Galileo Galilej je došao na ideju da najnoviji izum, teleskop, podigne pravac neba i otkrije sisteme nebeskih objekata do tada nepristupačnih ljudskom oku. Iako skroman, teleskop kojim se Galileo služio je za dotadašnja posmatranja predstavljao veliki korak napred i put konstantnog napretka. Od toga dana, pa do lansiranja jednog od najmodernijih i najmoćnijih optičkih oruđa današnjice, Svemirskog Teleskopa Habl (HST – Hubble Space Telecope) generacije astronoma su prevalile dug put i ostavile za sobom plodno tle pogodno za dalja otkrića. Oslobođen svetlosnog zagađenja i atmosfere, Habl je postigao ono što nijedan optički teleskop nije do tada. Opremljen sredstvom moćnijim od našeg čula vida, Galileo je pomoću durbina video više nego i jedan astronom pre njega. Ovo nepogrešivo ostavlja utisak da je za astronome Galileovog doba prvi teleskop predstavljao upravo ono što za nas danas predstavlja Habl.
Svet obeležava MGA; Evropa obeležava MGA; a bogami i Srbija ima u planu širok spektar vrlo interesantnih dešavanja. Nema veze što su Rusi zavrnuli gas. Ionako je precenjen. Sunce sija za džabe. Doduše, nije još naučilo da se samokolektuje. Elem, s obzirom na MGA2009, pre ili kasnije bićete u prilici da pozdarvite naš naučno-edukativno-popularni poduhvat! Stay tuned! što bi rekli, he, he. U planu je veliki broj projekata na globalnom nivou, a neke od njih ćemo realizovati i u Srbiji, implementirajući svoja znanja, ideje i entuzijazam.
Jedan od kurioziteta, a koji mene posebno raduje je realizacija mobilnog planetarijuma. Toplo vam preporučujem da se radujete. Hoću reći, ovo bi se moglo protumačiti kao pun pogodak i na vašem ličnom planu, o da, sve da vas astronomija ne interesuje, pa skoro uopšte. Ne znam šta se kome javlja kao asocijacija na sintagmu mobilni planetarijum, ali vrlo sam svesna šta se mojim drugarima mota po glavi, posebno u momentima kad se grubo šale na moj račun. Navodno me zamišljaju kako s kapicom i trubicom „teram“ kamionet (sličan onom za prodavanje sladoleda), na kom piše planetarijum i kako iz njega entuzijastično povikujem: MOBILNI PLANETARIJUM!! Vrrloo smešno! Samo se vi smejte, al tražićete kartu više, kad vam kažem!! Nisam im rekla da su ti mobilni planetarijumi mahom na naduvavanje. Tad bi već polegali od smeha. Razuzdana dečurlija. Srećom, tu sam ja da ih edukujem!:D Tako da , radujte se mobilnom planetarijumu, ooo radujte se, sve da ga i ja doteram u vaš grad, s kapicom i trubicom, bez vozačke dozvole!!
Za pokretanje projekta Prvi mobilni planetarijum u Srbiji, kao i za svesrdno zalaganje za dobijanje sredstava zaslužna je Nataša Stanić. Želela bih da joj se ovom prilikom zahvalim na tome!!!!
A do prvih realizacija zamisli i pohoda povodom MGA, predlažem vam da posetite Festival Nauke u Novom Sadu, koji će se održati 14. i 15 februara u holu Poljoprivrednog fakulteta. Ako želite da naučite kako se pravi kometa, duga ili krater ili ako vam se vožnja kroz Sunčev Sistem čini kao sasvim okej ideja (lično upravljam vozilom...bez vozačke dozvole, naravno) >> u tom slučaju: ’oma na naš štand. A jedna od Tijaninih SPECIJALNIH PONUDA ovogodišnjeg festivala je, kako to ona i sama voli da naziva - jestiva tamna materija - besplatna i ne baš tako dijetalna! Bićemo potpuni HIT i apsolutni >> do the loco motion!!!
Ivana
Međutim mnogo bitnije i što je posebno bilo aktuelno ovih dana je Ceremonija proglašenja Međunarodne godine astronomije (MGA2009) u Parizu. Međunarodna Unija Astronoma obeležava 400 godina od događaja koji je astronomima u najmanju ruku „otvorio oči“. Naime, Galileo Galilej je došao na ideju da najnoviji izum, teleskop, podigne pravac neba i otkrije sisteme nebeskih objekata do tada nepristupačnih ljudskom oku. Iako skroman, teleskop kojim se Galileo služio je za dotadašnja posmatranja predstavljao veliki korak napred i put konstantnog napretka. Od toga dana, pa do lansiranja jednog od najmodernijih i najmoćnijih optičkih oruđa današnjice, Svemirskog Teleskopa Habl (HST – Hubble Space Telecope) generacije astronoma su prevalile dug put i ostavile za sobom plodno tle pogodno za dalja otkrića. Oslobođen svetlosnog zagađenja i atmosfere, Habl je postigao ono što nijedan optički teleskop nije do tada. Opremljen sredstvom moćnijim od našeg čula vida, Galileo je pomoću durbina video više nego i jedan astronom pre njega. Ovo nepogrešivo ostavlja utisak da je za astronome Galileovog doba prvi teleskop predstavljao upravo ono što za nas danas predstavlja Habl.
Svet obeležava MGA; Evropa obeležava MGA; a bogami i Srbija ima u planu širok spektar vrlo interesantnih dešavanja. Nema veze što su Rusi zavrnuli gas. Ionako je precenjen. Sunce sija za džabe. Doduše, nije još naučilo da se samokolektuje. Elem, s obzirom na MGA2009, pre ili kasnije bićete u prilici da pozdarvite naš naučno-edukativno-popularni poduhvat! Stay tuned! što bi rekli, he, he. U planu je veliki broj projekata na globalnom nivou, a neke od njih ćemo realizovati i u Srbiji, implementirajući svoja znanja, ideje i entuzijazam.
Jedan od kurioziteta, a koji mene posebno raduje je realizacija mobilnog planetarijuma. Toplo vam preporučujem da se radujete. Hoću reći, ovo bi se moglo protumačiti kao pun pogodak i na vašem ličnom planu, o da, sve da vas astronomija ne interesuje, pa skoro uopšte. Ne znam šta se kome javlja kao asocijacija na sintagmu mobilni planetarijum, ali vrlo sam svesna šta se mojim drugarima mota po glavi, posebno u momentima kad se grubo šale na moj račun. Navodno me zamišljaju kako s kapicom i trubicom „teram“ kamionet (sličan onom za prodavanje sladoleda), na kom piše planetarijum i kako iz njega entuzijastično povikujem: MOBILNI PLANETARIJUM!! Vrrloo smešno! Samo se vi smejte, al tražićete kartu više, kad vam kažem!! Nisam im rekla da su ti mobilni planetarijumi mahom na naduvavanje. Tad bi već polegali od smeha. Razuzdana dečurlija. Srećom, tu sam ja da ih edukujem!:D Tako da , radujte se mobilnom planetarijumu, ooo radujte se, sve da ga i ja doteram u vaš grad, s kapicom i trubicom, bez vozačke dozvole!!
Za pokretanje projekta Prvi mobilni planetarijum u Srbiji, kao i za svesrdno zalaganje za dobijanje sredstava zaslužna je Nataša Stanić. Želela bih da joj se ovom prilikom zahvalim na tome!!!!
A do prvih realizacija zamisli i pohoda povodom MGA, predlažem vam da posetite Festival Nauke u Novom Sadu, koji će se održati 14. i 15 februara u holu Poljoprivrednog fakulteta. Ako želite da naučite kako se pravi kometa, duga ili krater ili ako vam se vožnja kroz Sunčev Sistem čini kao sasvim okej ideja (lično upravljam vozilom...bez vozačke dozvole, naravno) >> u tom slučaju: ’oma na naš štand. A jedna od Tijaninih SPECIJALNIH PONUDA ovogodišnjeg festivala je, kako to ona i sama voli da naziva - jestiva tamna materija - besplatna i ne baš tako dijetalna! Bićemo potpuni HIT i apsolutni >> do the loco motion!!!
Ivana
Read more!
субота, 17. јануар 2009.
No. 3/I
Koja god bila prava priroda bloga, ono što po meni svakako spada u važna svojstva je aktuelnost napisanog za druge. Mislim, blog svakako nije dnevnik, njega pišete pre svega, a ponekad i jedino, za sebe. A pisanje za javno čitanje nameće poneke zahteve koje bez ikakvih posledica možete ignorisati ako je tekst samo za "kućnu upotrebu". I otuda gornji naslov. Napisani tekstovi sa radnim naslovima "No. 1" i "No. 2" daju neku vrstu osnove ili, ako hoćete, pozadinu koja dosta dobro (po mojoj proceni, naravno) prikazuje sve prednosti ali i sva ograničenja - mene same. Prvi
deo se završava negde u periodu studiranja, na prelomu poslednje decenije XX veka. Drugi deo ima daleko oštriju graničnu liniju kraja, datum 31. decembar 2008., moj poslednji radni dan pre trajnog razilaženja sa Astronomskom opservatorijom u Beogradu. I dok je početak najviše nalik tzv. "romansiranim biografijama", kraj je preko taksativno nabrojanih problema sa kojima sam se susretala, ono što se često opisuje kao "sudar sa realnošću". ALI, kako sam uverena da opšte mesto o nepremostivim razlikama između teorije i prakse NE STOJI, prihvatila sam poziv za učešće na ovom blogu. Sa nadom da mogu nekako da doprinesem "opštoj dobrobiti" - naravno, u sopstvenom tumačenju :-) Dakle, krećemo!
Ako postoji i jedna zemlja na planeti Zemlji kojoj uopšte nije potrebna Međunarodna godina astronomije, 2009., u onom delu u kome UN poziva na približavanje predmeta laicima, to je najverovatnije - Čile. Ne znam sa sigurnošću kako da kvantifikujem tvrđenje odn. odredim objektivno stanje stvari, da li brojem teleskopa ili brojem instrumenata/prijemnika po glavi stanovnika, ali za koji god broj od ova dva da se opredelim, velika je verovatnoća da se Čile nađe na prvom mestu u svetu. Subjektivno je lako - za tri i po godine koliko sam do sada provela ziveći i radeći u Santijagu, nisam srela ni jednu jedinu osobu koja nije znala šta je astronomija. Ni jednom mi se nije desilo da se na pretstavljanje ko sam i šta radim, od mene zatraži horoskop! A nije da nema sujeverja :) i nije baša da sam se kretala u vrlo uskom ili prethodno probranom (npr. visoko obrazovanje) krugu domaćih ljudi. Količina onoga što bih o toj 'astrozemlji' svakako želela da napišem je baš, ali baš, velika, vrlo neprimerena blogu. Stoga 'lomim' tekst na nekoliko nastavaka...
Opservatorija La Silla
Evropske južne opservatorije (European Southern Observatory, ESO) smeštena je severno od grada La Serena, na vrhu planine La Silla (čita se 'la silja', šp. stolica, prim. ja) na nadmorskoj visini od oko (samo) 2340m i počela je sa radom početkom 1969. godine. U sklop opservatorije trenutno ulaze tri teleskopa u potpunom ili delimičnom vlasništvu ESO, četiri nacionalna teleskopa, a jedini do sada 'penzionisani' teleskop SEST (eng. Swedish-ESO Submillimeter Telescope) prestao je sa radom 2003. godine. Kako meni oči zacakle na pomen radio astronomije, o teleskopima u Čileu u ovom spektralnom domenu (SEST, NANTEN 1/2, APEX, ASTE, ALMA) nameravam da pišem mnogo više i - kasnije. Stay tuned! Oko čak dvadeset prijemnika/instrumenata se može ili se moglo koristiti za posmatranja i merenja u širokom pojasu spektra elektromagnetnog (EM) zračenja.
Na 2.2m teleskopu (levo) trenutno se mogu montirati tri instrumenta, FEROS, WFI i GROND (eng. the Fiber-fed Extended Range Optical Spectrograph, Wide Field Imaging i Gamma-Ray Burst Optical/Near-Infrared Detector, respektivno).
Na 3.58m NTT-ju (eng. New Telescope Technology) su SOFI i EFOSC2 (eng. Son if ISAAC, ESO Faint Object Spectrograph and Camera, respektivno),
dok je 3.6m teleskop (levo) opremljen HARPS-om (eng. High Accuracy Radial velocity Planet Searcher).
Od nacionalnih teleskopa tu su 1.2m Euler Telescope (Švajcarska), 1.54m (Danska) i automatski 0.60m REM (eng. Rapid Eye Mount, Italija) i (južni) 0.25m TAROT (fr. Télescope Action Rapide pour les Objets Transitoires, Francuska). Poslednji akronimi lepo pokazuju da u esnafu, srećom, ima nas koji volimo da se našalimo na sopstveni račun...
Opservatorija Las Campanas deo je Karnegijevih opservatorija (eng. Carnegie Observatories), a vlasništvo dva najveća teleskopa deli sa Konzorcijumom četiri univerziteta iz Sjedinjenih američkih država. U neposrednoj blizini je La Sille, i počela je sa radom 1971. godine. Las Campanas (šp. campana znači zvono) obuhvata četiri teleskopa. 'Blizanci' Baade i Clay prečnika 6.5m
od instrumenata ovaj par poseduje PANIC, IMACS i MagIC (Badeov teleskop; eng. Persson's Auxiliary Nasmyth Infrared Camera, The Inamori Magellan Areal Camera and Spectrograph i The Raymond and Beverly Sackler Magellan Instant Camera, respektivno) i LDSS3, MIKE, MIKEfiber i MagE (Klejov teleskop; The Low Dispersion Survey Spectrograph, note: upravo povučen, The Magellan Inamori Kyocera Echelle (Spectrograph), multi-object fiber feed for MIKE i The MagE (Magellan Echellette) Spectrograph, respektivno).
Prvi teleskop ove stanice je teleskop Henrietta Swope prečnika 1m (levo). Od instrumenata poseduje CCD kameru i RetroCam.
Irénée Du Pont teleskop prečnika 2.5m (desno), osim već pomenute CCD kamere, može se opremiti još i instrumentima WIRC, WFCCD, Boller&Chivens Spectrograph, Echelle i CAPSCam (eng. Wide Field IR Camera, Wide Field Reimaging CCD Camera, Slit Spectrograph, Echelle Spectrograph i (Carnegie) Astrometric Planet Search Camera, respektivno).
Istočno od La Serene smestile su se: Opservatorija CTIO
(eng. Cerro Tololo Inter-american Observatory) deo je NOAO (eng. National Optical Astronomical Observatory).
Obuhvata teleskop Blanco prečnika 4m 9levo) koji je opremljen sa više instrumenata, i to: Mosaic II CCD Imager, Hydra CTIO, R-C Spectrograph, i ISPI od eng. Infrared SidePort Imager. Četiri manja teleskopa kojima upravlja Konzorcijum SMARTS sa opremom: 0.9m (prvi teleskop na ovom odredištu, konstruisan je 1965) sa 2K optical imager prijemnikom, Yale 1m sa 4K optical imager-om, 1.3m/ex-2MASS sa ANDICAM i 1.5m sa dva spektrografa, R-C Spectrograph i Echelle Spectrograph.
Opservatorija SOAR
(eng. Southern Astrophysical Research Telescope) ima jedan teleskop prečnika 4.1m koji je u vlasništvu konzorcijuma Brazila i SAD. Fotografija iznad daje pogled na Cerro Pachon sa Cerro Tololo: leva kupola je SOAR-ov teleskop (desno je GEMINI/South). Aktivni su sledeći instrumenti: OI, (G)HTS i OSIRIS (eng. Optical Imager, Goodman Hight Throughput Spectrograph i the Ohio State InfraRed Imager/Spectrometer, respektivno).
Opservatorija GEMINI (SOUTH)
(home) ima dva teleskopa "blizanca", prečnika 8.1m. Južni je smešten je na vrhu Cerro Pachón na 2737m. Drugi blizanac se nalazi na vrhu Mauna Kea na Havajima. Od instrumenata parnjak na jugu poseduje: GMOS, Phoenix i T-ReCS (eng. akronimi: Gemini Multi-Object Spectrographs i Thermal-Region Camera Spectrograph, respektivno).
SVE fotografije u blogu No.3 su na javnim stranicama opservatorija!
Sledi: severnije opservatorije
deo se završava negde u periodu studiranja, na prelomu poslednje decenije XX veka. Drugi deo ima daleko oštriju graničnu liniju kraja, datum 31. decembar 2008., moj poslednji radni dan pre trajnog razilaženja sa Astronomskom opservatorijom u Beogradu. I dok je početak najviše nalik tzv. "romansiranim biografijama", kraj je preko taksativno nabrojanih problema sa kojima sam se susretala, ono što se često opisuje kao "sudar sa realnošću". ALI, kako sam uverena da opšte mesto o nepremostivim razlikama između teorije i prakse NE STOJI, prihvatila sam poziv za učešće na ovom blogu. Sa nadom da mogu nekako da doprinesem "opštoj dobrobiti" - naravno, u sopstvenom tumačenju :-) Dakle, krećemo!
Ako postoji i jedna zemlja na planeti Zemlji kojoj uopšte nije potrebna Međunarodna godina astronomije, 2009., u onom delu u kome UN poziva na približavanje predmeta laicima, to je najverovatnije - Čile. Ne znam sa sigurnošću kako da kvantifikujem tvrđenje odn. odredim objektivno stanje stvari, da li brojem teleskopa ili brojem instrumenata/prijemnika po glavi stanovnika, ali za koji god broj od ova dva da se opredelim, velika je verovatnoća da se Čile nađe na prvom mestu u svetu. Subjektivno je lako - za tri i po godine koliko sam do sada provela ziveći i radeći u Santijagu, nisam srela ni jednu jedinu osobu koja nije znala šta je astronomija. Ni jednom mi se nije desilo da se na pretstavljanje ko sam i šta radim, od mene zatraži horoskop! A nije da nema sujeverja :) i nije baša da sam se kretala u vrlo uskom ili prethodno probranom (npr. visoko obrazovanje) krugu domaćih ljudi. Količina onoga što bih o toj 'astrozemlji' svakako želela da napišem je baš, ali baš, velika, vrlo neprimerena blogu. Stoga 'lomim' tekst na nekoliko nastavaka...
Opservatorija La Silla
Evropske južne opservatorije (European Southern Observatory, ESO) smeštena je severno od grada La Serena, na vrhu planine La Silla (čita se 'la silja', šp. stolica, prim. ja) na nadmorskoj visini od oko (samo) 2340m i počela je sa radom početkom 1969. godine. U sklop opservatorije trenutno ulaze tri teleskopa u potpunom ili delimičnom vlasništvu ESO, četiri nacionalna teleskopa, a jedini do sada 'penzionisani' teleskop SEST (eng. Swedish-ESO Submillimeter Telescope) prestao je sa radom 2003. godine. Kako meni oči zacakle na pomen radio astronomije, o teleskopima u Čileu u ovom spektralnom domenu (SEST, NANTEN 1/2, APEX, ASTE, ALMA) nameravam da pišem mnogo više i - kasnije. Stay tuned! Oko čak dvadeset prijemnika/instrumenata se može ili se moglo koristiti za posmatranja i merenja u širokom pojasu spektra elektromagnetnog (EM) zračenja.
Na 2.2m teleskopu (levo) trenutno se mogu montirati tri instrumenta, FEROS, WFI i GROND (eng. the Fiber-fed Extended Range Optical Spectrograph, Wide Field Imaging i Gamma-Ray Burst Optical/Near-Infrared Detector, respektivno).
Na 3.58m NTT-ju (eng. New Telescope Technology) su SOFI i EFOSC2 (eng. Son if ISAAC, ESO Faint Object Spectrograph and Camera, respektivno), dok je 3.6m teleskop (levo) opremljen HARPS-om (eng. High Accuracy Radial velocity Planet Searcher).Od nacionalnih teleskopa tu su 1.2m Euler Telescope (Švajcarska), 1.54m (Danska) i automatski 0.60m REM (eng. Rapid Eye Mount, Italija) i (južni) 0.25m TAROT (fr. Télescope Action Rapide pour les Objets Transitoires, Francuska). Poslednji akronimi lepo pokazuju da u esnafu, srećom, ima nas koji volimo da se našalimo na sopstveni račun...
Opservatorija Las Campanas deo je Karnegijevih opservatorija (eng. Carnegie Observatories), a vlasništvo dva najveća teleskopa deli sa Konzorcijumom četiri univerziteta iz Sjedinjenih američkih država. U neposrednoj blizini je La Sille, i počela je sa radom 1971. godine. Las Campanas (šp. campana znači zvono) obuhvata četiri teleskopa. 'Blizanci' Baade i Clay prečnika 6.5m
od instrumenata ovaj par poseduje PANIC, IMACS i MagIC (Badeov teleskop; eng. Persson's Auxiliary Nasmyth Infrared Camera, The Inamori Magellan Areal Camera and Spectrograph i The Raymond and Beverly Sackler Magellan Instant Camera, respektivno) i LDSS3, MIKE, MIKEfiber i MagE (Klejov teleskop; The Low Dispersion Survey Spectrograph, note: upravo povučen, The Magellan Inamori Kyocera Echelle (Spectrograph), multi-object fiber feed for MIKE i The MagE (Magellan Echellette) Spectrograph, respektivno).
Prvi teleskop ove stanice je teleskop Henrietta Swope prečnika 1m (levo). Od instrumenata poseduje CCD kameru i RetroCam.
Irénée Du Pont teleskop prečnika 2.5m (desno), osim već pomenute CCD kamere, može se opremiti još i instrumentima WIRC, WFCCD, Boller&Chivens Spectrograph, Echelle i CAPSCam (eng. Wide Field IR Camera, Wide Field Reimaging CCD Camera, Slit Spectrograph, Echelle Spectrograph i (Carnegie) Astrometric Planet Search Camera, respektivno).
Istočno od La Serene smestile su se: Opservatorija CTIO
(eng. Cerro Tololo Inter-american Observatory) deo je NOAO (eng. National Optical Astronomical Observatory).
Obuhvata teleskop Blanco prečnika 4m 9levo) koji je opremljen sa više instrumenata, i to: Mosaic II CCD Imager, Hydra CTIO, R-C Spectrograph, i ISPI od eng. Infrared SidePort Imager. Četiri manja teleskopa kojima upravlja Konzorcijum SMARTS sa opremom: 0.9m (prvi teleskop na ovom odredištu, konstruisan je 1965) sa 2K optical imager prijemnikom, Yale 1m sa 4K optical imager-om, 1.3m/ex-2MASS sa ANDICAM i 1.5m sa dva spektrografa, R-C Spectrograph i Echelle Spectrograph.
Opservatorija SOAR
(eng. Southern Astrophysical Research Telescope) ima jedan teleskop prečnika 4.1m koji je u vlasništvu konzorcijuma Brazila i SAD. Fotografija iznad daje pogled na Cerro Pachon sa Cerro Tololo: leva kupola je SOAR-ov teleskop (desno je GEMINI/South). Aktivni su sledeći instrumenti: OI, (G)HTS i OSIRIS (eng. Optical Imager, Goodman Hight Throughput Spectrograph i the Ohio State InfraRed Imager/Spectrometer, respektivno).
Opservatorija GEMINI (SOUTH)
(home) ima dva teleskopa "blizanca", prečnika 8.1m. Južni je smešten je na vrhu Cerro Pachón na 2737m. Drugi blizanac se nalazi na vrhu Mauna Kea na Havajima. Od instrumenata parnjak na jugu poseduje: GMOS, Phoenix i T-ReCS (eng. akronimi: Gemini Multi-Object Spectrographs i Thermal-Region Camera Spectrograph, respektivno).
SVE fotografije u blogu No.3 su na javnim stranicama opservatorija!
Sledi: severnije opservatorije
Read more!
понедељак, 12. јануар 2009.
Astro nova 2009!
Dragi moji, srećna vam ASTRO GODINA! Jupiii! :) I to međunarodna! Izvinjavam se što ova moja čestitka dolazi sa malim zakašnjenjem, al znate već kako to ide kod nas u Srbiji – praznici se spajaju i kad treba i kad ne treba a ni mi astronomi nismo operisani od toga ;) Al dobro, ove godine baš i imamo razloga da slavimo! Međunarodna godina astronomije nije mala stvar! :) To znači da ove 2009. godine možete očekivati da nas astronome viđate i srećete mnogo češće u mnogo većem broju, da ćemo vas vući za rukav i pričati vam fantastične priče o dalekom svemiru, da ćemo samo za vas osvetljavati našim malim i velikim teleskopima daleke i mrače delove naše galaksije, da ćemo se truditi da vam dočaramo zašto smo tako silno zaljubljeni u nešto tako nepojmljivo za naše male glave kao što je veliki Univerzum čiji kutak naseljavamo. Zašto? Zato što je strašno i tužno da se ljudi u Srbiji sakrivaju u mišje rupe, zabarikadiraju u svoje mračne stanove 1999. godine kada ostatak sveta hrli da gleda redak nebeski spektakl kakvo je pomračenje Sunca.
Šteta je, jer su propustili nešto prelepo, jer su bili uplašeni, jer nisu znali...Zato što astronomija NIJE astrologija, a mnogi to još ne znaju. Zato što iako se možda većina nas nikada neće otisnuti sa površine naše male Zemlje u daleki svemir, to je ipak naš dom, naše dvorište, izvor našeg života. Zato što su zvezde u nama ... bukvalno! Zato što mnogi još misle da su astronomi likovi iz mitologije jer kome još treba astronomija! I zato, ove godine, horde astronoma u celom svetu, pa tako i naša mala grupa astronoma iz Srbije, će krenuti u pohod otkrivanja tajni svemira svetu! Konkretno, osim ovog i ostalih blogova, mi u Novom Sadu planiramo sve i svašta za ovu godinu – od popularnih predavanja, otvorenih posmatranja, do turneje astronomije namenjene najmlađima po okolnim mestima, pa sve to astronomije na ulicama gradova gde ćemo izneti svoje teleskope po sred Dunavske ulice, po sred trgova u ostalim mestima, i pokazivati slučajnim posetiocima Mesec izbliza, Jupiterove Satelite, Saturnove prstenove! Biće tu dosta posla, al neka, mi to volimo! To je najlepša stvar kod astronomije – njom se zaista bave samo oni koji to zaista obožavaju! :)
Šteta je, jer su propustili nešto prelepo, jer su bili uplašeni, jer nisu znali...Zato što astronomija NIJE astrologija, a mnogi to još ne znaju. Zato što iako se možda većina nas nikada neće otisnuti sa površine naše male Zemlje u daleki svemir, to je ipak naš dom, naše dvorište, izvor našeg života. Zato što su zvezde u nama ... bukvalno! Zato što mnogi još misle da su astronomi likovi iz mitologije jer kome još treba astronomija! I zato, ove godine, horde astronoma u celom svetu, pa tako i naša mala grupa astronoma iz Srbije, će krenuti u pohod otkrivanja tajni svemira svetu! Konkretno, osim ovog i ostalih blogova, mi u Novom Sadu planiramo sve i svašta za ovu godinu – od popularnih predavanja, otvorenih posmatranja, do turneje astronomije namenjene najmlađima po okolnim mestima, pa sve to astronomije na ulicama gradova gde ćemo izneti svoje teleskope po sred Dunavske ulice, po sred trgova u ostalim mestima, i pokazivati slučajnim posetiocima Mesec izbliza, Jupiterove Satelite, Saturnove prstenove! Biće tu dosta posla, al neka, mi to volimo! To je najlepša stvar kod astronomije – njom se zaista bave samo oni koji to zaista obožavaju! :)
Read more!
Пријавите се на:
Постови (Atom)