понедељак, 30. март 2009.

G33k specijal: World Wide Telescope!

Hubble! Spitzer! Chandra! Prosečnom čoveku prethodna tri naziva verovatno ne govore puno, dok se prosečnom astronomu, pri samoj pomisli na Hubbla! Spitzera! i Chandru! u ekstatičnom ushićenju zasijaju oči B-) Pre oko godinu dana Microsoft je objavio aplikaciju World Wide Telescope programa, koji vam omogućuje da zavaljeni u stolice obrnete turu po svemiru i istražite sve ono što su dotična tri svemirska teleskopa, ali i neki od najvećih lociranih na Zemlji, ikada otkrili.

Helix maglina


Šta je novo? U dosadašnjem programu mogli su da uživaju samo korisnici Windowsa. Download verzija je mogla da se instalira isključivo u ovom operativnom sistemu. Međutim, Microsoft je u dogovoru sa NASA-om odlučio da program učini dostupnim i korisnicima drugih operativnih sistema. Najnovija verzija, WorldWide Telescope Web Client se pokreće u Microsoft-ovom Sileverlight-u 2.0, koji je dostupan za Windows, Mac i Linux sisteme. Jednom kada instalirate Silverlight 2.0 na vašem računaru, WWT možete da pokrenete direktno iz vašeg omiljenog internet pretraživača.
Tako na primer, uz pomoć WWT možete da “sletite” na Mesec i vidite panoramu ovog nebeskog tela baš onakvu kavu su je videli prvi astronauti koji su ga posetili. Takođe WWT vam omogućuje da pratite rutu Opportunitija i da posmatrate Mars iz ugla ovog rovera. Čak i da malo bacite pogled na zalazak sunca na Marsu. Ako vam ovo nije dovoljno, podsetimo se da najpoznatija Hubblova slika, tzv. Hablovo ultraduboko polje, prikazuje najstarije objekte ikada snimljene u univerzumu, stare čak 13.6 milijardi godina.

Panorama Marsa


„Sve ovo će promeniti način na koji se bavimo astronomijom i način na koji predajemo astronomiju“, izjavio je Roy Gould, istraživač centra za astrofiziku pri Harvard-Smithsonianu predstavljajući WWT prvi put na TED konferenciji 2008. godine

Ovaj virtuelni teleskop nam zaista spušta univerzum na Zemlju. U Explore meniju se nalazi nekoliko foldera sa informacijama o Sunčevom sistemu, planetama, njihovim mesecima, maglinama, Hubblovim slikama ili prikazima univerzuma na talasnim dužinama koje prirodno nisu vidljive čovekovom oku. Kliknete na folder, a zatim na sličicu objekta koji želite da istražujete. Finding scope je vrlo intuitivan. Desnim tasterom miša kliknete na objekat koji vas zanima i onda vam se pojavi prozor sa linkovima koji vam, ako želite, pruža dalje mogućnosti za istraživanje (SIMBAD, SEDS, Wikipedia itd.). U Guided tours meniju nalaze se ture, urađene kao kratki filmići. Za neke od tura naracije su uradili veoma poznati astronomi i astrofozičari koji su na jednostavan, ali zanimljiv način pokušali da približe najmisterioznije pojave u univerzumu, kao što su tamna energija ili tamna materija, crne rupe, galaksije, magline iili eksplozije supernovih.

Mišem možete da se krećete na sve strane, scrollom da zumirate i da se udaljavate, možete sebi da priuštite i turu oko planeta, tik iznad Saturnovih prstenova ili da zavirite u neke od najmisterioznijih maglina u univerzumu.

Portal nudi terabajte podataka, koji više nisu privilegija samo naučnicima. "Korisnici mogu videti nebo snimljeno u X delu spektra, približiti se blještavim oblacima i potom se prebaciti na vidljivu svetlost i otkriti ostatke eksplozije supernove koja se dogodila pre nekoliko 1000 godina“, dodao je Roy Gould. Povodom WWT-a oglasio se čak i čika milijarder Bil Gejts "WWT je moćno obrazovno oruđe i nadam se da će nadahnuti mlade da istražuju svemir i nauku".
Let the force be with you, čika Bil! :D
And put your money where your mouth is! :D

Cena: besplatan
Velicina WWT: 20.2 MB
Veličina Silverlighta: 4.2 MB
Hardwerska zahtevnost: Windows SPII/Vista, DirectX 9.0c, Net Framework 2.0, Core2Duo 2GHz, 1gb RAM, graficka od najmanje 128 MB.

Read more!

четвртак, 26. март 2009.

Da li je to ptica!? Da li je to avion!? Ne! To je kosmički mion!


Većinu svog profesionalnog života kao astrofizičar provela sam razmišljajući i filozofirajući o kosmičkom zračenju mada ga nikad nisam videla. Međutim, nedavno, uz pomoć "skalamerije" napravljene od predmeta u glavnom iz svakodnevne upotrebe konačno sam dobila priliku da vidim kosmičko zračenje na delu, i to je bilo apsolutno fantastično za videti!

Nego da krene od početka - šta je uopšte kosmičko zračenje? Iako njihovo ime može da zavara, kosmičko zračenje u stvari uopste nije zračenje u smislu svetlosti. Ono nema nikakve veze sa svetlošću, jer kosmičko zračenje su u stvari čestice! Vrlo brze, malecne, čestice koje jure kroz Svemir! Postoji raznorazno kosmičko zračenje koje ispunjava našu Galaksiju i Svemir, ali većinom su to čestice normalne materije od koje smo vi, ja, i sve oko nas, napravljeni: proton (teška, pozitivno naelektrisana čestica, koja čini jezgro, srce, atoma vodonika), alfa-čestica (oko 4 puta teža od protona; čini jezgro atoma helijuma) i elektron (malecna, koliko znamo nedeljiva, negativno naelektrisana čestica, koja ide u paru sa svim protonom koji se nalazi u jezgru nekog atoma).

Kada to kosmičko zračenje koje juri kroz Svemir nabasa na našu planetu, ono prvo uleti u gornje slojeve Zemljine atmosfere gde odmah počinje da se sudara sa gusto (po standardima ostatka Svemira) napakovanim atomima i molekulima koji čine atmosferu. U tim sudarima kosmičkog zračenja sa atomima u atmosferi, neki atomi se polome na manje delove, neki elektroni bivaju izbačeni iz atoma i gomila novog kosmičkog zračenja takođe nastane. Ovo novonastalo kosmičko zračenje zovemo sekundarno kosmičko zračenje jer nije u stvari došlo baš iz Kosmosa već je nastalo u atmosferi pri sudarima "originalnog" tj. primarnog kosmičkog zračenja. E sad, za razliku od pravog kosmičkog zračenja, ovo sekundarno koje nastaje, u glavnom nije sačinjeno od materijala od kog smo vi, ja i stvari oko nas napravljeni. Ne. Njega u glavnom čine malo egzotičnije čestica, koje u stvari žive vrlo kratko, svega delić sekunde, nakon čega se raspadnu na neku lakšu, stabilnu, normalnu (npr. elektron) česticu ili se raspadnu, pretvore u neku vrstu svetlosti, one nevidljive svetlosti, kao što je na primer gama zračenje (setite se kreme za sunčanje koju koristite da se zaštitite od štetnog UV zračenja - to UV zračenje je isto svetlost, samo nevidljiva; tako je i ovo gama zračenje samo nevidljiva svetlost ali je još štetnije od UV zračenja). Većinu ovog čudnog, sekundarnog kosmičkog zračenja, u našoj atmosferi, čine čestice koje zovemo mioni, i koje možete zamisliti kao (200 puta!) težu verziju elektrona.

Razlog zašto ja sad ovde toliko filozofiram o kosmičkom zračenju je da biste bolje razumeli filmić koji ću vam pokazati. Nekoliko studenata (postdiplomaca i diplomaca) iz moje laboratorije za nuklearnu fiziku, su, čisto zabave radi :), napravili malu kućnu "maglenu komoru", koja je, što se ove priče tiče, skalamerija za posmatranje kosmičkog zračenja. Ovo su napravili uz pomoć u glavnom ubičnih stvari ili stvari koje vrlo lako mogu da se kupe. Trebalo im je sledeće: akvarijum za ribice ali bez ribica, što čistiji alkohol (97% čist alkohol), suvi led (to je u stvari čvrsta verzija ugljen-dioksida, koji se smrzne kao led na temleraturi od -78C), jači izvor svetlosti (mi smo koristili grafoskop, al može i neka jača lampa), jedno pakovanje vate, poklopac od neke kartonske kutije i pleh gde su oba bar površine akvarijuma, malo žice i stvarčica koje spadaju u kategoriju "pomoću štapa i kanapa". A procedura za "montažu" je sledeća: uzmete vatu tako u komadu, i pričvrstite je nečim za dno akvarijuma i onda je natopite alkoholom. Onda lepo uzmete poklopac neke kutije veće površine i u to sipate suvi led, ravnomerno ga rasporedite, a onda preko toga stavite pleh. Konacno uzmete akvarijum, okrenete ga naopačke i stavite na pleh, tako da je sada dno akvarijuma sa vatom na vrhu. I onda čekate...i čekate...jednom 20ak minuta.

Šta se dešava? Alkohol počinje da isparava i pada ka dnu akvarijuma, ali je dno mnogo hladnije jer ispod imamo suvi led koji hladi vazduh pri dnu akvarijuma (setite se, suvi led je na -78C!). Pri takvim uslovima isparenja alkohola kreću da se kondenzuju pri dnu, tako da za nekoliko minuta na dnu dobijate sloj guste alkoholne magle! Taj sloj nam je sada, meta, mreža za hvatanje kosmičkog zračenja! Kada kosmički zrak, mion, projuri kroz ovaj slog alkohola, on se nekada sudari sa atomom u alkoholu ili vazduhu i izbije iz njega elektron, i akom ostaje jonizovan. To znači da taj atom sad ima u sebi jednu manje negativno naelektrisanu česticu (kod normalnih atoma uvek imate isti broj protona i elektrona u njima tako da su pozitivno i negativno naelektrisanje izjednačeni). Međutim, takvi pozitivno naelektrisani atomi sada privlače ostale atome oko sebe, i počinje da se pravi gužva na tom mestu! Tako da kada mion brzo projuri kroz tu gustu alkoholnu paru on na svom putu izbije nekoliko elektrona iz atoma koji su mu se našli na putu, i iza sebe ostavi trag jonizovanih atoma, koji sad privlače ostale atome, tako da trag postoje sve gušći i gušći jer se sve više i više atoma tu gomila, i u jednom momentu postaje dovoljno gust da bude vidljiv! Kao trag koji ostavlja avion iza sebe! I to je ono što ćete videti, na šta treba da obratite pažnju kad budete gledali dole priloženi film našeg eksperimenta - videćete neku kao izmaglicu, paru - to su ta alkoholna isparenja, i onda ćete na momente videti kao da se stvori beli trag koji nekada izgleda kao bela linija koja se brzo povuče i brzo posle raspadne, a nekada će izgledati i malo zakrivljeno, nalik dimu cigarete koji se samo stvori. E ti tragovi znače da se upravo ugledali kosmičko zračenje na delu!


PS Gledajte u tamnu oblast ali odmah iznad granice sa osvetljenim delom

PPS I zanemarite zvuke koje čujete u pozadini - to smo samo mi iz laboratorije totalno uzbuđeni ko deca kad im daš novu igračku! ;)



Read more!

недеља, 08. март 2009.

No. 3/II

Na listi facility-ja odn. opservatorija, teleskopa i instrumenata u Čileu na redu je

Cerro Paranal (ESO)



Nedaleko od Antofagaste na vrhu Cerro Paranal na 2635m, smestilo se četiri teleskopa prečnika ogledala 8.2m koji mogu da rade i pojedinacno, ali i u svim kombinacijama zajedno. Uz jos četiri pomoćna teleskopa prečnika ogledala 1.8m četiri VLT-a (eng. Very Large Telescope) čine jedinstveni 'instrument' odn. obrazuju interferometar. Datum početka rada odn. vreme tzv. 'First light' je maj 1998. godine. Pri inaguraciji opservatorije, 1999. godine suvoparna imena odredjena tehničkom nomenklaturom U(nit)T(elescope)1, 2, 3 i 4 zamenjena su nazivima nebeskih pojmova na jeziku Mapundungu. Mapundungu je maternji jezik najveće grupe/najvećeg naroda domorodačke populacije, Mapuche indijanaca (čita se Mapuče), a teleskopi su dobili imena: Antu - Sunce, Kueyen - Mesec, Melipal - sazveždje Južnik krst i Yepun - zvezda Danica, tj. Venera (Mapundungu nazivi se čitaju kao: antu, kejen, melipal i jepun).

Antu može poneti tzv. gostujući instrument, zatim CRIRES odn. CRyogenic high-resolution InfraRed Echelle Spectrograph i FORS odn. FOcal Reducer Spectrograph. Na Kejen se mogu montirati FLAMES, XSHOOTER i UVES. Melipal je opremljen ISAAC-om, VISIR-om i VIMOE-om. Jepun "nosi" HAWK-I (eng. High Acuity Wide field K-band Imager), SINFONI i NaCo koji se suma Nasmyth Adaptive Optics System (NAOS) i Near-Infrared Imager and Spectrograph (CONICA).

Zaista nedostaje jedan "pošteni" rečnik astronomskih pojmova... Sigurna sam da svako od nas ima neke zabeleške sa strane kako se prevode termini koji se najčešće javljaju u specifičnoj oblasti istraživanja, ali sevap bi bio imati jedan kompletan rečnik... Anyone?

U interferometrijskom modu, na raspolaganju su dva intrumenta: AMBER i MIDI.

Na istom mestu su (ili će biti) još dva teleskopa: 2.6m VST (VLT Survey Telescope) i 4m VISTA (Visible and Infrared Survey Telescope for Astronomy).

Istočno od Antofagaste u podnožju Anda oko sela i u selu San Pedro de Atacama (oko 3000 stanovnika, ne računajući strance astronome i inženjere na svojim radnim mestima, ni turiste kojih u jeku sezone bude oko 50 000) nalaze se bazni kampovi radio opservatorija, APEX, ASTE, CBI, NANTEN-2, ALMA, ali o njima, zajedno sa SEST-om, u No. 3/III, prosto mora 0:-)

---

Ako malo razvučem odrednicu "uskoro" na recimo 10-20godina, onda spisak dolazećih teleskopa zaista zaslužuje jedno "WOW!!!" i bez ikakve sumnje obećava sjajno zabavan radni vek (bar pojedinih) astronoma i astrofizičara u prvoj polovini XXI veka.

- E-ELT - the European Extremly Large Telescope



sa svojih planiranih 42m 'prečnika' E-ELT je svakako tužno smanjena verzija sanjanog 100m OWL-a (OverHelmingly Large) teleskopa. Datum početka rada je, nadajmo se, negde 2018. godine. Do kraja ove godine biće doneta odluka i o smeštaju teleskopa, nakon što je lokacija Aklim u Maroku otpala u igri su još: Čile/Ventarrones, Argentina/Macon (geografska širina slična g.š. Paranal opservatorije) i Španija/La Palma, Roque de los Muchachos.


- GMT - the Giant Magellan Telescope



'prečnika' 24.5m GMT biće smešten na lokaciji opservatorije Las Campanas (vidi No 3/I). Planira se da počne sa radom oko 2019. godine.


- LSST - the Large Synoptic Survey Telescope



Ogledalo od 8m LSST deluje sićušno spram prethodna dva navedena teleskopa, ali za razliku od njih LSST ima vrlo precizno odredjen 'zadatak' i svrhu. Planirano očekuje 'the first light' negde 2014, a punu operativnost 2016. godine. Biće smešten na planinskom vrhu Cerro Pachon (vidi No 3/I) koga će deliti sa teleskopima Gemini South i SOAR.

Read more!

понедељак, 02. март 2009.

Vreme je za nešto življe!

Ovo je nešto o čemu dosta razmišljam, trudim se da spominjem gde god mogu, pa što da ne i ovde: mislim da je zaista krajnje vreme da naš obrazovni sistem malo živne! Dosta je bilo onih smarajućih časova i predavanja, gde djaci/student ćute a isključivo profesori pričaju, gde djaci sede, dok profesori nečitko ispusuju gomile jednačina po tabli, gde niko ne sme ništa da pita a kamo li da kaže da se ne slaže sa onim što je profesor ispričao, gde samo Bog zna za 10, profesor za 9, a student u najboljem slučaju za 8, gde svi sede na predavanjima samo ako baš moraju i u glavnom niko ništa ne sluša već se to vreme koristi, ako veličina amfiteatra to dozvoli, za popunjavanje loto ili kladioničkih listića, čitanje novina, a pogotovo za dremanje jer nista nije tako monotono i uspavljujuće kao glas isto tako smorenog profesora, gde treba gledati svaku jutro u pasulj da se vidi jel profesor raspoložen pa da se traži potpis il ode na konsultacije, gde često treba imati i dobre reflekse da se brzo eskivira leteći projektil u obliku sundjera, enciklopedije il nekog već priručnog materijala koji je nervoznom profi bio na dohvat ruke, gde je prolaznost na usmenim ispitima često uporediva sa brojem dobitnika sedmice u ovom loto izvlačenju, gde osnovci pri prvom susretu sa fizikom "nauče" samo da je brzina jednaka es kroz te a "čemu to služi a uz to ni ne radi!" koga to već briga!

Dobro, da ne grešim dušu, postoje izuzeci, nisu svi profani i nastavnici ovakvi. Ja sam recimo tokom mojih studija na astrofizici imala tu sreću da je većina njih koji su meni predavali bilo ok, što je donekle zbog toga što je nas studenata astrofizike bilo malo, a kad radiš/predaješ u malim grupama mnogo je lakše ostati "normalan". Mada, ni veliki broj studenata po meni nije izgovor ni opravdanje za sve one koji se ponašaju onako kako sam navela na početku. Pa opet, čak i na mojim studijama gde nas niko od profesora nije maltretirao, se ja ne sećam baš da sam se polomila od postavljanja pitanja, što iz nekog straha da ne pitam nešto glupo, a što iz moje lične smorenosti i nezainteresovanosti za neke teme i neki monotoniji stil predavanja. A to je već tužno. Najbolje se uči i razume kad se postavljaju pitanja! Zašto onda to tako malo učenika/studenata radi u ovoj zemlji? Jednostavno - naš obrazovni sistem je davno zaostao za generacijama i vremenom.

Ja sam, s druge strane, imala tu sreću da postdiplomske završim u jednoj od zapadnih zemalja gde je obrazovni sistem, u tom smislu, daleko moderniji od našeg - gde se niko ne boji da postavi pitanje, gde niko ne bude izblamiran pred društvom il prekoren zbog glupog pitanja, gde su predavanja zanimljiva sa puno slika, animacija, demonstracija, eksperimenata sa čak i dosta humora, gde se nadje način da se drži pažnja čak i u amfiteatru prepunom studenata, gde je profesor uvek na raspolaganju, gde se profesori trude da što više djaka dobro uradi test ili ispit i gde se uspeh profesora meri pro prolaznosti studenta a ne po tome kolko studenata je uspeo da obori u jednom danu, gde ne vlada strahopoštovanje već samo poštovanje koje nije ugroženo čak ni kada su profesoti i studenti na "ti", gde se profesor ne oseća ugroženim ako nešto ne zna pa da mora da postane bezobrazan ne bi li tu "bruku" sakrio i postavio studenta na svoje mesto. Hej, pa ja sam tu konačno postavljala pitanja! I naučila nešto bez da sam to doživela kao neko štrebanj! Jednostavno bilo mi je zanimljivo! Tako da po povratku u domovinu Srbiju, sam nekako usvojila za svoju malu misiju da razmrdam malo naš obrazovni sistem, koliko mogu, počev bar od svojih predavanja. Jer, jednostavno ne mogu da naglasim dovoljno koliko je to bitno, koliko se bolje uči i radi u takvoj sredini! naravno, to zahteva dosta napora i truda sa strane predavača, ali to nam je posao! Neke, pogotovo mlađe kolege, su potpuno saglasne sa ovom idejom i spremne da se angažuju i da menjaju stvari, ali postoje i oni koji na žalost su preslikali svoj stav iz "starog" sistema i postali isti oni profesori koje nekad i sami nisu voleli, tako da "stari" sistem nastavlja da živi.

Na osnovu onog što sam videla da je delotvorno na zapadu, a koliko mi se čini, je i jedini način ovde da se tako nešto postigne je da se uvede ocenjivanje profesora. To je već uvedeno na nekim fakultetima u Beogradu i u Novom Sadu - da studenti na kraju semenstra ocenjuju profesore u više kategorija, ali još uvek su te ocene samo interni pokazatelj o tome gde stvari ne valjaju, bez da nose sa sobom neke posledica. Jedini način da se pojedinci zabrinu oko svojih ocena, i da im nije više sve jedno već da ozbiljno gledaju na to je da se te ocene proslede nekom nezavisnom telu, nekoj komisiji pri univerzitetu koja bi bila osnovana, koja će onda na osnovu njih propisivati konkretne i "bolne" sankcije (na pr. 20% od plate u sledećem semestru, pa tako dok se ocene ne poprave, ili neka disciplinska komisija) . Jer ovo više nije "igra". Školarine su već dovoljno velike da ako ni zbog čega drugog onda zbog te materijalne strane studenti zaslužuju najbolje moguće obrazovanje kao i pošten i dostojanstven odnos prema njima.

I zato dragi moji studenti, gurajte ovu priču, borite se za to ocenjivanje profesora da ima nekog smisla, jer jedino tako, čini mi se, ćemo konačno malo razmrdati i poboljšati naš obrazovni sistem. Borite se, a ja, i mnoge kolege koji kapiramo koliko je ovo bitno, ćemo vas svakako podržati!

Read more!