понедељак, 26. јануар 2009.

Prvi semestar...

Mislim da bi trebalo da i ja nešto napišem. Ipak, prošlo je dosta vremena od moj „javljanja“, nekih pet meseci... :) Uf, mnogo...Obećavam da ću u buduće češće pisati. :)
No, u tom periodu, i zvanino, postala sam student astronomije! Jeee! Jeste da se to desilo onda kada sam dobila indeks u ruke sa pečatom fakulteta, ali...po meni bitnije je kad se krene na predavanja i tako to. Elem, toliko očekivan momenat je došao. Upoznavanje sa profesorima, novim kolegama, sa fakultetom... Ushićenost na svakom koraku. U meni se javilo niz ideja i planova, a glavna je ta da za par godina sa ove ustanove izađem kao dobar astronom... 
I tako, predavanja su počela. Sve je lepo krenulo, ali i pored toga nešto tu nije štimalo. Nisam se osetila kao praaavi student astronomije, odnosno nije mi bilo dovoljno samo dolaženje na fakultet. Rešenje svog „problema“ videla sam u sledećem, a to je da postanem član astronomskog društva. E sad, znala sam da postoji opervatorija i planetarijum neeegde na Petrovaradinskoj tvrđavi i da je tu smešteno astronomsko društvo „Novi Sad“, a gde tačno nisam imala pojma. Tako sam jednog sunčanog dana uz pomoć druga rešila sa istražim gde se to nalazi i našla sam! Jupi! Još samo da saznam kada se društvo okuplja i sve će biti ok. Saznam ja i to i odem tamo da vidim šta oni to tamo rade i kako ja mogu tu da se uklopim. Fini ljudi dali su mi odgovore na sva pitanja. Ja oduševljena! Dobila sam svoju člansku kartu! He he... U želji da budem aktivni član trudila sam se da odlazim na predavanja i posmatranja kad god mi se ukazala prilika. Vrlo brzo sam htela u što kraćem roku da se počnem nečim ozbiljnije baviti od samog posmatranja noćnog neba. Npr. da radim neki mali naučni rad... U ADNOS-u mi rekili: „Može.“ Super! Sad ću moći i praktično da se bavim astronomijom i da učim...UČENJE!!! To sam baš zapostavila! Tada su se na fakultetu počeli nizati kolokvijumi. Kako jedan odradim eto ga drugi... Sve što sam planirala da počnem pre nove godine, morla sam da odlozim za kasnije, na neodređeno vreme. Pih, ali šta je tu je. Uradiću ja što sam naumila, samo je problem što ne znam kad. :(
Tokom perioda kolokvijuma, imala sam osećaj da sam se nekako isključila iz astro-sveta... Nisam odlazila na opservatoriju... Učila sam ja o Sunčevom sistemu (jedan od predmeta u prvom semestru) i ok je to, ali kao što sam spomenula ne smatram da je to dovoljno. Astronom treba da zna koje su zvezde na nebu, koji se sve nebeski objekti mogu videti, koji astronomski događaji treba da se dese, koja su najnovija otkrića, koje su misije u toku, šta se planira...to je njegov „posao“ donekle. Ja nisam mnogo znala o tome. To me je navelo da preispitam sebe zašto baš to studiram, šta očekujem kasnije kad završim , da li sam pogrešila,... Padalo mi je na pamet da od oktobra upišem neki drugi smer na fizici, možda meteorologiju na primer. Na trenutke sam gubila entuzijazam, jer nisam imala tražene odgovore...A onda sam shvatila jednu vaaažnu sitnicu. Setila sam se jednog prostog pitanja: Šta mene toliko fascinira u svemiru? Moj odgovor jeste rešenje nastalog problema. Ne znam kako sam uspela da zaboravi, ali eto...desilo se. Važno je da sam se opet tu!
Iskreno, tu dilemu sam nedavno rešila i srećna sam zbog toga. Dobila sam još dodatne energije za dalje, a ona će mi itekako biti potrebna. Međunarodna godina astronomije je i ja želim biti uključena u njenu proslavu....
A sad nazad na učenje. Ispitni rok je u toku... 





4 коментара:

fizicari [2008/09] је рекао...

hey drugari :)
i mi neastronomi kuckamo blog :)
loodifizicari.blogspot.com
drago nam da nismo jedini ;)

pozdravcici :***

Jelena је рекао...

Neko od vas je pitao čita li ovo iko osim vas astronoma? Čita. I imate ovde zaista dobrih priča. Skoro da čovek poželi da vam se pridruži i posveti život astronomiji. ;)
I što više razmišljam, ta ideja mi se sve više svidja. Već znam gde je novosadsko astronomsko društvo(znam tvrdjavu od ranije a opservatoriju ne mož' promašit), a nebeska tela i dogadjaje imam u malom prstu. Dobro.. ne baš u malom, više je to kažiprst desne ruke. Klik na NASA-in sajt, klik na Habla... klik tamo, klik 'vamo. Znam sve što treba kako je obajasnila devojka u svom postu izmedju spremanja ispita i kolokvijuma.
Nešto razmišljam... ako je ovo dovoljno i najbitnije za KAKO DA BUDEM ASTRONOM, da nekako umolim moderatora sajta ili ko je već odgovoran, da mi dopusti da pišem blogove. Neće biti stručni, ali će biti manje neinteresantni.
Kontam da ćete bar vi pravi astronomi umreti od smeha na moju teoriju Big Bang-a ili pak objašnjenju zašto je nekom (garant pijanom il blentavom) palo na pamet da 5-6 svetlucavih tačkica na nebu nazove, ni manje ni više neg; VELIKI MEDVED!! Ma hajte molim vas! ;)

Kristina је рекао...

Ne postoji neki recept KAKO DA BUDEŠ ASTRONOM.
Ukoliko si zaljubljenik u noćno nebo ti si već donekle astronom, jer ljubav će te navoditi na to da se što više informišeš o astronomiji, odnosno tražićeš informacije o onome što te zanima. :) Ne poznaju baš svi astronomi sve oblasti svoje nauke, ali to ih nikako ne čini manjim. :)
Ono što sam ja napisala u tekstu je samo moje mišljenje i odnosi se na mene.
A za učestvovanje na blogu moraš se obratiti koordinatoru na mail.

Jelena је рекао...

Bravo, bravo Kristina!
Sad već pričaš suvislo. To je ono što želim da čitam na ovom blogu.
Znam nekolicinu astronoma i specifični su po tome što ih nesvakidašnja ljubav povezuje. Ne po tome što filozofiraju između kolokvijuma i ispita...
Pozz