U prethodnom postu pisala sam o aktivnostima, koje smo prošle godine sprovodili u osnovnim školama, a koje su imale za cilj da astronomiju približimo i najmlađima. Na moju veliku žalost, u dosta škola smo naišli smo na neku letargiju. I učitelji i nastavnici su često bili nezainteresovani za aktivnosti čiji je cilj bio da se malo oplemeni nastava. Neretko se mogao osetiti manjak entuzijazma među zaposlenima. Problem s tim je što deca koja odrastu bez nekog entuzijazma koji bi ih okruživao i podsticao, i sama ga, uglavnom, neće imati kasnije. Jer entuzijazam je nešto čime se čovek teško zarazi sam od sebe, ali je izuzetno zarazan u kontaktu sa već „zaraženima“. To je njegova najveća moć. I taman kada sam počela da gubim nadu u naše školstvo, jedna škola i jedan nastavnik su mi je vratili – osnovna škola „Dr Jovan Cvijić“ iz Zrenjanina i nastavnica fizike Biljana Tankosić.
Obaveštenja za aktivnosti iz oblasti astronomije za najmlađe smo poslali u dosta škola, sa naznakom da nam se zainteresovani jave. Pošto se niko nije sam odazvao, prezentacije smo zakazivali tek nakon i upućenog telefonskog poziva. „Dr Jovan Cvijić“ je bila jedna od izabranih škola u koju smo poslali ponudu za naše aktivnosti, i jedina gde nam se neko sam javio, na moje veliko iznenađenje! To je bio moj prvi kontakt sa nastavnicom Biljanom Tankosić. U tom telefonskom razgovoru rekla mi je da je jako zainteresovana za ove aktivnosti ALI ... čim sam čula ovo „ali“ pomislila sam da opet neka škola pokušava da se „izvuče“ kao da im ne znam šta nudimo ... ALI da im trenutno ne odgovara da to sada izvedemo jer već organizuju veliku manifestaciju posvećenu astronomiji i potpuno su svi zauzeti i angažovani oko toga! Prosto nisam mogla da verujem šta čujem! Pozvala nas je da prisustvujemo, što smo naravo oduševljeno prihvatili! Do tada mi se činilo da skoro svi beže od „dodatnih“ aktivnosti kojima bi se malo razbila monotonija nastave, a u Zrenjaninu se jedna čitava škola podigla na noge oko organizovanja astronomske večeri!Astronomsko veče održano je u subotu, 30.01.2010. u OŠ „Dr Jovan Cvijić“ iz Zrenjanina. Bilo je fantastično! Prosto neverovatno! I dalje sam pod utiskom šta su jedan nastavnik, jedna osnovna škola i 100 đaka uspeli da organizuju, sa minimalnim uloženim sredstvima ali sa neverovatno puno uloženog truda, ljubavi i entuzijazma! Sve je izgledalo kao mini festival nauke posvećen samo astronomiji gde nije bilo jedne prezentacije već su u nekoliko učionica i kroz ceo hodnik škole posetioci mogli da uživaju u različitim učeničkim prezentacijama o različitim temama iz astronomije. Na ulazu u školu su nas dočekivali najmlađi, u svojim kostimima planeta i delili nam flajere gde su se mogle naći razne astronomske zanimljivosti. Nakon toga su nas domaćini, učenici starijih razreda, poveli na malo putovanje kroz svemir. Neke od stanice kroz koje smo prošli na ovom putovanju uključivale su multimedijalnu prezentaciju o životu van Zemlje, priču o sazvežđima i njihovoj mitologiji, gde su slike sazvežđa ukrašavale čitav plafon te učionice, priču iz etno-astronomije o različitim narodnim verovanjima vezanim za astronomske pojave, demonstraciju pomračenja Sunca i Meseca. Hodnik škole ukrašavao je „pričajući“ model Sunčevog sistema sa maketama svih planeta, koje su đaci, u proporciji, sami napravili, i gde smo pored svake planete mogli da čujemo nešto o njoj. Jedna od mojih omiljenih stanica ovog putovanja bile su i dve predstave koje su đaci, po scenariju nastavnice Biljane, izveli – u prvoj predstavi su nam se planete sunčevog sistema same predstavile, prigodno kostimirane ispričale nešto o sebi, dok smo u drugoj predstavi uživo prisustvovali raspravi između Ptolomeja, Galilea i Njutna o tome šta je u središtu našeg sistema planeta – Sunce ili Zemlja. Svašta zanimljivo smo još naučili i u priči o uticaju bestežinskog stanja na živa bića kao i u priči o prvim svemirskim misijama.
Najfantastičnije od svega mi je što je u celom ovom astronomskom spektaklu učestvovalo blizu 100 đaka svih uzrasta koji su zajedno radili na stvaranju i izvedbi svih prezentacije koje smo videli! 100 đaka podstaći da se uključe u ovako nešto!? 100 đaka koordinirati u ovako nečemu!? 100 đaka koji nas potpuno uzbuđeno čekaju da ispričaju svoju priču i pokažu nam šta su spremil !? E zato kažem, BRAVO BILJANA! BRAVO DECO! BRAVO I ZA CELU ŠKOLU! Jer ne bi jedan nastavnik mogao sve ovo sam da izvede bez podrške celog kolektiva, i bez dece kojima želja i volja za aktivnostima van nastavnog plana i programa nije usađena juče, već je usađivana od prvog dana od strane celog nastavnog kolektiva. To je jasno, i to se odmah vidi. I bez ove manifestacije, ako biste se prošetali hodnicima i učionicama ove škole, jasno bi vam bilo o kakvoj se pozitivnoj sredini radi, sredini koja podstiče entuzijazam i kreativnost kod dece, jer ceo prostor je ukrašen motivišućim temama. Nastavnica Biljana, omiljena sigurno, je to veče izgovorila „I Bog reče: Neka bude Njutn! I bi svetlost! “ a ja ću napisati ovde: Neka bude više nastavnika kao Biljana, i biće svetlost!
PS
Inače, nastavnica Biljana mi je otkrila da je nju entuzijazmom i ljubavlju prema astronomiji „zarazio“ njen stari profesor. Toliko o moći entuzijazma i dobrog nastavnika.
