A (za)što ne bi moglo?! (2)

Na primer, muško umetničko plivanje? Na nedavno završenom 3. svetskom(?) kupu u Milanu, verovatno delom zbog odnosa broja nagrada vs. broj učesnika, maltene je svako dobio bar po jednu medalju. A motivacija početaka, bar kod članova hetero-klubova, je uvek ista, citiram: "...(in 1998, CZ)... it is a kind of European championship of synchronized swimming. He was watching it on TV and the thought came into his mind. If ladies can do boxing, football and hockey, typically male sports why don't men do a typical female sport?". Češki Krasoplavci su khm, old school-šarm
Švedjani SKSH imaju i film, Allt flyter (2008, engleski naslov The Swimsuit Issue) ...

A (za)što ne bi moglo?!

Gledam već dugo ovaj tekst desno, o ženskoj ravnopravnosti. I u suštini čini mi se da je zapravo potrebno samo - usuditi se. Da čovek predje na teritoriju koja nije toj ljudskoj jedinki "pisana". Doduše ima i prečica, ako se tako sklope društvene okolnosti, lakše je pomisliti na drugačije. Pa onda, ako je i porodično okruženje ohrabrujuće, a na to se nadgradi genetical makeup: Sky is the limit!

Evo, na primer: Fernanda Bertola (35), osnivač prvog ženskog kandombe bubnjarskog orkestra La Melaza, Montevideo, Urugvaj. Do 2005. godine u godišnjem karnevalu Las Llamadas podela učešća po polovima je bila jasna: muški sviraju, žene - igraju. Ali kad postoji inicijalna kapisla i kad se skupi dovoljno žena koje žele da sviraju, nepisana pravila se menjaju. Uvek na bolje, rekla bih. Sa karnevala 2009. godine video sledi, a kao reper evo i linka ka pobedniku karnevala u ukupnom plasmanu Yambo Kenia.




Pisala bih ja još ali dok ne ukapiram kako se ovde prelamaju tekstovi, e da bi eseji sledili tek iza Read more, i ovoliko je - mnogo.

Svetska kriza – Srbijo, udri po nauci!

Stvarno ne volim da filozofiram o politici, jer sam veliki pesimista kada je ta tema u pitanju, ali stvarno je BRE dosta! Naravno, hit tema ovih dana je kako da prišparamo i izvučemo se iz ove ekonomske krize koju je Svet tako bezobzirno obrušio na pleća naše nejake i već izmučene kase. Kao i bužet svakog domaćinsva, i budžet naše kuće Srbije, se prvo skreše „oslobađanjem“ od nepotrebnih stvari i raznoraznih luksuza. A gde se mi to luksuziramo? Da vidimo... Svim problemima i pitanjima koja mogu da zadese našu veliku Srbiju, sa čak 8 miliona stanovnika pod svojim krilom površine 88 hiljada kvadratnih kilometara, upravljaju i regulišu 25 ministarstva. S druge strane, sve zemlje zapadne evrope, kao i „malecna“ Rusija, gaje pod svojim okriljem manje od 20 ministarstava. Ali dobro, Srbija je komplikovana zemlja, sa dugom istorijom, puno problema i 25 ministarstava je verovatno neki minimum bez koga bismo se raspali i zapali u anarhiju. Dakle 25 ministarstava nisu luksuziranje već preka potreba. Da vidimo dalje... Skupšina, poslanici i njihovi putni troškovi, kafe, obroci, smeštaji, dnevnice...možda zvuči malo rasipnički i kao nešto na čemu bismo mogli da ušparamo u ovim teškim vremenima, ali kad bolje razmislim, ako stegnemo kaiš poslanicima kako će nas onda tako jadni i neuhranjeni zabavljati čitav dan, svaki dan?? Šta će nam onda ostati od slobodnog vremena??! Samo tek po neka španska epopeja i ako smo srećni, Veliki voajer Braca. Hmm ipak ne. Skupština i poslanici su nam neophodni i volimo ih takve kakvi su, veseli i razigrani i taman kad pomisliš da sad već smaraju oni se opet dosete nečeg novog da nas u vesele, tako da, pustimo decu nek se igraju jer gde ima igara biće i leba. Hajd’mo dalje... Milionče za naše gore Miladinče. Ma dajte ljudi, pa nećemo sitničariti – svi za jednog, jedan za sve! Pa nećemo valjda dozvoliti da našem jednom finom momku koji je samo viteški branio čast svoje devojke, neki tamo strani zlikovci sude, a svi znamo da će suđenje biti čista nameštaljka! Ako mogu Ameri tako lavovski da se bore za svakog svog građanina kojeg je snašla neka, sigurno nepravedna, nevolja u stranoj zemlji, onda valjda možemo i mi. Pa to nam je tradicija! Setimo se kako smo branili svaki list naše gore kome su hteli da sude u inostranstvu.... Tako da to milionče je bilo neophodno.

Dobro, kako onda da prišparamo i izvučemo se iz krize kad nam je sve neophodno!?? Izgleda da nam nije baš sve neophodno...na primer nauka. Kome još treba nauka? Od Nikole Tesle, Pupina, Milankovića i Mileve Marić, nismo se ovajdili više ni o jednog naučnika! Dosta smo ih više gajili, hranili, izdržavali. Nek se malo Zapad bavi naukom. A mi ćemo kasnije da uvezemo gotov proizvod. Ma čisto BRE rasipanje je ta nauka! Koga više briga koliko ima planeta, koji asteroid novi je otkriven? Koga briga za istraživanje radioaktivnosti, za neke uređaje, detektore, oglede koji ničemu ne služe? Lek za rak ćemo otkriti u Srbiji?! Ma daj... Ništa pametno nije patentirano još od Tesline Purpurne Ploče (i stare dobre svemoćne svelečeće slike Alana Čumaka…mada, ruku na srce, to nije bio naš izum)! Vreme je da se već jednom zavrne ta slavina!

I tako i bi... Štednja je počela sa naukom, a svim naučnim radnicima, profesorima, asistentima na fakultetima, zarada po osnovu naučnih projekata na kojima učestvuju i u okviru kojih vrše svoja naučna istraživanja, nije isplaćena već 2 meseca sa tendencijom da tako ostane do kraja godine. To znači cirka 30% plate manje za nas naučnike, i još manje sredstava za bavljenje naukom. Pre 3 godine kad sam se vratila iz Amerike, taze doktorirana i puna elana, mislila sam da može biti ok, činilo mi se da se situacija popravila, da mogu sasvim dobro i ovde da se bavim naukom. Bez obzira što bi u Americi il bilo gde na Zapadu za isti posao dobijala daleko veću platu, htela sam to da radim u svojoj zemlji. Postojala je čak i pozitivna inicijativa u državi za vraćanje „mladih mozgova“. Ali sada, kad vidim da ekonomsku krizu rešavamo tako što ćemo prvo steći kaiš nauci kao „najvećem luksuzu“ onda mi je jasno da nismo ipak suštinski promenili ništa. Da je sve bio samo privid. Što je tužno i potresno, jer ni jedna nacija ne može da napreduje, bar ne ozbiljno, i izleči svoje „rane“, bez ulaganja u nauku i napretka u istoj. To čak i svaki desetogodišnjak koji je igrao Civilizaciju zna...

G33k specijal: World Wide Telescope!

Hubble! Spitzer! Chandra! Prosečnom čoveku prethodna tri naziva verovatno ne govore puno, dok se prosečnom astronomu, pri samoj pomisli na Hubbla! Spitzera! i Chandru! u ekstatičnom ushićenju zasijaju oči B-) Pre oko godinu dana Microsoft je objavio aplikaciju World Wide Telescope programa, koji vam omogućuje da zavaljeni u stolice obrnete turu po svemiru i istražite sve ono što su dotična tri svemirska teleskopa, ali i neki od najvećih lociranih na Zemlji, ikada otkrili.

Helix maglina


Šta je novo? U dosadašnjem programu mogli su da uživaju samo korisnici Windowsa. Download verzija je mogla da se instalira isključivo u ovom operativnom sistemu. Međutim, Microsoft je u dogovoru sa NASA-om odlučio da program učini dostupnim i korisnicima drugih operativnih sistema. Najnovija verzija, WorldWide Telescope Web Client se pokreće u Microsoft-ovom Sileverlight-u 2.0, koji je dostupan za Windows, Mac i Linux sisteme. Jednom kada instalirate Silverlight 2.0 na vašem računaru, WWT možete da pokrenete direktno iz vašeg omiljenog internet pretraživača.
Tako na primer, uz pomoć WWT možete da “sletite” na Mesec i vidite panoramu ovog nebeskog tela baš onakvu kavu su je videli prvi astronauti koji su ga posetili. Takođe WWT vam omogućuje da pratite rutu Opportunitija i da posmatrate Mars iz ugla ovog rovera. Čak i da malo bacite pogled na zalazak sunca na Marsu. Ako vam ovo nije dovoljno, podsetimo se da najpoznatija Hubblova slika, tzv. Hablovo ultraduboko polje, prikazuje najstarije objekte ikada snimljene u univerzumu, stare čak 13.6 milijardi godina.

Panorama Marsa


„Sve ovo će promeniti način na koji se bavimo astronomijom i način na koji predajemo astronomiju“, izjavio je Roy Gould, istraživač centra za astrofiziku pri Harvard-Smithsonianu predstavljajući WWT prvi put na TED konferenciji 2008. godine

Ovaj virtuelni teleskop nam zaista spušta univerzum na Zemlju. U Explore meniju se nalazi nekoliko foldera sa informacijama o Sunčevom sistemu, planetama, njihovim mesecima, maglinama, Hubblovim slikama ili prikazima univerzuma na talasnim dužinama koje prirodno nisu vidljive čovekovom oku. Kliknete na folder, a zatim na sličicu objekta koji želite da istražujete. Finding scope je vrlo intuitivan. Desnim tasterom miša kliknete na objekat koji vas zanima i onda vam se pojavi prozor sa linkovima koji vam, ako želite, pruža dalje mogućnosti za istraživanje (SIMBAD, SEDS, Wikipedia itd.). U Guided tours meniju nalaze se ture, urađene kao kratki filmići. Za neke od tura naracije su uradili veoma poznati astronomi i astrofozičari koji su na jednostavan, ali zanimljiv način pokušali da približe najmisterioznije pojave u univerzumu, kao što su tamna energija ili tamna materija, crne rupe, galaksije, magline iili eksplozije supernovih.

Mišem možete da se krećete na sve strane, scrollom da zumirate i da se udaljavate, možete sebi da priuštite i turu oko planeta, tik iznad Saturnovih prstenova ili da zavirite u neke od najmisterioznijih maglina u univerzumu.

Portal nudi terabajte podataka, koji više nisu privilegija samo naučnicima. "Korisnici mogu videti nebo snimljeno u X delu spektra, približiti se blještavim oblacima i potom se prebaciti na vidljivu svetlost i otkriti ostatke eksplozije supernove koja se dogodila pre nekoliko 1000 godina“, dodao je Roy Gould. Povodom WWT-a oglasio se čak i čika milijarder Bil Gejts "WWT je moćno obrazovno oruđe i nadam se da će nadahnuti mlade da istražuju svemir i nauku".
Let the force be with you, čika Bil! :D
And put your money where your mouth is! :D

Cena: besplatan
Velicina WWT: 20.2 MB
Veličina Silverlighta: 4.2 MB
Hardwerska zahtevnost: Windows SPII/Vista, DirectX 9.0c, Net Framework 2.0, Core2Duo 2GHz, 1gb RAM, graficka od najmanje 128 MB.

Da li je to ptica!? Da li je to avion!? Ne! To je kosmički mion!

Većinu svog profesionalnog života kao astrofizičar provela sam razmišljajući i filozofirajući o kosmičkom zračenju mada ga nikad nisam videla. Međutim, nedavno, uz pomoć "skalamerije" napravljene od predmeta u glavnom iz svakodnevne upotrebe konačno sam dobila priliku da vidim kosmičko zračenje na delu, i to je bilo apsolutno fantastično za videti!

Nego da krene od početka - šta je uopšte kosmičko zračenje? Iako njihovo ime može da zavara, kosmičko zračenje u stvari uopste nije zračenje u smislu svetlosti. Ono nema nikakve veze sa svetlošću, jer kosmičko zračenje su u stvari čestice! Vrlo brze, malecne, čestice koje jure kroz Svemir! Postoji raznorazno kosmičko zračenje koje ispunjava našu Galaksiju i Svemir, ali većinom su to čestice normalne materije od koje smo vi, ja, i sve oko nas, napravljeni: proton (teška, pozitivno naelektrisana čestica, koja čini jezgro, srce, atoma vodonika), alfa-čestica (oko 4 puta teža od protona; čini jezgro atoma helijuma) i elektron (malecna, koliko znamo nedeljiva, negativno naelektrisana čestica, koja ide u paru sa svim protonom koji se nalazi u jezgru nekog atoma).

Kada to kosmičko zračenje koje juri kroz Svemir nabasa na našu planetu, ono prvo uleti u gornje slojeve Zemljine atmosfere gde odmah počinje da se sudara sa gusto (po standardima ostatka Svemira) napakovanim atomima i molekulima koji čine atmosferu. U tim sudarima kosmičkog zračenja sa atomima u atmosferi, neki atomi se polome na manje delove, neki elektroni bivaju izbačeni iz atoma i gomila novog kosmičkog zračenja takođe nastane. Ovo novonastalo kosmičko zračenje zovemo sekundarno kosmičko zračenje jer nije u stvari došlo baš iz Kosmosa već je nastalo u atmosferi pri sudarima "originalnog" tj. primarnog kosmičkog zračenja. E sad, za razliku od pravog kosmičkog zračenja, ovo sekundarno koje nastaje, u glavnom nije sačinjeno od materijala od kog smo vi, ja i stvari oko nas napravljeni. Ne. Njega u glavnom čine malo egzotičnije čestica, koje u stvari žive vrlo kratko, svega delić sekunde, nakon čega se raspadnu na neku lakšu, stabilnu, normalnu (npr. elektron) česticu ili se raspadnu, pretvore u neku vrstu svetlosti, one nevidljive svetlosti, kao što je na primer gama zračenje (setite se kreme za sunčanje koju koristite da se zaštitite od štetnog UV zračenja - to UV zračenje je isto svetlost, samo nevidljiva; tako je i ovo gama zračenje samo nevidljiva svetlost ali je još štetnije od UV zračenja). Većinu ovog čudnog, sekundarnog kosmičkog zračenja, u našoj atmosferi, čine čestice koje zovemo mioni, i koje možete zamisliti kao (200 puta!) težu verziju elektrona.

Razlog zašto ja sad ovde toliko filozofiram o kosmičkom zračenju je da biste bolje razumeli filmić koji ću vam pokazati. Nekoliko studenata (postdiplomaca i diplomaca) iz moje laboratorije za nuklearnu fiziku, su, čisto zabave radi :), napravili malu kućnu "maglenu komoru", koja je, što se ove priče tiče, skalamerija za posmatranje kosmičkog zračenja. Ovo su napravili uz pomoć u glavnom ubičnih stvari ili stvari koje vrlo lako mogu da se kupe. Trebalo im je sledeće: akvarijum za ribice ali bez ribica, što čistiji alkohol (97% čist alkohol), suvi led (to je u stvari čvrsta verzija ugljen-dioksida, koji se smrzne kao led na temleraturi od -78C), jači izvor svetlosti (mi smo koristili grafoskop, al može i neka jača lampa), jedno pakovanje vate, poklopac od neke kartonske kutije i pleh gde su oba bar površine akvarijuma, malo žice i stvarčica koje spadaju u kategoriju "pomoću štapa i kanapa". A procedura za "montažu" je sledeća: uzmete vatu tako u komadu, i pričvrstite je nečim za dno akvarijuma i onda je natopite alkoholom. Onda lepo uzmete poklopac neke kutije veće površine i u to sipate suvi led, ravnomerno ga rasporedite, a onda preko toga stavite pleh. Konacno uzmete akvarijum, okrenete ga naopačke i stavite na pleh, tako da je sada dno akvarijuma sa vatom na vrhu. I onda čekate...i čekate...jednom 20ak minuta.

Šta se dešava? Alkohol počinje da isparava i pada ka dnu akvarijuma, ali je dno mnogo hladnije jer ispod imamo suvi led koji hladi vazduh pri dnu akvarijuma (setite se, suvi led je na -78C!). Pri takvim uslovima isparenja alkohola kreću da se kondenzuju pri dnu, tako da za nekoliko minuta na dnu dobijate sloj guste alkoholne magle! Taj sloj nam je sada, meta, mreža za hvatanje kosmičkog zračenja! Kada kosmički zrak, mion, projuri kroz ovaj slog alkohola, on se nekada sudari sa atomom u alkoholu ili vazduhu i izbije iz njega elektron, i akom ostaje jonizovan. To znači da taj atom sad ima u sebi jednu manje negativno naelektrisanu česticu (kod normalnih atoma uvek imate isti broj protona i elektrona u njima tako da su pozitivno i negativno naelektrisanje izjednačeni). Međutim, takvi pozitivno naelektrisani atomi sada privlače ostale atome oko sebe, i počinje da se pravi gužva na tom mestu! Tako da kada mion brzo projuri kroz tu gustu alkoholnu paru on na svom putu izbije nekoliko elektrona iz atoma koji su mu se našli na putu, i iza sebe ostavi trag jonizovanih atoma, koji sad privlače ostale atome, tako da trag postoje sve gušći i gušći jer se sve više i više atoma tu gomila, i u jednom momentu postaje dovoljno gust da bude vidljiv! Kao trag koji ostavlja avion iza sebe! I to je ono što ćete videti, na šta treba da obratite pažnju kad budete gledali dole priloženi film našeg eksperimenta - videćete neku kao izmaglicu, paru - to su ta alkoholna isparenja, i onda ćete na momente videti kao da se stvori beli trag koji nekada izgleda kao bela linija koja se brzo povuče i brzo posle raspadne, a nekada će izgledati i malo zakrivljeno, nalik dimu cigarete koji se samo stvori. E ti tragovi znače da se upravo ugledali kosmičko zračenje na delu!


PS Gledajte u tamnu oblast ali odmah iznad granice sa osvetljenim delom

PPS I zanemarite zvuke koje čujete u pozadini - to smo samo mi iz laboratorije totalno uzbuđeni ko deca kad im daš novu igračku! ;)