Zovem se Kristina Savić. Imam 19 godina. Živim u Čurugu, mestu nadomak Novog Sada. Od ove godine student sam astronomije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Pre toga bila sam učenica Gimnazije u Bečeju, odnosno osnovne škole “Đura Jakšić” u Čurugu.
Moja ljubav prema astronomiji pojavila se sasvim slučajno i na meni po malo smešan način. To se dogodilo u VII razedu osnovne škole kada sam prvi put odgledala film “Armagedon”. U meni se javila želja da jednog dana budem u timu naučnika koji će pokušati da spasi Zemlju od mogućeg sudara sa asteroidom koji će biti katastrofalan za sva živa bića. Počela sam da čitam tekstove iz sveta astronomije različite sadržine. U početku su to bili članci iz novina “Dnevnik”, koje je uređivao Aleksandar Zorkić. Od tih tekstova sam pravila svoj mali “astronomski dnevnik”, kako sam ja to nazvala. Kasnije se pojavio magazin “Astronomija”, kao i istoimeni web portal. Iskreno, u osnovnoj školi nisam našla podršku za moje interosovanje. Čak više bila sam ismevana, a odrasli su smatrali da je to samo dečja maštarija. Međutim, nastavila sam dalje. U srednjoj školi sam prvi put čula za Istraživačku stanicu Petnica. Oduševila sam se kada sam saznala da postoji seminar astronomije i bez mnogo razmišljanja sam se prijavila. Posle prve godine provedene tamo poželela sam da se bavim astronomijom na neki drugi način van IS Petnica. Najbliža astronomska društva su mi u Novom Sadu i Zrenjeninu, ali nisam mogla da postanem njihov član zbog škole koja se nalazila u Bečeju. Odlučila sam se za popularizaciju nauke u svojoj okolini. Ovaj potez nije ni malo bio lak. Obratila sam se za pomoć nekim profesorima i upravi škole. Oni su mi dozvolili da držim predavanja u učionicama koje su se retko davale učenicima da sami koriste. Tokom školske 2005/2006 godine održala sam par popularnih predavanja. Propratili smo pomračenje Sunca 29. marta 2006. Godinu dana (2007.) kasnije uspela sama konačno da ostvarim cilj, a to je da osnujem astronomsku sekciju “OMEGA” koju sam ja vodila. Povodom osnivanja u goste nam je došlo Astronomsko društvo “Ruđer Bošković” iz Beograda. Gosti-predavači na čelu sa mr Natašom Stanić održali su tri naučno-popularna predavanja. Iste godine učestvovala sam Beogradskom astronomskom vikendu (BAV), kao i na ovogodišnjem 26. po redu BAV-u. Ono što mi je dalo snagu da nastavim dalje jeste pre svega podrška škole u celini - od profesora do svih učenika. Nažalost, rad sekcije se prekida sa mojim odlaskom iz gimnazije, jer nisam naišla na dovoljno zainteresovanu osobu koja bi mogla da nastavi moje delovanje. Volela bih da grešim.
Raditi ono što sam ja radila nije ni malo jednostavno. Ja sam sebi zadala zadatak – da astronomiju približim ljudima koji žive u sredini koja nema ni jednu dodirnu tačku sa tom naukom, osim neba. Što se samog držanja predavanja tiče, pravila sam velike “početničke” greške. Dešavalo mi se par puta da mi na zakazano predavanje niko ne dođe. Iskreno, bolelo je to, ali nisam gubila hrabrost da nastavim dalje. Istrajala sam, a moja ljubav prema astronomiji nije iščezla. Šta više odlučila sam da mi ona bude život!
Sve ovo mislim da ne bih mogla bez podrške velikog broja ljudi. Pre svega se zahvaljujem Nikoli Božiću, Igoru Smoliću, mr Nataši Stanić, Aleksandru Zorkiću i Slobodanu Milovanoviću na veoma korisnim savetima.
Za kraj: Upornost se uvek isplati!
