No. 3/II

Na listi facility-ja odn. opservatorija, teleskopa i instrumenata u Čileu na redu je

Cerro Paranal (ESO)



Nedaleko od Antofagaste na vrhu Cerro Paranal na 2635m, smestilo se četiri teleskopa prečnika ogledala 8.2m koji mogu da rade i pojedinacno, ali i u svim kombinacijama zajedno. Uz jos četiri pomoćna teleskopa prečnika ogledala 1.8m četiri VLT-a (eng. Very Large Telescope) čine jedinstveni 'instrument' odn. obrazuju interferometar. Datum početka rada odn. vreme tzv. 'First light' je maj 1998. godine. Pri inaguraciji opservatorije, 1999. godine suvoparna imena odredjena tehničkom nomenklaturom U(nit)T(elescope)1, 2, 3 i 4 zamenjena su nazivima nebeskih pojmova na jeziku Mapundungu. Mapundungu je maternji jezik najveće grupe/najvećeg naroda domorodačke populacije, Mapuche indijanaca (čita se Mapuče), a teleskopi su dobili imena: Antu - Sunce, Kueyen - Mesec, Melipal - sazveždje Južnik krst i Yepun - zvezda Danica, tj. Venera (Mapundungu nazivi se čitaju kao: antu, kejen, melipal i jepun).

Antu može poneti tzv. gostujući instrument, zatim CRIRES odn. CRyogenic high-resolution InfraRed Echelle Spectrograph i FORS odn. FOcal Reducer Spectrograph. Na Kejen se mogu montirati FLAMES, XSHOOTER i UVES. Melipal je opremljen ISAAC-om, VISIR-om i VIMOE-om. Jepun "nosi" HAWK-I (eng. High Acuity Wide field K-band Imager), SINFONI i NaCo koji se suma Nasmyth Adaptive Optics System (NAOS) i Near-Infrared Imager and Spectrograph (CONICA).

Zaista nedostaje jedan "pošteni" rečnik astronomskih pojmova... Sigurna sam da svako od nas ima neke zabeleške sa strane kako se prevode termini koji se najčešće javljaju u specifičnoj oblasti istraživanja, ali sevap bi bio imati jedan kompletan rečnik... Anyone?

U interferometrijskom modu, na raspolaganju su dva intrumenta: AMBER i MIDI.

Na istom mestu su (ili će biti) još dva teleskopa: 2.6m VST (VLT Survey Telescope) i 4m VISTA (Visible and Infrared Survey Telescope for Astronomy).

Istočno od Antofagaste u podnožju Anda oko sela i u selu San Pedro de Atacama (oko 3000 stanovnika, ne računajući strance astronome i inženjere na svojim radnim mestima, ni turiste kojih u jeku sezone bude oko 50 000) nalaze se bazni kampovi radio opservatorija, APEX, ASTE, CBI, NANTEN-2, ALMA, ali o njima, zajedno sa SEST-om, u No. 3/III, prosto mora 0:-)

---

Ako malo razvučem odrednicu "uskoro" na recimo 10-20godina, onda spisak dolazećih teleskopa zaista zaslužuje jedno "WOW!!!" i bez ikakve sumnje obećava sjajno zabavan radni vek (bar pojedinih) astronoma i astrofizičara u prvoj polovini XXI veka.

- E-ELT - the European Extremly Large Telescope



sa svojih planiranih 42m 'prečnika' E-ELT je svakako tužno smanjena verzija sanjanog 100m OWL-a (OverHelmingly Large) teleskopa. Datum početka rada je, nadajmo se, negde 2018. godine. Do kraja ove godine biće doneta odluka i o smeštaju teleskopa, nakon što je lokacija Aklim u Maroku otpala u igri su još: Čile/Ventarrones, Argentina/Macon (geografska širina slična g.š. Paranal opservatorije) i Španija/La Palma, Roque de los Muchachos.


- GMT - the Giant Magellan Telescope



'prečnika' 24.5m GMT biće smešten na lokaciji opservatorije Las Campanas (vidi No 3/I). Planira se da počne sa radom oko 2019. godine.


- LSST - the Large Synoptic Survey Telescope



Ogledalo od 8m LSST deluje sićušno spram prethodna dva navedena teleskopa, ali za razliku od njih LSST ima vrlo precizno odredjen 'zadatak' i svrhu. Planirano očekuje 'the first light' negde 2014, a punu operativnost 2016. godine. Biće smešten na planinskom vrhu Cerro Pachon (vidi No 3/I) koga će deliti sa teleskopima Gemini South i SOAR.

Vreme je za nešto življe!

Ovo je nešto o čemu dosta razmišljam, trudim se da spominjem gde god mogu, pa što da ne i ovde: mislim da je zaista krajnje vreme da naš obrazovni sistem malo živne! Dosta je bilo onih smarajućih časova i predavanja, gde djaci/student ćute a isključivo profesori pričaju, gde djaci sede, dok profesori nečitko ispusuju gomile jednačina po tabli, gde niko ne sme ništa da pita a kamo li da kaže da se ne slaže sa onim što je profesor ispričao, gde samo Bog zna za 10, profesor za 9, a student u najboljem slučaju za 8, gde svi sede na predavanjima samo ako baš moraju i u glavnom niko ništa ne sluša već se to vreme koristi, ako veličina amfiteatra to dozvoli, za popunjavanje loto ili kladioničkih listića, čitanje novina, a pogotovo za dremanje jer nista nije tako monotono i uspavljujuće kao glas isto tako smorenog profesora, gde treba gledati svaku jutro u pasulj da se vidi jel profesor raspoložen pa da se traži potpis il ode na konsultacije, gde često treba imati i dobre reflekse da se brzo eskivira leteći projektil u obliku sundjera, enciklopedije il nekog već priručnog materijala koji je nervoznom profi bio na dohvat ruke, gde je prolaznost na usmenim ispitima često uporediva sa brojem dobitnika sedmice u ovom loto izvlačenju, gde osnovci pri prvom susretu sa fizikom "nauče" samo da je brzina jednaka es kroz te a "čemu to služi a uz to ni ne radi!" koga to već briga!

Dobro, da ne grešim dušu, postoje izuzeci, nisu svi profani i nastavnici ovakvi. Ja sam recimo tokom mojih studija na astrofizici imala tu sreću da je većina njih koji su meni predavali bilo ok, što je donekle zbog toga što je nas studenata astrofizike bilo malo, a kad radiš/predaješ u malim grupama mnogo je lakše ostati "normalan". Mada, ni veliki broj studenata po meni nije izgovor ni opravdanje za sve one koji se ponašaju onako kako sam navela na početku. Pa opet, čak i na mojim studijama gde nas niko od profesora nije maltretirao, se ja ne sećam baš da sam se polomila od postavljanja pitanja, što iz nekog straha da ne pitam nešto glupo, a što iz moje lične smorenosti i nezainteresovanosti za neke teme i neki monotoniji stil predavanja. A to je već tužno. Najbolje se uči i razume kad se postavljaju pitanja! Zašto onda to tako malo učenika/studenata radi u ovoj zemlji? Jednostavno - naš obrazovni sistem je davno zaostao za generacijama i vremenom.

Ja sam, s druge strane, imala tu sreću da postdiplomske završim u jednoj od zapadnih zemalja gde je obrazovni sistem, u tom smislu, daleko moderniji od našeg - gde se niko ne boji da postavi pitanje, gde niko ne bude izblamiran pred društvom il prekoren zbog glupog pitanja, gde su predavanja zanimljiva sa puno slika, animacija, demonstracija, eksperimenata sa čak i dosta humora, gde se nadje način da se drži pažnja čak i u amfiteatru prepunom studenata, gde je profesor uvek na raspolaganju, gde se profesori trude da što više djaka dobro uradi test ili ispit i gde se uspeh profesora meri pro prolaznosti studenta a ne po tome kolko studenata je uspeo da obori u jednom danu, gde ne vlada strahopoštovanje već samo poštovanje koje nije ugroženo čak ni kada su profesoti i studenti na "ti", gde se profesor ne oseća ugroženim ako nešto ne zna pa da mora da postane bezobrazan ne bi li tu "bruku" sakrio i postavio studenta na svoje mesto. Hej, pa ja sam tu konačno postavljala pitanja! I naučila nešto bez da sam to doživela kao neko štrebanj! Jednostavno bilo mi je zanimljivo! Tako da po povratku u domovinu Srbiju, sam nekako usvojila za svoju malu misiju da razmrdam malo naš obrazovni sistem, koliko mogu, počev bar od svojih predavanja. Jer, jednostavno ne mogu da naglasim dovoljno koliko je to bitno, koliko se bolje uči i radi u takvoj sredini! naravno, to zahteva dosta napora i truda sa strane predavača, ali to nam je posao! Neke, pogotovo mlađe kolege, su potpuno saglasne sa ovom idejom i spremne da se angažuju i da menjaju stvari, ali postoje i oni koji na žalost su preslikali svoj stav iz "starog" sistema i postali isti oni profesori koje nekad i sami nisu voleli, tako da "stari" sistem nastavlja da živi.

Na osnovu onog što sam videla da je delotvorno na zapadu, a koliko mi se čini, je i jedini način ovde da se tako nešto postigne je da se uvede ocenjivanje profesora. To je već uvedeno na nekim fakultetima u Beogradu i u Novom Sadu - da studenti na kraju semenstra ocenjuju profesore u više kategorija, ali još uvek su te ocene samo interni pokazatelj o tome gde stvari ne valjaju, bez da nose sa sobom neke posledica. Jedini način da se pojedinci zabrinu oko svojih ocena, i da im nije više sve jedno već da ozbiljno gledaju na to je da se te ocene proslede nekom nezavisnom telu, nekoj komisiji pri univerzitetu koja bi bila osnovana, koja će onda na osnovu njih propisivati konkretne i "bolne" sankcije (na pr. 20% od plate u sledećem semestru, pa tako dok se ocene ne poprave, ili neka disciplinska komisija) . Jer ovo više nije "igra". Školarine su već dovoljno velike da ako ni zbog čega drugog onda zbog te materijalne strane studenti zaslužuju najbolje moguće obrazovanje kao i pošten i dostojanstven odnos prema njima.

I zato dragi moji studenti, gurajte ovu priču, borite se za to ocenjivanje profesora da ima nekog smisla, jer jedino tako, čini mi se, ćemo konačno malo razmrdati i poboljšati naš obrazovni sistem. Borite se, a ja, i mnoge kolege koji kapiramo koliko je ovo bitno, ćemo vas svakako podržati!

Od bisera grana

Mieskuoro huutajat* (Men's Choir The Shouters) was formed in 1987 in Oulu, Finland, by a group of young men who clearly had nothing better to do..."

Primeri: 10th anniversary concert i Hard rock hallelujah.

*Hor drekavaca :)

Državna glupost

Dragi gospodine Ministre spoljnih poslova,

Ili kako bi već počinjalo to moje odvažno, ali doduše izmišljeno pismo upućeno jednoj od osoba navodno odgovornoj za aktuelnu državnu tajnu, da ne kažem glupost, koja više i nije tajna, čim je ja, kao i pola Srbije zna. Ali glupost zasigurno jeste - sve ovo i još više, ako su navodi lista Borbe tačni. Ministarka pravde nema pojma šta se dešava (kao što nije znala ni da dve plate nisu dozvoljene – al aj’ kao to je vratila u džavnu kasu), pa je ekipu uputila na Ministarstvo spoljnih poslova. Dalje, Ministarstvo spoljnih poslova nije bilo dostupno za komentare, Dačić nit' je potvrdio nit' demantovao, zvaničan stav Vlade je da novinari ne spekulišu o jednoj tako bitnoj temi i eto kako jedna priča počinje da smrdi i eto kako su čudni putevi novinarski i do kakvih sve informacija ti novinari dolaze. I onda vam naizgled mirno četvrtak popodne uzburka državna glupost doneta na, oh, krilima još jednog „srpskog nacionalnog pitanja da ne kažem interesa“ od velikog značaja.

Prema navodima lista Borbe, Vlada Republike Srbije je prošle nedelje pod šifrom državne tajne donela odluku da isplati 1 000 000 (slovima: jedan milion) dolara Sjedinjenim Američkim Državama kao naknadu za brutalno premlaćivanje američkog studenta Brajana Štajnhauera od strane našeg brbana zvanog Miladin Kovačević ( 900 000 odštete Brajanu, 100 000 za kauciju). Tolko od tvrdnji Miladinovih da se ovo nikada nije desilo ili da se dotični američki student samo spotakao o mišice kršnoga momka sa Balkana, pritom napadajući ga s leđa, šta li... Htedoh da ubacim i simpatičnu sličicu ovog omiladinca, al’ shvatih da bi to bilo možda previše, dovoljno što sam ga već nazvala brbanom. Dakle, desilo se to da je u spomenutom incidentu naš student na američkoj teritoriji blago rečeno unakazio američkog studenta, a onda je čudnim putevima našeg konzulata u Americi „deportovan“ da ne kažem prošvercovan u maticu Srbiju.

Naravno, „odmazda“ se pokrenula, ko dlanom o dlan, da ne kažem ko dlanom u facu američkog studenta, a čak je i Interpol raspisao poternicu za Miladinom. No, ne da se Miladin..ne daju ga ni mama ni tata, al' ne da ga ni Vlada Republike Srbije tim stranim plaćenicima, odlučujući se na „diplomatski gest“ otkupa.. Sudiće se našem Miladinu u Srbiji. Vlada Srbije promoviše nove oblike ponašanja. Uzorno. Verovatno bi dotični Brajan morao da preleti Atlantik ne bi li nešto rekao u svoju odbranu. Nisam sigurna oko procedura...je l' to sve mora vamo, ako je vamo il' tamo ako je tamo il' malo i tamo ako je vamo, da bi Brajan mogao da da izjavu, a Miladin ne bi mogao tamo, jer bi ga odmah uhapsili...ili ne, ako bi ga otkupili..
Kako ovo možda nije bilo dovoljno i ako su navodi Borbe tačni, Miladin je zajedno sa Vladom Republike Srbije odlučio da pljusne još jednu šamarčinu, ali ovog puta celoj srpskoj javnosti koja plaća porez, da ne kažem vredno radi (sram bilo svakog ko je Miladina osuđivao, sram sram). A posebno svoj onoj srpskoj pameti, kako vole da nazivaju sve te mlade, pametne, obrazovane, perspektivne, s vizijom uspešne Srbije lalala koju toliko mole da zaime boga ne ide u inostranstvo, zaime, pa ne u to inostranstvo, pa ni tamo ne cvetaju ruže.."Ne rasipajte se ako boga znate", povikuju vlasti. E, pa kad bi neko toj srpskoj pameti udelio milion dolara, pa ne bi im na pamet palo da idu da rade u tamo neku Skandinaviju npr. ili Španiju, Nemačku (wannabe)...ma kak’i!!!! I eto ne bi morali da kukaju kako im se inteligencija osipa...osipa se doduše zbog ovakvih gluposti, državnih tajni, svega, ali ne samo u fizičkom, demografskom smislu – već i u fiziološkom, medicinskom...valjda svakom normalnom u najmanju ruku pozli od ovakvih budalaština.

E sad...a šta bi na sve to npr. imao da kaže mladi Teodor fon Burg, mladi matematički genije u Srba, dečak kakvog davno nismo imali, a kom vlada republike srbije (kao sad ja to pišem malim slovima iz nepoštovanja – e baš sam im sad pokaz’la) duguje 320 000 dinara (da ne kažem 4 266 dolara), jer je npr. najpametniji mladi matematičar u Srba. Osvojio je bar 10 medalja po raznoraznim svetskim takmičenjima, a poslednju u nizu i srebrnu medalju, na juniorskoj Matematičkoj Olimpijadi u Južnoj Koreji prošle godine, pobedivši starije od sebe. Ali zašto vlada republike srbije nije isplatila mladom Teodoru nagradu za sve to – PA ZATO ŠTO JE SUVIŠE MLAD! Tačnije, mlad je pa ne znaju u koju kategoriju da ga svrstaju (recimo najpametniji?)...bio je još osnovac kad se takmičio sa srednjoškolcima, a nije bio srednjoškolac, a nemaju fond za osnovce koji su trenutno srednjoškolci ..
Eto, to je objašnjenje koje u Srbiji možeš da dobiješ od fonda za MLADE talente (koji je pod ingerencijom i patronatom vlade, naravno) i od ministarkle oMiladine i sporta gospođe te i te (bezobzirna sam totalno, mrzi me da tražim ime dotične po netu...ona sa šiškama - mada recimo da je to tretman koji ima mali Teodor, matematički genije u Srba). Dakle, u Srbiji si suviše mlad da budeš pametan...zapravo, suviše si mlad kad treba da primiš pare, novce, dolare, nagradu za to!!! Zlatno je ono pedagoško pravilo koje kaže: Oprezno sa novčanim nagradama kad su deca u pitanju, može nagrada da postane cilj po sebi!! Nije da nisu hteli, al' se eto isprečile razne nerešive birokratske peripetije. Srećom, istog dana kad je vest objavljena, Telekom Srbija se prijavio kao donator i dodelio mladom Teodoru nagradu u iznosu od 328 000 dinara. Svaka čast!!!

Ali, M’ladin, nit' je previše mlad da prebije tamo nekog amerikanca, nit' je previše mlad da država „razmišlja“ o njegovom otkupu vrednom milion dolara (zbog gluposti koje je lično napravio), nit' je previše mlad da se onako bezobrazno prošeta po skupštini republike srbije u pratnji poslanika radikalne stranke. Niti je previše mlad da ga svrstamo u kategoriju kriminalca..
E sad se javlja ideja - bokte pitaj kakve su to političke spletke i „usluge“.
A da ne spominjem gde bi još te pare mogle da se ulože...toliko ideja, da mi ne bi stalo sad sve ovde, ionako sam preterala s tekstom.

Eto tako..oslobodih se frustracije!
I za kraj, jako bih volela da ovo sa „diplomatskim gestom“ nije tačno, što čisto sumnjam, jerbo bi bila besna ko besan pas i ne baš previše srećna što mi zemlja ’vako imbecilna. A ako jeste poželela bih vladi srbije da je ne napusti baš sva pamet...mislim ta srpska pamet i inteligencija o kojoj toliko pričaju.. da ne kažem i omiladina, što ide po tom belom svetu, pa onda još i ostane .. ne daj bože prebije nekog.. c, c, c.
A ne, tim sojkama ipak plate da se vrate.


Au revoir.

Paf !

Sam naslov naučno popularnog teksta bi me u većini odvratio od trošenja vremena na čitanje. Mož' misliti šta stoji iza teme "The curse of the committee" (Mark Buchanan, New Scientist No. 2690) u pesničkom prepevu "Prokletstvo odbora/radnih grupa/komisija"? Ali, rekoh sebi,'ajde, bar da pogledam o čemu je. Kad ja tamo, a ono, medjutim... :) Sjajno!

Osnova članka je uočavanje pojave i njeno kvalitativno opisivanje te formulisanje zakona, erm, prirode od tada poznatim (well, sort of...) kao Parkinson-ov zakon "Parkinson's Law, or The Pursuit of Progress", C. Northcote Parkinson. Lično iskustvo iz Glavnog štaba Britanske avijacije tokom WWII tj. nenadnim uvidom da "There had never been anything to do. We'd just been making work for each other." u civilu istoričar pomorstva pregledao je arhive Britanske mornarice i, pretpostavljam sa nemalim iznenadjenjem, uočio da je izmedju 1914. i 1928. broj administrativnog osoblja u Admiralitetu porastao za skoro 80%, dok je u istom periodu broj mornara opao za 1/3, a broj brodova za 2/3! Ne postoji, znači, nikakva korelacija izmedju porasta administracije i količine posla koji treba da se uradi?! Zakon, dakle, glasi: "Work expands so as to fill the time/resources available for its completion." Iako samo kvalitativan, ovaj zakon je moguće i kvantifikovati, što ga za razliku od mnogo poznatijih Marfijevih zakona (Murphy's Law@Wikipedia,), a moj favorit je "Nemoj silom, uzmi veći čekić!", čini ako ne upotrebljivijim, ono potencijlno pravim zakonom prirode. Fizičari Peter Klimek, Rudolf Hanel i Stefan Thurner (imena nisu fonetska transkripcija, jednostavno nisam sigurna koja bi bila tačna, sa obzirom da mi se ne mere raditi istraživanje etničkog porekla kolega) su izgleda prvi koji su seli i zasukali rukave da urade kvantifikovanje, u suštini cinične opaske g-dina Parkinson-a, te ga tako (možda) preveli u zakon. U članku u NS se rad Nemačkog sociologa Max-a Weber-a pominje kao osnova. Izmedju ostalog, Veber je opisivao svojstva savršene administracije i ukazao na potencijalnu najveću opasnost koja je dovodila do izopačenja - sistem u kome napredovanje u hijerarhiji nije zavisilo isključivo i jedino od sposobnosti pojedinačnog malog birokrate. Poznato od nekud, jel' da? 0:-)

Koliko ova tvrdnja stoji, ne znam, i za ovo subotnje jutro, iskreno, nije ni bitno. Zato je rad Austrijanaca daleko inspirativniji. Radovi "Parkinson's Law Quantified: Three Investigations on Bureaucratic Inefficiency" i "To how many politicians should government be left?", nalaze se u ArXiv-u, arXiv:0808.1684 i arXiv:0804.2202, respektivno. I opet, zbog subotnjeg jutra, ne da mi se prepričavati i izvlačiti suštinu članaka, to ostavljam čitaocima koje tema zainteresuje. Jedino želim da kažem da cenim da će se uloženo vreme višestruko i svakojako isplatiti. A za kraj, samo jedno pitanje, čisto kao slikoviti prikaz.

Koliko članova ima vlada Srbije?