Ona je astronom

Bravo Biljana!

2010-02-01T22:57:00.005+01:00

U prethodnom postu pisala sam o aktivnostima, koje smo prošle godine sprovodili u osnovnim školama, a koje su imale za cilj da astronomiju približimo i najmlađima. Na moju veliku žalost, u dosta škola smo naišli smo na neku letargiju. I učitelji i nastavnici su često bili nezainteresovani za aktivnosti čiji je cilj bio da se malo oplemeni nastava. Neretko se mogao osetiti manjak entuzijazma među zaposlenima. Problem s tim je što deca koja odrastu bez nekog entuzijazma koji bi ih okruživao i podsticao, i sama ga, uglavnom, neće imati kasnije. Jer entuzijazam je nešto čime se čovek teško zarazi sam od sebe, ali je izuzetno zarazan u kontaktu sa već „zaraženima“. To je njegova najveća moć. I taman kada sam počela da gubim nadu u naše školstvo, jedna škola i jedan nastavnik su mi je vratili – osnovna škola „Dr Jovan Cvijić“ iz Zrenjanina i nastavnica fizike Biljana Tankosić.

Obaveštenja za aktivnosti iz oblasti astronomije za najmlađe smo poslali u dosta škola, sa naznakom da nam se zainteresovani jave. Pošto se niko nije sam odazvao, prezentacije smo zakazivali tek nakon i upućenog telefonskog poziva. „Dr Jovan Cvijić“ je bila jedna od izabranih škola u koju smo poslali ponudu za naše aktivnosti, i jedina gde nam se neko sam javio, na moje veliko iznenađenje! To je bio moj prvi kontakt sa nastavnicom Biljanom Tankosić. U tom telefonskom razgovoru rekla mi je da je jako zainteresovana za ove aktivnosti ALI ... čim sam čula ovo „ali“ pomislila sam da opet neka škola pokušava da se „izvuče“ kao da im ne znam šta nudimo ... ALI da im trenutno ne odgovara da to sada izvedemo jer već organizuju veliku manifestaciju posvećenu astronomiji i potpuno su svi zauzeti i angažovani oko toga! Prosto nisam mogla da verujem šta čujem! Pozvala nas je da prisustvujemo, što smo naravo oduševljeno prihvatili! Do tada mi se činilo da skoro svi beže od „dodatnih“ aktivnosti kojima bi se malo razbila monotonija nastave, a u Zrenjaninu se jedna čitava škola podigla na noge oko organizovanja astronomske večeri!

Astronomsko veče održano je u subotu, 30.01.2010. u OŠ „Dr Jovan Cvijić“ iz Zrenjanina. Bilo je fantastično! Prosto neverovatno! I dalje sam pod utiskom šta su jedan nastavnik, jedna osnovna škola i 100 đaka uspeli da organizuju, sa minimalnim uloženim sredstvima ali sa neverovatno puno uloženog truda, ljubavi i entuzijazma! Sve je izgledalo kao mini festival nauke posvećen samo astronomiji gde nije bilo jedne prezentacije već su u nekoliko učionica i kroz ceo hodnik škole posetioci mogli da uživaju u različitim učeničkim prezentacijama o različitim temama iz astronomije. Na ulazu u školu su nas dočekivali najmlađi, u svojim kostimima planeta i delili nam flajere gde su se mogle naći razne astronomske zanimljivosti. Nakon toga su nas domaćini, učenici starijih razreda, poveli na malo putovanje kroz svemir. Neke od stanice kroz koje smo prošli na ovom putovanju uključivale su multimedijalnu prezentaciju o životu van Zemlje, priču o sazvežđima i njihovoj mitologiji, gde su slike sazvežđa ukrašavale čitav plafon te učionice, priču iz etno-astronomije o različitim narodnim verovanjima vezanim za astronomske pojave, demonstraciju pomračenja Sunca i Meseca. Hodnik škole ukrašavao je „pričajući“ model Sunčevog sistema sa maketama svih planeta, koje su đaci, u proporciji, sami napravili, i gde smo pored svake planete mogli da čujemo nešto o njoj. Jedna od mojih omiljenih stanica ovog putovanja bile su i dve predstave koje su đaci, po scenariju nastavnice Biljane, izveli – u prvoj predstavi su nam se planete sunčevog sistema same predstavile, prigodno kostimirane ispričale nešto o sebi, dok smo u drugoj predstavi uživo prisustvovali raspravi između Ptolomeja, Galilea i Njutna o tome šta je u središtu našeg sistema planeta – Sunce ili Zemlja. Svašta zanimljivo smo još naučili i u priči o uticaju bestežinskog stanja na živa bića kao i u priči o prvim svemirskim misijama.

Najfantastičnije od svega mi je što je u celom ovom astronomskom spektaklu učestvovalo blizu 100 đaka svih uzrasta koji su zajedno radili na stvaranju i izvedbi svih prezentacije koje smo videli! 100 đaka podstaći da se uključe u ovako nešto!? 100 đaka koordinirati u ovako nečemu!? 100 đaka koji nas potpuno uzbuđeno čekaju da ispričaju svoju priču i pokažu nam šta su spremil !? E zato kažem, BRAVO BILJANA! BRAVO DECO! BRAVO I ZA CELU ŠKOLU! Jer ne bi jedan nastavnik mogao sve ovo sam da izvede bez podrške celog kolektiva, i bez dece kojima želja i volja za aktivnostima van nastavnog plana i programa nije usađena juče, već je usađivana od prvog dana od strane celog nastavnog kolektiva. To je jasno, i to se odmah vidi. I bez ove manifestacije, ako biste se prošetali hodnicima i učionicama ove škole, jasno bi vam bilo o kakvoj se pozitivnoj sredini radi, sredini koja podstiče entuzijazam i kreativnost kod dece, jer ceo prostor je ukrašen motivišućim temama.

Nastavnica Biljana, omiljena sigurno, je to veče izgovorila „I Bog reče: Neka bude Njutn! I bi svetlost! “ a ja ću napisati ovde: Neka bude više nastavnika kao Biljana, i biće svetlost!

PS
Inače, nastavnica Biljana mi je otkrila da je nju entuzijazmom i ljubavlju prema astronomiji „zarazio“ njen stari profesor. Toliko o moći entuzijazma i dobrog nastavnika.

Zvezde i klinci

2009-10-27T22:38:00.006+01:00

Povodom Međunarodne godine astronomije 2009, početkom ove godine sam kod nas pokrenula i jedan projekat čiji je cilj da približi astronomiju najmlažima. Projekat i sredstva su odobreni od strane Ministarstva ali kako to kod nas već ide, sredstva su uplaćena tek negde sredinom leta, tako da smo sada morali da ubacimo u petru brzinu ne bi li na vreme realiyovali sve što smo zamislili. Malo je iscrpljujuće, no dobro. Bitno je da je zanimljivo. Čak mi je mnogo zanimljivije nego što sam mislila da će biti.

Pojam astronomije i astronomskih objekata se kod nas u osnovnim školama uvodi tek u petom razredu u okviru predmeta geografije. S obzirom da se deca sa nekim astronomskim pojmovima i pojava sreću još u ranijem uzrastu, davno pre nego što o tome uče zvanično u školi, ideja iza ovog projekta je bila da se počne još ranije – da probamo astronomiju da predstavimo onim najmlađim klincima – prvacima i drugacima.

Osmislili smo par interaktivnih vežbica gde klinci kroz igru uče o nekim stvarima iz astronomije kojih su već svesni – o Suncu, Mesecu, Zemlji, o smeni dana i noći. Ono što želim u ovoj epizodi da vam predstavim je kako te naše prezentacije i vežbice izgledaju, čisto za slučaj da će nekoj učiteljici/učitelju koji slučajno (ili namerno) nabasaju na ovaj naš mali blog, koristiti.

Prezentaciju uvek počnemo, kako to već dolikuje, tako što se moja koleginica Ivana Horvat i ja predstavimo deci kao astronomi i tu im objasnimo šta to zanimanje znači. Naravno, pre nego što objasnimo bilo koji koncept, uvek je zanimljivo prvo pitati decu šta oni misle da to znači. Najbolja stvar oko tih pitanja je što mogu da se čuju vrlo zaniljivi a nekada i smešni dečji odgovori. Na primer, kada smo jednom prilikom pitali prvake šta su zvezde, jedan mališa je, vrlo pronicljivo, moram da primetim, odgovorio “To su oni ljudi sa televizije što sve znaju” :) Sjajno! Posle toga nastavimo tako što objasnimo deci da su zvezde velike vatrene lopte, da sijaju za razliku od Meseca koji samo liči da sija, i da je naše Sunce takođe zvezda. Ovde obavezno pokažemo sliku Sunca iz bliza sa SOHO sajta, što redovno izazove kod dece reakciju potpunog oduševljenja. Onda prežemo na Zemlju. Tu prvo i redovno im pokažemo sliku njihove škole koju iz mesta srećno prepoznaju, i tada uz pomoć slika sa Google mapa i Google Earth softvera, prvo prikažemo satelitske snimke škole i bliže okoline, pa polaku i postupno “odzumiramo” pogled i prikazujemo sve veće i veće parče prostora, njihov grad, pa okolinu grada, pa Vojvodinu, Srbiju, Evropu, svet, i sve su to pravi satelitski snimci. Suština ovih koraka je da do nekle deca steknu osećaj veličini Zemlje. I tek tada prelazimo na priču o planeti Zemlji, uz pomoć globusa. Nakon toga nastavljamo priču o skalama i veličinama ali u Sunčevom sistemu tj. o veličini Sunca, Zemlje, Meseca i njihovim međusobnim rastojanjima. Da bismo to demonstrirali, za Sunce koristimo veći balon, prečnika oko 1 metar, koji je u obliku Sunca (ovaj balon je recimo glavna atrakcija među klincima i svi žele bar da ga pridrže), za Zemlju koristimo kliker, dok za Mesec koristimo zrno bibera. Odnos veličina balona, klikera i zrna bibera približno oslikava mežusobni odnos veličina Sunca, Zemlje i Meseca. Zatim prelazimo na ilustraciju mežusobnih rastojanja ova tri nebeska tela – dok jedno dete na jednom kraju učionice drži balon-Sunce, drugo dete, držeći kliker-Zemlju od njega treba da ode na oko 50 (dečjih) koraka, što ih obično odvede izvan učionice na hodnik, dok treće dete, držeći zrno bibera- Mesec približi biber na rastojanje debljine prsta od klikera. Ove skale (međusobne veličine objekata i daljine) nisu baš precizne ali smo ih usvojili iz praktičnih razloga (klincima je interesantnije da kliker predstavlja Zemlju nego glava čiode što bi bilo rpeciznije) i u svakom slučaju služe svrsi jer su klinci već dovoljno začuđeni i impresionirani kad im uporedimo ovoliko Sunce i ovoliku Zemlju, i 50 koraka im je već dovoljno daleko (mada ako bismo hteli baš da budemo precizni to bi trebalo da bude oko 250 koraka) rastojanje između balona-Sunca i klikera-Zemlje.

Jedan od najzanimljivijih, i za nas i za klince, delova je demonstracija kretanja u Sunčevom sistemu. Tu radimo standardnu stvar- jedno dete drži balon i predstavlja Sunce, drugo drži globus i predstavlja Zemlju dok treće dete drži tenisku lopticu i predstavlja Mesec, a onda kreće okretanje – dete-Zemlja se okreće oko sebe i oko Sunca, dok se dete-Mesec okreće oko Zemlje. Ovo je redovno propraćeno haotičnim sudaranjem i smehom na sve strane, dok sva ostala deca jedva čekaju da oni budu sledeći koji će probati ovu demonstraciju (trudimo se ovo da izvedemo što više puta sa različitom decom a bi svi bili uključeni).

Na kraju pričamo o tome kako i zašto se smenjuju noć i dan. Da bi ovo demonstrirali smislili smo igru koju zovemo Noć i dan. Sva deca ustanu, poređaju se u krug (u kolo) i uhvate se za ruke i to tako da su okrenuti na spolja – ovo kolo predstavlja Zemlju. tada čitavo kolo počinje da se okreće što simboliše obrtanje Zemlje oko svoje ose. Za to vreme, jedno dete nalazi se van kola i drži Sunce. Igra se sastoji u tome da sva deca koja vide Sunce (pri čemu svi treba da gledaju pravo i ne okreću glavu) treba da su budni tj. predstavljaju dan i tu mogu da pričaju međusobno dok nastavljaju da se kreću sa kolom, dok deca koja ne vide Sunce treba da se pretvaraju da spavaju jer je kod njih noć. Oni koji krajičkom oka vide Sunce treba da zevaju jer se tek bude, odnosno tek počinje da im se spava, pošto za njih tek sviće, odnosno pada mrak.

Nakon igre Noć i dan, prezentaciju završimo tako što ponovo prođemo kroz sve pojmove koje smo spominjali i pustimo decu da ponove šta su naučili. Cela prezentacija traje taman jedan školski čas 45 min.

Osim astronomije za najmljađe, za nešto stariju decu (III i IV razred, i stariji) imamo prezentaciju “Vodič kroz sunčev sistem” koja se sastoji od prikazivanja kratkog interaktivnog filma napravljenog u Celestia softveru, uz prateću priču i zanimljivosti o svakoj planeti. Deci ovog uzrasta se ova prezentacija posebno sviđa pošto ih ovaj filmić podseća na neku video igricu. Posebno su interesantne zanimljivosti koje im spomenemo za svaku planetu što ih uvek podstakne da postave gomilu pitanja. Na primer, kada spomenemo da bi naša težina na mesecu bila 6 puta manja od naše težine na Zemlji te da bi na Mesecu mogli mnogo višlje da skočimo, ovaj podatak uvek uporedimo sa Supermenom koji je sa planete Kripton gde je gravitacija mnogo jača nego na Zemji zbog čega Supermen na Zemlji može da skoči mnogo višlje nego ljudi, pa čak i poleti. Naravno ovo redovno pokreće onda čitavu priču o gravitaciji o kojoj sama deca pitaju. Suština je da klinci obožavaju ovakve zanimljivosti. Do sada su se ove prezentacije za malo starije dosta dobro pokazale, mnogo bolje nego što sam očekivala. Moj omiljeni momenat se desio kada je nakon jedne od ovih prezentacija, jedna devetogodišnja devojčica podigla ruku da bi se javila za reč, pri čemu sam ja pomislila da želi da postavi još neko pitanje (već je nekoliko pitanja postavila), međutim ona je tada potpuno ozbiljno samo rekla “Znam šta hocu da bude. Hoću da budem astronom”. E tada znaš da je “operacija” uspela! :) Baš takvi momenti su ono što mi vraća nadu svaki put kad se razočaram oko toga što na primer u nekim osnovnim školama kojima smo ponudili izvođenje ovih demonstracija smo dobili odgovor da baš ni jedan nastavnik, učitelj nije zainteresovan za ovako nešto, bez obzira što se ništa ne naplaćuje i što mi sve svoje rekvizite i opremu donosimo…uopšte ne razumem takvu reakciju. Ali bez obzira na to, suština današnje epizode je da je zaista zabavno i poučno raditi sa decom i da danas deca znaju mnogo više o Svemiru neko što smo mi u tom uzrastu znali, što znači da astronomija definitivno postaje vidljivija.

I to bi vam bilo to. Naš mali projekat približavanja zvezda najmladjima. Čisto za slučaj da će nekome možda nadam se koristiti.

Gradić koji živi za astronomiju

2009-10-05T16:16:00.009+02:00

Sa’adat-Shahr je na prvi pogled najobičnije ruralno naselje u jugu Iranu. Nalazi se u oazi u sred pustinje. Njegovi žitelji, njih oko 16 000, žive pretežno od poljeprivrede i to od držanju voćnjaka i vinograda koji uspevaju u oazi. Međutim, ovo mesto je upselo da se nađe u centru pažnje mnogim svetskim medijima, kao gradić fasciniran astronomijom.

Žene u ovom gradu prodavale su svoj nakit kako bi pomogle izgradnju opservatorije i nabavku teleskopa i ostalih istrumenata. Ostali su građani su se uključili u ovaj projekat na razne načine. Lokalne vasti su dozvolile astronomima da kada treba da se posmatra neki važan događaj mogu isključiti električnu energiju celom gradu, iako ovo naselje proizvodi malo svetlosno zagađenje, a da u okolini nema drugog izvora svetlosti.

Ceremonija otvaranja opservatorije

Njihova opservatorija, u koju su uložili veliki trud, predstavlja malu građevinu sa 3-metarskom kupolom na vrhu. U njoj je smešten 11-inčni teleskop Celestron. Na jednom zidu opservatorije nalazi se ispisan odlomak iz Kurana na engleskom, farsiju (presijskom) i na originalnom arapskom jeziku. Sa vrha opservatorije pruža se pogled na gradić sa voćnjacima i vinogradima okruženi pustinjom. Odatle se mogu uočiti šatori i stada nomada koji su tu naseljeni.

Zid opservatorije sa citatom iz Kurana

Astronomija predstavlja sastvani život ovog malog grada.

Molitve u iranskim džamijama obavljaju se u podne i rano uveče. U pauzi između molitvi vreme se provodi u razgovorima o pojedinim delovima Kurana ili su aktuelne teme iz svakodnevnog života. Vreme posle poslednje molitve provodi se slobodno. Nebeski fenomeni su uvek bili deo učenja islama, što se vidi po brojnim i važnim islamskim astronomima u prošlosti. U Sa’adat-Shahr astronomija je više od toga. Ovde se često između molitvi u džamiji vreme koristi kako bi se građani obavestili o zanimljivim astronomskim dešavanjima podstičući ih da odlaze do opservatorije ispred koje su postovljeni teleskopi. Škola takođe učestvuje u popularizaciji astronomije i najavljivanju posmatranja za javnost.

Projekat izgradnje opservatorije je ovom malom gradu bio od velikog značaja. On je jedan veliki primer za sve, kad se hoće može se.

22. Septembar 2009. Tuzan dan za ASTRONOMIJU u Srbiji

2009-09-29T10:57:00.004+02:00

Dogodilo se dana 22. septembra:

1791. Rođen je engleski fizičar i hemičar Majkl Faradej, koji je 1831. otkrio zakon elektromagnetske indukcije, a 1833. dva osnovna zakona elektrolize.

1862. Predsednik SAD Abraham Linkoln objavio je dekret prema kojem svi američki robovi postaju slobodni građani od 1. januara 1863.

1882. Umrla je srpska slikarka Katarina Ivanović, prva žena član Srpskog učenog društva. Slikala je portrete, istorijske žanr-kompozicije i vrlo uspešne mrtve prirode. Neke njene slike su među najboljima u srpskom klasicizmu, poput "Portreta knjeginje Perside Karađorđević", "Autoportreta", "Korpe s grožđem".

1885. Rođen je američki filmski režiser i glumac austrijskog porekla Erih fon Štrohajm, jedan od najvećih režisera nemog filma ("Kraljica Keli", "Velika iluzija", "Nestali iz Sent-Ažila", "Bulevar sumraka").

1955. U Velikoj Britaniji počela je da radi komercijalna televizija. Prvi plaćeni oglas bila je reklama za pastu za zube.

1960. Proglašena je nezavisnost afričke države Mali (bivši Francuski Sudan) sa predsednikom Modibom Keitom.

2007. Umro Marsel Marso, francuski pantomimičar koji se proslavio likom Bipom. Poznat kao Čarli Čaplin pantomime, Marso inspirisan glumcima ere nemog filma, širom sveta postao poznat 1947. po liku klovna belog lica, u poluveru i sa šeširom.

2009. Na sajtu Astronomskog magazina objavljeno da je časopis ASTRONOMIJA prestao da izlazi ...

... u Međunarodnoj godini astronomije jedini naučno-popularni časopis iz astronomije je ugašen. Da tuga bude još veća, mislim da je to jedini naučno-popularni časopis u Srbiji uopšte (ako izuzmem Nacionalnu Geografiju koja nije baš "naša"). da sve bude još gore, ne pričamo ovde o situaciji "daj šta daš samo da je nešto", već pričamo o jednom izuzetno kvalitetnom, i po sadržini i po koricama, časopisu koji već 6 godina ima svoju vernu publiku čiji broj stalno raste. Da se razumemo, to je časopis koji je živeo i opstajao na čistom entuzijazmu. Niko tu nije zarađivao silne pare, bilo je bitno samo da se pliva i da se piše o astronomiji, da se ljudima donesu neke kvalitetne, sveže vesti iz astronomije i srodnih nauke, da se pokaže šta svet radi dok mi...samo pišemo o tome...a sad više ni to ne možemo.
I šta ljudi da čitaju sada? Neke senzacionalističke "naučne" vesti i Blica i sl. o već nekom opet meteoru koji treba da nas pregazi već nekad?

Ja razumem da je astronomija velikoj većini verovatno poslednja rupa na svirali, u ovoj zemlji opterećenoj drugim, u neku ruku ozbiljnijim problemima, ali, rekla sam to više puta, rećiću to opet - šta ima zemlja koja ostane bez nauke? Kuda može da ide zemlja gde nivo naučne nepismenosti eksponencijalno raste? Možete biti bogatiji od Bil Gejtsa, Stiv Dzobsa i Gugl braće zajedno, ako ne znate šta s tim da radite, džaba vam sve! S druge strane, ako imate ideje i znanje, iz ničega možete napraviti nešto! Možete rasti, napredovati, oporaviti se, povratiti se.

Meni je strašno da vidim da bežimo pred pomračenjem Sunca, da se sakrivamo od Jupitera jer je možda Avax, da mislimo da astronomi izrađuju horoskope i nose kristalne kugle, da "kupujemo" razvodnjeno obrazovanje, da se bojimo crnih rupa koje će ludi naučnici napraviti u CERN-u i koje će nas progutati, da mislimo da Mars može biti veći od Meseca, da su nam udarne vesti skandali raznih estradnih zvezda, da većina omladine danas nalazi svoje uzore na PINK-u, da grupa ljudi ne može slobodno da se prošeta i pored milicijske zaštite od huligana a kamoli jedan zalutali stranac, da ljudi ostaju gladni i bez posla jer je proizvodnja skoro potpuno ugušena, da čekamo taj beli šengen ko da nam je to sve u životu a da najveći broj ljudi nema dovoljno ni da se mrdne iz svog mesta a kamoli turistički obilazi svet...a sve to ide jedno sa drugim. Kulturno, obrazovano, naučno-pismeno društvo lako izbegava ove simptome "prehlade" ... a kod nas je to već poodmakla metastaza.
Međutim država smatra da se takva oboljenja leče tretiranjem "površinskih" simptoma, umesto da tretira osnovni uzrok, te tako i dalje nije u stanju da prepozna ne samo značaj fundamentalnih nauka i ulaganja u iste, već i značaj popularizacije tih istih nauka kroz, između ostalog, naučno-popularne časopise kakav je bila Astronomija, koju je danas više nego ikada, apsolutno presudno spasiti od istrebljenja kao što se radi sa svim ugroženim vrstama.

Vrhunac ironije - popularan časopis ASTRONOMIJA ugašen u Međunarodnoj godini astronomije .... šta je sledeće?

A (za)to ne bi moglo?! (3)

2009-08-28T18:59:00.003+02:00

Zanimljivo, ako se malo pažljivije osmotri pojam "tradicionalnog polno odredjenog zanimanja" sa naglaskom na tradicionalno, odn. ono sto je oduvek bivalo, šta se valja, a šta ne, pokaže vrlo brzo da je odrednica "odvajkada" zapravo koliko juče... Ili se tradicionalnim naziva sve ono do čega naše, eventualno naših roditelja ili baka i deka, sećanje seže? A mi neuobičajeno kratko pamtimo, by default. (Nota bene: pisane dokumente, istorijske, je neko morao da napiše i neko da sačuva...)

No, povod ovog napisa je bila slika i članak u nekim novinama o udruženju muškaraca pletilja. Borci za rodnu ravnopravnost ženskih zanimanja u srpskom jeziku se, očekujem, staraju da ta ravnopravnost bude obostrana, i ja se nadam da će mi neko reći šta je muškarac koji plete? E? Da ne dužim, pretraga Mreže ne bi li pojavu i ilustrovala, neočekivano me je dovela do Digresije: prelep photo slide meštana Takilje, kraj Puna, na obali jezera Titikaka u Peruu. Negde se civilni status pojedinca pokazuje prstenjem/burmama, a negde šarom na kapi. Opet negde muški vode muške razgovore tj. ogovaraju uz pivo na ćosku, a negde pletući na trgu u podne. Lepo se vidi. I još nešto se lepo vidi - dok se u Evropi polako ozakonjava zabrana fotografisanja pojedinca, na temu 'privacy protection', malo izvan granica počinje free shooting. Dupli standardi i Digresija digresije: The Porters of the Inca Trail, jedan dokumentarac koji vredi pogledati. Ako se nekome učini da je 30€* za četiri dana OK naknada, think twice: opis posla izmedju ostalog podrazumeva 12h hoda na dan sa i do 40kg na ledjima i na do preko 5000m nadmorske visine. (*)Zapravo samo polovina toga, putne troškove dolaska i odlaska nosači sami plaćaju...

A i muči me jedna stvar: ako je već ideja da se doživi pravo iskustvo Inka i odluči na tabananje (ceo put do Maču Pikčua(? eh ti padeži...) može i vozom) i ako na planinarenje i inače idemo opremljeni potpuno svesni da ćemo sopstveni teret sami nositi na ledjima, ¿A (za)što ne bi moglo tako i tamo?!

PPK (paso, pare i karta)

2009-08-05T10:32:00.002+02:00

U suštini, gornje tri stvari su materijalno sve što je je potrebno za putovanje. Medjutim, onog trenutka kada na put krećete kao astronom i astrofizičar, u obavezan prtljag ulazi i - laptop. A taj dodatak možda zahteva i još jednu stavku u listi 'obavezno poneti'... Sve zavisi GDE se putuje :-)

Electricity around the world: plugs, sockets, voltages, converters, etc.

27.08.2009. Mars napada! Runda No 6!

2009-07-23T13:23:00.011+02:00

Dragi moji blogeri, ljubitelji astronomije, posetioci, slučajni prolaznici,
verovatno ste do sada u vašim elektronskim sandučićima našli bar jedan email naslovom "Spektakularan Mars - Fenomen koji ćete doživeti jednom u životu!" ili nešto slično gde vam autor već objašnjava kako će 28. avgusta 2009. Mars imati najbliži prilaz Zemlji, koji se desi jednom u 60 hiljada godina, i tom prilikom će Mars biti veliki kao Mesec (?!) Ahm, ahm... Žao mi je što to moram ovako da učinim ali što bi rekao svima omiljen film - Učini to..što bezbolnije: Zakasnili ste! U pitanju je samo internet prevara (mada mi nije jasno šta autor iste ima od toga), koja reinkarnira evo već 6. put. Ovaj fenomen koji se spominje se donekle odigrao 27. avgusta ali 2003. godine kada Mars zaista jeste prišao najbliže Zemlji što se zaista neće desiti narednih nekoliko desetina hiljada godina, ali čak ni tada nije bio ni blizu veliki kao Mesec, već i dalje samo crvena tačkica na nebu.

Tako da dragi moji i drage moje, ne dozvolite da se ova prevara više širi...

O prevari:
http://www.astronomy.org.gg/hoax.htm

O pravom događaju:
http://www.newscientist.com/article/dn4104-hubble-telescope-takes-mars-closeup.html

10 prezenterskih zapovesti

2009-06-04T13:23:00.013+02:00

Uvek me iznenadi i porazi činjenica da samo mali broj ljudi zna da održi dobro predavanje. Za nas naučnike dobro predavanje je obično Ahilova peta. „Ludi naučnici“ su toliko zaluđeni svojom naukom da kada je prezentuju na naučnim konferencijama ili u javnosti ta njihova prezentacija je često vrlo zbunjujuća, naizgled dosadna a po nekad čak i zastrašujuća. Međutim, postoje neka opšta pravila, koja, ako biste ih primenili, bi učinila čudo od vaše prezentacije. Ova pravila se mogu primeniti na bilo kakav tip prezentacije, bilo da je u pitanju neko naučno predavanje, nastavno predavanje, neka marketinška, poslovna prezentacija, ma bilo šta, bez obzira na veličinu publike. Postoje ljudi (na žalost, ne kod nas) čiji je posao da vas obuče, da vam pokažu kako da održite dobru prezentaciju. Odmah ću vam reći – ja nisam jedna od tih ljudi. Ja sam samo neko ko je ovu „veštinu“ naučio iz iskustva. No bez obzira na to, garantujem vam, da ako isprobate da primenite ove trikove na vašoj prezentaciji, videćete da će vam pomoći. Tako da, bez daljeg odlaganja, predstavljam vam

Mojih 10 prezenterskih zapovesti

1. Upoznajte publiku

Ovo izgleda tako jednostavno ali je najbitnija stvar koju možete da uradite za vaše predavanje da bi ono bilo dobro. Čak i pre no što prihvatite da održite neko predavanje/prezentaciju raspitajte se o strukturi publike. Da li će vaša publika biti prevashodno mladi? Ili možda stariji ljudi? Hoće biti dobro obrazovani? Načitani? Materijalno dobro stojeći? Nekada će vam možda biti od važnosti i informacija koje su nacionalnosti, religije. Naravno, ne treba vam svaka ova informacija svaki put. Vi odlučite koja osobina publike je najbitnija za vaše predavanje, da bi ono bilo dobro prihvaćeno. Vi odlučite ko vam je ciljna grupa u odnosu na temu vašeg predavanja. Na primer, ja kad držim popularno predavanje, ako ga držim đacima neke srednje škole, potrudiću se da koristim više slenga u svom govoru, da spominjem i pravim analogije sa stvarimo koje su im bliske – sa nekom popularnom muzikom, poznatim ličnostima i sl. S drzge strane, ako držim popularno predavanje u nekom gradskom kulturnom centru gde u glavnom dolaze stariji, bolje obrazovani građani i penzioneri, potrudiću se da se izražavam malo suptilnije, da zvučim ozbiljnije, i neću se toliko truditi da animiram publiku kao što to moram da radim ako mi publiku većinom čine tinejdžeri. Dakle, vi sami odlučite koja informacija o publici vam je bitna za vašu prezentaciju i prilagodite se tome. Po nekada, pogotovo kada držite jednu te istu prezentaciju više puta, različitim publikama, najlakše je održati potpuno identičnu prezentaciju svaki put. Međutim, čak i kada je publika skoro ista po strukturi (na pr. šrednjoškolci u različitim školama) ljudi jednostavno vole da vide personalizovanu prezentaciju, da vide da je prezentacija napravljena baš za njih lično. Na pr. kada držim predavanje o galaksijama, i kada pokažem sliku Mlečnog puta, naše galaksije, uvek strelicom označim gde se tu u galaksiji nalazi Sunce tj. gde se mi nalazimo. Međutim, umesto da tu gde je strelica napišem samo „Sunce“ ili „Zemlja“ ja napišem ime grada ili institucije u kojoj držim to predavanje, i prosto je neverovatno kolko nešto tako jednostavno, tako mala personalizacija, može da napravi razliku u tome da li će se publici svideti predavanje ili neće.

2. Budite svoji

Znam da ova tačka zvuči ko da protivreči tački br. 1, ali nije tako. Kako god da izmenite vašu prezentaciju da biste i nju i sebe prilagodili publici, na kraju krajeva, želite da ostanete svoji. To je ono što će uliti poverenje vašoj publici . Poslednje što želite kad držite neku prezentaciju je da vam publika ne veruje. A kada vam publika neće verovati? Kad nanjuše lošu glumu. Ako se suviše trudite da budete nešto što niste, tokom izlaganja vaše prezentacije, to će ličiti na lošu glumu (osim ako ste Roberd de Niro), a loša gluma prilikom prezentacije kada pokušavate da „prodate“ publici vašu ideju, vašu priču, vodi u neuspeh. Znači, bez obzira na sve, ne želite da izgledate neprirodno. Dve sitnice koje će vam pomoći da ne izgledate neprirodno i ne počenete loše da glumatate tokom prezentacije je: nosite (prilagođenu ali) udobnu odeću i verujte u to što izgovarate (osim ako ste advokat ili političar ;))

3. Budi publika

Prvi i osnovni korak do dobre prezentacije je da se stavite na mesto publike. Dakle, napravite prezentaciju za sebe, kakvu biste vi voleli da vidite, koja bi vama samim bila zanimljiva, zabavna, jasna i šta god već pokušavate da postignete. Nikako nemojte da napravite prezentaciju koja bi i vas same uspavala. I zapamtite, ako vam nije interesantno ni zabavno već dok pišete i pravite vašu prezentaciju, dok je isprobavate i držite, onda bi verovatno bilo dobro da je malo prepravite.

4. vežbati, vežbati i samo vežbati

Jednostavno. Verujte mi, zaista ne želite da izgovorite vašu prezentaciju prvi put baš pred ciljnom publikom. Pre toga morate je malo provežbati. Na primer, svaki put kad završim sa pisanjem nekog predavanja/prezentacije čini mi se da je dobra i kompletna i obično sam dosta zadovoljna s tim kako je napisana. Međutim, tek kad je probam po prvi put, na glas, od početnog „Dobro veče“ pa do „Hvala na pažnji“ shvatim da ipak nije tako savršena kako što sam mislila, da tu ipak ima još nešto da se doradi, neki prelaz da se ispegla, priča malo bolje da se poveže i sl. dakle, tek kad probate vašu prezentaciju vidite kolko je dobro napisana. Međutim, ne želite previše da je uvežbate do te mere da počnete čitave fraze i rečenice da pamtite na pamet. Jer u tom slučaju, ako se stvari nauče na pamet, sve počinje da zvuči kao loša gluma, a loša gluma vodi nepoverenju publike. Osim ako patite od trebe. U tom slučaju, OK je i čak i pomaže, da prvih nekoliko uvodnih rečenica naučite na pamet, jer ako ne morate da brinete o tome kako ćete početi to će vas opustiti za ostatak vaše prezentacije, dok se treba ne smiri.

5. Uvod – razrada - zaključak

U svakom trenutku tokom prezentacije publika mora da zna što su tu, kuda idu i gde se trenutno nalaze. To je osnov tečne, glatke i jasne prezentacije. Da biste to postigli, dobra prezentacije mora da ima, kao što su nas učili u školi da pišemo sastave, uvod, razradu i zaključak. Dakle, ne želite da vaša prezentacija izgleda ko film Dejvida Linča gde je publika tolno izgubljena u prostoru i u vremenu. Poslednje što želite je da zbunite publiku. Prvo, objasnite publici zašto su tu. dajte im razlog zašto je tema o kojoj pričate bitna, ne samo vama neg i njima. Sledeće što treba da uradite je da objasnite šta je cilj prezentacije i izložite plan o tome kako ćete ih voditi do tog cilja. Dalje, postavite temelje priče – objasnite publici sve bitne stvari, reči, detalje s kojima moraju biti upoznati da bi mogli razumeti onaj glavni deo vašeg predavanja/prezentacije, i tek onda pređite na razradu priče gde objašnjavate procedure i metode i šta ste već koristili da biste došli do zaključka. Konačno sledi suština cele vaše prezentacije – zaključak, rezultat, poenta cele priče, gde pokušajte taj deo da naglasite, da bi bilo apsolutno jasno da je to baš suština vaše priče. Na kraju, završite vašu prezentaciju glatko i postupno sa možda nekim rezimiranjem i sl, a ne da samo odsečete vašu prezentaciju bez glatkog kraja jer to iznervira publiku.

6. Ključne reči

Postarajte se da znate šta su ključne reči vaše prezentacije. Tokom svake prezentacije puno reči se izgovori, puno slajdova se pokaže, puno demonstracija se izvede, što je sve, u principu previše informacija. Ako održite dobru prezentaciju, većina publike će moći sutra dan da je prepriča. Nedelju dana kasnije, većina publike će se sećati samo delova vaše prezentacije ali će znati šta je bila poenta. Godinu dana kasnije ... ako uspeju da u 3 reči sumiraju suštinu priče, tada možete reći da vaša prezentacije zaista jeste bila uspešna. E baš te 3 reči, to su te ključne reči – nešto što će se ljudima urezati u sećanje. Dakle, želite da razložite vašu prezentaciju na ključne reči. Najlakši način to da učinite je da pokušate sebi da sažmete vašu prezentaciju u svega nekoliko reči. Jednom kad ste odlučili šta su vam ključne reči, ostaje vam samo da ih ponavljate i naglašavate tokom prezentacije što više možete jer samo dovoljnim ponavjanjem će se one urezati publici u pamćenje.

7. Ne preteruj

Ne želite da preterate sa informacijama. Znam da, pogotovo kada izlažete nešto na čemu ste sami radili, u šta ste uložili ogroman trud, je teško ograničiti se na malo reči, jer jednostavno želite da podelite sa publikom sve detalje vašeg mukotrpnog rada. Ali nemojte to raditi. Publika ne mora da čuje i zna baš sve detalje čitavog procesa vašeg rada tokom prezentacije (osim ako je prezentacija baš o tome). Dovoljno je samo da razumeju ideju, steknu generalnu sliku u tome, i zapamte suštinu/zaključak. Sve drugo, što nije od suštinske važnosti, a što ipak želite da kažete, sačuvajte za kraj, ostavite u vidu pomoćnih slajdova za slučaj da vas neko pita nešto o tome na kraju prezentacije. Kad pričamo o preterivanju, takođe ne želite da preterate sa slajdovima (ako se radi o Power Point prezentaciji i sl.). Neko generalno pravilo je 1 slajd po minuti – dakle ako drzite 20-min prezentaciju nemojte imati više od 20 slajdova (ukupno, sa sve naslovnim slajdom). Takođe, ne želite da preterate sa tekstom na slajdovima jer ako imate suviše teksta publici će biti jako teško da sve to čitaju a u isto vreme slušaju šta pričate. I na kraju, ako ste naučnik il neko ko se bavi prirodnim, fundamentalnim naukama, molim vas, molim vas, pokušajte da ne preterujete sa jednačinama – pokažite samo one jednačine koje su zaista bitne a sve ostale izostavite (ili ostavite samo kao „backup“ koji ćete izvući po potrebi) ili bar pojednostavite.

8. ŠTA a ne KAKO

Nekada, sa svim ovim lepim efektima koji postoje u na pr. Power Point-u, može se desiti da KAKO kidnapuje ŠTA. Ono što mislim pod tim je da, ako koristite suviše Power Point različitih animacija, padajućih slova, dinamičnih prelaza među slajdovima, to sve može da odvuče pažnju publike sa teme o kojoj pričate, i prebaci čitavu pažnju na sam dizajn prezentacije. Na pr. ako koristite kao pozadinu slajda neku lepu ali tamnu sliku, to obično nije dobra ideja jer je tada tekst slabije čitljiv. Ne želite da „lepota“ prezentacije bude na uštrb samoj suštini prezentacije. dakle, nemojte preterivati sa kozmetičkim ulepšavanjem vaše prezentacije.

9. Pogled u publiku

Vrlo jednostavno a pravi veliku razliku. Ako redovno tokom vaše prezentacije bacate pogled u publiku, nasumično pogledate ljude u oči, to će vas učiniti uverljivijim, publika će vam više verovati, izgledaćete prijatnije i pristupačnije, što će vašu prezentaciju učiniti uspešnijom. Osim ako naravno ne uputite pogled u Džek Nikolson „Here’s Johnny“ stilu.

10. Vreme je isteklo!

Na kraju, bitno je reći da ništa toliko ne iznervira publiku kao predavač koji pretera sa vremenom. Možete održati brilijantnu prezentaciju, ali ako suviše otegnete, i probijete termin koji vam je namenjen, bar neko u publici će ostati iznerviran time, a poslednje što želite je da zadnji utisak koji publika ponese sa vašeg predavanja bude iznerviranost. Dakle, izuzetno je bitno da poštujete i svoje vreme i vreme publike.

I to je to. Mojih 10 prezenterskih zapovesti. Sve ovo je vrlo intuitivno i očigledno, potpuno je druga priča kad se treba pridržavati ovih malih pravila. No, bez obzira, nadam se da će bar nekom ovo koristiti i da će bar neko ovo isprobati na svojoj prezentaciji. Verujte mi, iznenadićete se kolika će biti razlika.

A (za)to ne bi moglo?! (2)

2009-05-12T12:19:00.002+02:00

Na primer, muško umetničko plivanje? Na nedavno završenom 3. svetskom(?) kupu u Milanu, verovatno delom zbog odnosa broja nagrada vs. broj učesnika, maltene je svako dobio bar po jednu medalju. A motivacija početaka, bar kod članova hetero-klubova, je uvek ista, citiram: "...(in 1998, CZ)... it is a kind of European championship of synchronized swimming. He was watching it on TV and the thought came into his mind. If ladies can do boxing, football and hockey, typically male sports why don't men do a typical female sport?". Češki Krasoplavci su khm, old school-šarm
Švedjani SKSH imaju i film, Allt flyter (2008, engleski naslov The Swimsuit Issue) ...

A (za)to ne bi moglo?!

2009-04-30T13:47:00.005+02:00

Gledam već dugo ovaj tekst desno, o ženskoj ravnopravnosti. I u suštini čini mi se da je zapravo potrebno samo - usuditi se. Da čovek predje na teritoriju koja nije toj ljudskoj jedinki "pisana". Doduše ima i prečica, ako se tako sklope društvene okolnosti, lakše je pomisliti na drugačije. Pa onda, ako je i porodično okruženje ohrabrujuće, a na to se nadgradi genetical makeup: Sky is the limit!

Evo, na primer: Fernanda Bertola (35), osnivač prvog ženskog kandombe bubnjarskog orkestra La Melaza, Montevideo, Urugvaj. Do 2005. godine u godišnjem karnevalu Las Llamadas podela učešća po polovima je bila jasna: muški sviraju, žene - igraju. Ali kad postoji inicijalna kapisla i kad se skupi dovoljno žena koje žele da sviraju, nepisana pravila se menjaju. Uvek na bolje, rekla bih. Sa karnevala 2009. godine video sledi, a kao reper evo i linka ka pobedniku karnevala u ukupnom plasmanu Yambo Kenia.

Pisala bih ja još ali dok ne ukapiram kako se ovde prelamaju tekstovi, e da bi eseji sledili tek iza Read more, i ovoliko je - mnogo.

Svetska kriza – Srbijo, udri po nauci!

2009-04-21T20:59:00.002+02:00

Stvarno ne volim da filozofiram o politici, jer sam veliki pesimista kada je ta tema u pitanju, ali stvarno je BRE dosta! Naravno, hit tema ovih dana je kako da prišparamo i izvučemo se iz ove ekonomske krize koju je Svet tako bezobzirno obrušio na pleća naše nejake i već izmučene kase. Kao i bužet svakog domaćinsva, i budžet naše kuće Srbije, se prvo skreše „oslobađanjem“ od nepotrebnih stvari i raznoraznih luksuza. A gde se mi to luksuziramo? Da vidimo... Svim problemima i pitanjima koja mogu da zadese našu veliku Srbiju, sa čak 8 miliona stanovnika pod svojim krilom površine 88 hiljada kvadratnih kilometara, upravljaju i regulišu 25 ministarstva. S druge strane, sve zemlje zapadne evrope, kao i „malecna“ Rusija, gaje pod svojim okriljem manje od 20 ministarstava. Ali dobro, Srbija je komplikovana zemlja, sa dugom istorijom, puno problema i 25 ministarstava je verovatno neki minimum bez koga bismo se raspali i zapali u anarhiju. Dakle 25 ministarstava nisu luksuziranje već preka potreba. Da vidimo dalje... Skupšina, poslanici i njihovi putni troškovi, kafe, obroci, smeštaji, dnevnice...možda zvuči malo rasipnički i kao nešto na čemu bismo mogli da ušparamo u ovim teškim vremenima, ali kad bolje razmislim, ako stegnemo kaiš poslanicima kako će nas onda tako jadni i neuhranjeni zabavljati čitav dan, svaki dan?? Šta će nam onda ostati od slobodnog vremena??! Samo tek po neka španska epopeja i ako smo srećni, Veliki voajer Braca. Hmm ipak ne. Skupština i poslanici su nam neophodni i volimo ih takve kakvi su, veseli i razigrani i taman kad pomisliš da sad već smaraju oni se opet dosete nečeg novog da nas u vesele, tako da, pustimo decu nek se igraju jer gde ima igara biće i leba. Hajd’mo dalje... Milionče za naše gore Miladinče. Ma dajte ljudi, pa nećemo sitničariti – svi za jednog, jedan za sve! Pa nećemo valjda dozvoliti da našem jednom finom momku koji je samo viteški branio čast svoje devojke, neki tamo strani zlikovci sude, a svi znamo da će suđenje biti čista nameštaljka! Ako mogu Ameri tako lavovski da se bore za svakog svog građanina kojeg je snašla neka, sigurno nepravedna, nevolja u stranoj zemlji, onda valjda možemo i mi. Pa to nam je tradicija! Setimo se kako smo branili svaki list naše gore kome su hteli da sude u inostranstvu.... Tako da to milionče je bilo neophodno.

Dobro, kako onda da prišparamo i izvučemo se iz krize kad nam je sve neophodno!?? Izgleda da nam nije baš sve neophodno...na primer nauka. Kome još treba nauka? Od Nikole Tesle, Pupina, Milankovića i Mileve Marić, nismo se ovajdili više ni o jednog naučnika! Dosta smo ih više gajili, hranili, izdržavali. Nek se malo Zapad bavi naukom. A mi ćemo kasnije da uvezemo gotov proizvod. Ma čisto BRE rasipanje je ta nauka! Koga više briga koliko ima planeta, koji asteroid novi je otkriven? Koga briga za istraživanje radioaktivnosti, za neke uređaje, detektore, oglede koji ničemu ne služe? Lek za rak ćemo otkriti u Srbiji?! Ma daj... Ništa pametno nije patentirano još od Tesline Purpurne Ploče (i stare dobre svemoćne svelečeće slike Alana Čumaka…mada, ruku na srce, to nije bio naš izum)! Vreme je da se već jednom zavrne ta slavina!

I tako i bi... Štednja je počela sa naukom, a svim naučnim radnicima, profesorima, asistentima na fakultetima, zarada po osnovu naučnih projekata na kojima učestvuju i u okviru kojih vrše svoja naučna istraživanja, nije isplaćena već 2 meseca sa tendencijom da tako ostane do kraja godine. To znači cirka 30% plate manje za nas naučnike, i još manje sredstava za bavljenje naukom. Pre 3 godine kad sam se vratila iz Amerike, taze doktorirana i puna elana, mislila sam da može biti ok, činilo mi se da se situacija popravila, da mogu sasvim dobro i ovde da se bavim naukom. Bez obzira što bi u Americi il bilo gde na Zapadu za isti posao dobijala daleko veću platu, htela sam to da radim u svojoj zemlji. Postojala je čak i pozitivna inicijativa u državi za vraćanje „mladih mozgova“. Ali sada, kad vidim da ekonomsku krizu rešavamo tako što ćemo prvo steći kaiš nauci kao „najvećem luksuzu“ onda mi je jasno da nismo ipak suštinski promenili ništa. Da je sve bio samo privid. Što je tužno i potresno, jer ni jedna nacija ne može da napreduje, bar ne ozbiljno, i izleči svoje „rane“, bez ulaganja u nauku i napretka u istoj. To čak i svaki desetogodišnjak koji je igrao Civilizaciju zna...

G33k specijal: World Wide Telescope!

2009-03-30T00:33:00.018+02:00

Hubble! Spitzer! Chandra! Prosečnom čoveku prethodna tri naziva verovatno ne govore puno, dok se prosečnom astronomu, pri samoj pomisli na Hubbla! Spitzera! i Chandru! u ekstatičnom ushićenju zasijaju oči B-) Pre oko godinu dana Microsoft je objavio aplikaciju World Wide Telescope programa, koji vam omogućuje da zavaljeni u stolice obrnete turu po svemiru i istražite sve ono što su dotična tri svemirska teleskopa, ali i neki od najvećih lociranih na Zemlji, ikada otkrili.

Helix maglina

Šta je novo? U dosadašnjem programu mogli su da uživaju samo korisnici Windowsa. Download verzija je mogla da se instalira isključivo u ovom operativnom sistemu. Međutim, Microsoft je u dogovoru sa NASA-om odlučio da program učini dostupnim i korisnicima drugih operativnih sistema. Najnovija verzija, WorldWide Telescope Web Client se pokreće u Microsoft-ovom Sileverlight-u 2.0, koji je dostupan za Windows, Mac i Linux sisteme. Jednom kada instalirate Silverlight 2.0 na vašem računaru, WWT možete da pokrenete direktno iz vašeg omiljenog internet pretraživača.
Tako na primer, uz pomoć WWT možete da “sletite” na Mesec i vidite panoramu ovog nebeskog tela baš onakvu kavu su je videli prvi astronauti koji su ga posetili. Takođe WWT vam omogućuje da pratite rutu Opportunitija i da posmatrate Mars iz ugla ovog rovera. Čak i da malo bacite pogled na zalazak sunca na Marsu. Ako vam ovo nije dovoljno, podsetimo se da najpoznatija Hubblova slika, tzv. Hablovo ultraduboko polje, prikazuje najstarije objekte ikada snimljene u univerzumu, stare čak 13.6 milijardi godina.

Panorama Marsa

„Sve ovo će promeniti način na koji se bavimo astronomijom i način na koji predajemo astronomiju“, izjavio je Roy Gould, istraživač centra za astrofiziku pri Harvard-Smithsonianu predstavljajući WWT prvi put na TED konferenciji 2008. godine

Ovaj virtuelni teleskop nam zaista spušta univerzum na Zemlju. U Explore meniju se nalazi nekoliko foldera sa informacijama o Sunčevom sistemu, planetama, njihovim mesecima, maglinama, Hubblovim slikama ili prikazima univerzuma na talasnim dužinama koje prirodno nisu vidljive čovekovom oku. Kliknete na folder, a zatim na sličicu objekta koji želite da istražujete. Finding scope je vrlo intuitivan. Desnim tasterom miša kliknete na objekat koji vas zanima i onda vam se pojavi prozor sa linkovima koji vam, ako želite, pruža dalje mogućnosti za istraživanje (SIMBAD, SEDS, Wikipedia itd.). U Guided tours meniju nalaze se ture, urađene kao kratki filmići. Za neke od tura naracije su uradili veoma poznati astronomi i astrofozičari koji su na jednostavan, ali zanimljiv način pokušali da približe najmisterioznije pojave u univerzumu, kao što su tamna energija ili tamna materija, crne rupe, galaksije, magline iili eksplozije supernovih.

Mišem možete da se krećete na sve strane, scrollom da zumirate i da se udaljavate, možete sebi da priuštite i turu oko planeta, tik iznad Saturnovih prstenova ili da zavirite u neke od najmisterioznijih maglina u univerzumu.

Portal nudi terabajte podataka, koji više nisu privilegija samo naučnicima. "Korisnici mogu videti nebo snimljeno u X delu spektra, približiti se blještavim oblacima i potom se prebaciti na vidljivu svetlost i otkriti ostatke eksplozije supernove koja se dogodila pre nekoliko 1000 godina“, dodao je Roy Gould. Povodom WWT-a oglasio se čak i čika milijarder Bil Gejts "WWT je moćno obrazovno oruđe i nadam se da će nadahnuti mlade da istražuju svemir i nauku".
Let the force be with you, čika Bil! :D
And put your money where your mouth is! :D

Cena: besplatan
Velicina WWT: 20.2 MB
Veličina Silverlighta: 4.2 MB
Hardwerska zahtevnost: Windows SPII/Vista, DirectX 9.0c, Net Framework 2.0, Core2Duo 2GHz, 1gb RAM, graficka od najmanje 128 MB.

Da li je to ptica!? Da li je to avion!? Ne! To je kosmički mion!

2009-03-26T09:17:00.011+01:00

Većinu svog profesionalnog života kao astrofizičar provela sam razmišljajući i filozofirajući o kosmičkom zračenju mada ga nikad nisam videla. Međutim, nedavno, uz pomoć "skalamerije" napravljene od predmeta u glavnom iz svakodnevne upotrebe konačno sam dobila priliku da vidim kosmičko zračenje na delu, i to je bilo apsolutno fantastično za videti!

Nego da krene od početka - šta je uopšte kosmičko zračenje? Iako njihovo ime može da zavara, kosmičko zračenje u stvari uopste nije zračenje u smislu svetlosti. Ono nema nikakve veze sa svetlošću, jer kosmičko zračenje su u stvari čestice! Vrlo brze, malecne, čestice koje jure kroz Svemir! Postoji raznorazno kosmičko zračenje koje ispunjava našu Galaksiju i Svemir, ali većinom su to čestice normalne materije od koje smo vi, ja, i sve oko nas, napravljeni: proton (teška, pozitivno naelektrisana čestica, koja čini jezgro, srce, atoma vodonika), alfa-čestica (oko 4 puta teža od protona; čini jezgro atoma helijuma) i elektron (malecna, koliko znamo nedeljiva, negativno naelektrisana čestica, koja ide u paru sa svim protonom koji se nalazi u jezgru nekog atoma).

Kada to kosmičko zračenje koje juri kroz Svemir nabasa na našu planetu, ono prvo uleti u gornje slojeve Zemljine atmosfere gde odmah počinje da se sudara sa gusto (po standardima ostatka Svemira) napakovanim atomima i molekulima koji čine atmosferu. U tim sudarima kosmičkog zračenja sa atomima u atmosferi, neki atomi se polome na manje delove, neki elektroni bivaju izbačeni iz atoma i gomila novog kosmičkog zračenja takođe nastane. Ovo novonastalo kosmičko zračenje zovemo sekundarno kosmičko zračenje jer nije u stvari došlo baš iz Kosmosa već je nastalo u atmosferi pri sudarima "originalnog" tj. primarnog kosmičkog zračenja. E sad, za razliku od pravog kosmičkog zračenja, ovo sekundarno koje nastaje, u glavnom nije sačinjeno od materijala od kog smo vi, ja i stvari oko nas napravljeni. Ne. Njega u glavnom čine malo egzotičnije čestica, koje u stvari žive vrlo kratko, svega delić sekunde, nakon čega se raspadnu na neku lakšu, stabilnu, normalnu (npr. elektron) česticu ili se raspadnu, pretvore u neku vrstu svetlosti, one nevidljive svetlosti, kao što je na primer gama zračenje (setite se kreme za sunčanje koju koristite da se zaštitite od štetnog UV zračenja - to UV zračenje je isto svetlost, samo nevidljiva; tako je i ovo gama zračenje samo nevidljiva svetlost ali je još štetnije od UV zračenja). Većinu ovog čudnog, sekundarnog kosmičkog zračenja, u našoj atmosferi, čine čestice koje zovemo mioni, i koje možete zamisliti kao (200 puta!) težu verziju elektrona.

Razlog zašto ja sad ovde toliko filozofiram o kosmičkom zračenju je da biste bolje razumeli filmić koji ću vam pokazati. Nekoliko studenata (postdiplomaca i diplomaca) iz moje laboratorije za nuklearnu fiziku, su, čisto zabave radi :), napravili malu kućnu "maglenu komoru", koja je, što se ove priče tiče, skalamerija za posmatranje kosmičkog zračenja. Ovo su napravili uz pomoć u glavnom ubičnih stvari ili stvari koje vrlo lako mogu da se kupe. Trebalo im je sledeće: akvarijum za ribice ali bez ribica, što čistiji alkohol (97% čist alkohol), suvi led (to je u stvari čvrsta verzija ugljen-dioksida, koji se smrzne kao led na temleraturi od -78C), jači izvor svetlosti (mi smo koristili grafoskop, al može i neka jača lampa), jedno pakovanje vate, poklopac od neke kartonske kutije i pleh gde su oba bar površine akvarijuma, malo žice i stvarčica koje spadaju u kategoriju "pomoću štapa i kanapa". A procedura za "montažu" je sledeća: uzmete vatu tako u komadu, i pričvrstite je nečim za dno akvarijuma i onda je natopite alkoholom. Onda lepo uzmete poklopac neke kutije veće površine i u to sipate suvi led, ravnomerno ga rasporedite, a onda preko toga stavite pleh. Konacno uzmete akvarijum, okrenete ga naopačke i stavite na pleh, tako da je sada dno akvarijuma sa vatom na vrhu. I onda čekate...i čekate...jednom 20ak minuta.

Šta se dešava? Alkohol počinje da isparava i pada ka dnu akvarijuma, ali je dno mnogo hladnije jer ispod imamo suvi led koji hladi vazduh pri dnu akvarijuma (setite se, suvi led je na -78C!). Pri takvim uslovima isparenja alkohola kreću da se kondenzuju pri dnu, tako da za nekoliko minuta na dnu dobijate sloj guste alkoholne magle! Taj sloj nam je sada, meta, mreža za hvatanje kosmičkog zračenja! Kada kosmički zrak, mion, projuri kroz ovaj slog alkohola, on se nekada sudari sa atomom u alkoholu ili vazduhu i izbije iz njega elektron, i akom ostaje jonizovan. To znači da taj atom sad ima u sebi jednu manje negativno naelektrisanu česticu (kod normalnih atoma uvek imate isti broj protona i elektrona u njima tako da su pozitivno i negativno naelektrisanje izjednačeni). Međutim, takvi pozitivno naelektrisani atomi sada privlače ostale atome oko sebe, i počinje da se pravi gužva na tom mestu! Tako da kada mion brzo projuri kroz tu gustu alkoholnu paru on na svom putu izbije nekoliko elektrona iz atoma koji su mu se našli na putu, i iza sebe ostavi trag jonizovanih atoma, koji sad privlače ostale atome, tako da trag postoje sve gušći i gušći jer se sve više i više atoma tu gomila, i u jednom momentu postaje dovoljno gust da bude vidljiv! Kao trag koji ostavlja avion iza sebe! I to je ono što ćete videti, na šta treba da obratite pažnju kad budete gledali dole priloženi film našeg eksperimenta - videćete neku kao izmaglicu, paru - to su ta alkoholna isparenja, i onda ćete na momente videti kao da se stvori beli trag koji nekada izgleda kao bela linija koja se brzo povuče i brzo posle raspadne, a nekada će izgledati i malo zakrivljeno, nalik dimu cigarete koji se samo stvori. E ti tragovi znače da se upravo ugledali kosmičko zračenje na delu!

PS Gledajte u tamnu oblast ali odmah iznad granice sa osvetljenim delom

PPS I zanemarite zvuke koje čujete u pozadini - to smo samo mi iz laboratorije totalno uzbuđeni ko deca kad im daš novu igračku! ;)

No. 3/II

2009-03-08T10:04:00.003+01:00

Na listi facility-ja odn. opservatorija, teleskopa i instrumenata u Čileu na redu je

Cerro Paranal (ESO)

Nedaleko od Antofagaste na vrhu Cerro Paranal na 2635m, smestilo se četiri teleskopa prečnika ogledala 8.2m koji mogu da rade i pojedinacno, ali i u svim kombinacijama zajedno. Uz jos četiri pomoćna teleskopa prečnika ogledala 1.8m četiri VLT-a (eng. Very Large Telescope) čine jedinstveni 'instrument' odn. obrazuju interferometar. Datum početka rada odn. vreme tzv. 'First light' je maj 1998. godine. Pri inaguraciji opservatorije, 1999. godine suvoparna imena odredjena tehničkom nomenklaturom U(nit)T(elescope)1, 2, 3 i 4 zamenjena su nazivima nebeskih pojmova na jeziku Mapundungu. Mapundungu je maternji jezik najveće grupe/najvećeg naroda domorodačke populacije, Mapuche indijanaca (čita se Mapuče), a teleskopi su dobili imena: Antu - Sunce, Kueyen - Mesec, Melipal - sazveždje Južnik krst i Yepun - zvezda Danica, tj. Venera (Mapundungu nazivi se čitaju kao: antu, kejen, melipal i jepun).

Antu može poneti tzv. gostujući instrument, zatim CRIRES odn. CRyogenic high-resolution InfraRed Echelle Spectrograph i FORS odn. FOcal Reducer Spectrograph. Na Kejen se mogu montirati FLAMES, XSHOOTER i UVES. Melipal je opremljen ISAAC-om, VISIR-om i VIMOE-om. Jepun "nosi" HAWK-I (eng. High Acuity Wide field K-band Imager), SINFONI i NaCo koji se suma Nasmyth Adaptive Optics System (NAOS) i Near-Infrared Imager and Spectrograph (CONICA).

Zaista nedostaje jedan "pošteni" rečnik astronomskih pojmova... Sigurna sam da svako od nas ima neke zabeleške sa strane kako se prevode termini koji se najčešće javljaju u specifičnoj oblasti istraživanja, ali sevap bi bio imati jedan kompletan rečnik... Anyone?

U interferometrijskom modu, na raspolaganju su dva intrumenta: AMBER i MIDI.

Na istom mestu su (ili će biti) još dva teleskopa: 2.6m VST (VLT Survey Telescope) i 4m VISTA (Visible and Infrared Survey Telescope for Astronomy).

Istočno od Antofagaste u podnožju Anda oko sela i u selu San Pedro de Atacama (oko 3000 stanovnika, ne računajući strance astronome i inženjere na svojim radnim mestima, ni turiste kojih u jeku sezone bude oko 50 000) nalaze se bazni kampovi radio opservatorija, APEX, ASTE, CBI, NANTEN-2, ALMA, ali o njima, zajedno sa SEST-om, u No. 3/III, prosto mora 0:-)

---

Ako malo razvučem odrednicu "uskoro" na recimo 10-20godina, onda spisak dolazećih teleskopa zaista zaslužuje jedno "WOW!!!" i bez ikakve sumnje obećava sjajno zabavan radni vek (bar pojedinih) astronoma i astrofizičara u prvoj polovini XXI veka.

- E-ELT - the European Extremly Large Telescope

sa svojih planiranih 42m 'prečnika' E-ELT je svakako tužno smanjena verzija sanjanog 100m OWL-a (OverHelmingly Large) teleskopa. Datum početka rada je, nadajmo se, negde 2018. godine. Do kraja ove godine biće doneta odluka i o smeštaju teleskopa, nakon što je lokacija Aklim u Maroku otpala u igri su još: Čile/Ventarrones, Argentina/Macon (geografska širina slična g.š. Paranal opservatorije) i Španija/La Palma, Roque de los Muchachos.

- GMT - the Giant Magellan Telescope

'prečnika' 24.5m GMT biće smešten na lokaciji opservatorije Las Campanas (vidi No 3/I). Planira se da počne sa radom oko 2019. godine.

- LSST - the Large Synoptic Survey Telescope

Ogledalo od 8m LSST deluje sićušno spram prethodna dva navedena teleskopa, ali za razliku od njih LSST ima vrlo precizno odredjen 'zadatak' i svrhu. Planirano očekuje 'the first light' negde 2014, a punu operativnost 2016. godine. Biće smešten na planinskom vrhu Cerro Pachon (vidi No 3/I) koga će deliti sa teleskopima Gemini South i SOAR.

Vreme je za nešto življe!

2009-03-02T13:24:00.003+01:00

Ovo je nešto o čemu dosta razmišljam, trudim se da spominjem gde god mogu, pa što da ne i ovde: mislim da je zaista krajnje vreme da naš obrazovni sistem malo živne! Dosta je bilo onih smarajućih časova i predavanja, gde djaci/student ćute a isključivo profesori pričaju, gde djaci sede, dok profesori nečitko ispusuju gomile jednačina po tabli, gde niko ne sme ništa da pita a kamo li da kaže da se ne slaže sa onim što je profesor ispričao, gde samo Bog zna za 10, profesor za 9, a student u najboljem slučaju za 8, gde svi sede na predavanjima samo ako baš moraju i u glavnom niko ništa ne sluša već se to vreme koristi, ako veličina amfiteatra to dozvoli, za popunjavanje loto ili kladioničkih listića, čitanje novina, a pogotovo za dremanje jer nista nije tako monotono i uspavljujuće kao glas isto tako smorenog profesora, gde treba gledati svaku jutro u pasulj da se vidi jel profesor raspoložen pa da se traži potpis il ode na konsultacije, gde često treba imati i dobre reflekse da se brzo eskivira leteći projektil u obliku sundjera, enciklopedije il nekog već priručnog materijala koji je nervoznom profi bio na dohvat ruke, gde je prolaznost na usmenim ispitima često uporediva sa brojem dobitnika sedmice u ovom loto izvlačenju, gde osnovci pri prvom susretu sa fizikom "nauče" samo da je brzina jednaka es kroz te a "čemu to služi a uz to ni ne radi!" koga to već briga!

Dobro, da ne grešim dušu, postoje izuzeci, nisu svi profani i nastavnici ovakvi. Ja sam recimo tokom mojih studija na astrofizici imala tu sreću da je većina njih koji su meni predavali bilo ok, što je donekle zbog toga što je nas studenata astrofizike bilo malo, a kad radiš/predaješ u malim grupama mnogo je lakše ostati "normalan". Mada, ni veliki broj studenata po meni nije izgovor ni opravdanje za sve one koji se ponašaju onako kako sam navela na početku. Pa opet, čak i na mojim studijama gde nas niko od profesora nije maltretirao, se ja ne sećam baš da sam se polomila od postavljanja pitanja, što iz nekog straha da ne pitam nešto glupo, a što iz moje lične smorenosti i nezainteresovanosti za neke teme i neki monotoniji stil predavanja. A to je već tužno. Najbolje se uči i razume kad se postavljaju pitanja! Zašto onda to tako malo učenika/studenata radi u ovoj zemlji? Jednostavno - naš obrazovni sistem je davno zaostao za generacijama i vremenom.

Ja sam, s druge strane, imala tu sreću da postdiplomske završim u jednoj od zapadnih zemalja gde je obrazovni sistem, u tom smislu, daleko moderniji od našeg - gde se niko ne boji da postavi pitanje, gde niko ne bude izblamiran pred društvom il prekoren zbog glupog pitanja, gde su predavanja zanimljiva sa puno slika, animacija, demonstracija, eksperimenata sa čak i dosta humora, gde se nadje način da se drži pažnja čak i u amfiteatru prepunom studenata, gde je profesor uvek na raspolaganju, gde se profesori trude da što više djaka dobro uradi test ili ispit i gde se uspeh profesora meri pro prolaznosti studenta a ne po tome kolko studenata je uspeo da obori u jednom danu, gde ne vlada strahopoštovanje već samo poštovanje koje nije ugroženo čak ni kada su profesoti i studenti na "ti", gde se profesor ne oseća ugroženim ako nešto ne zna pa da mora da postane bezobrazan ne bi li tu "bruku" sakrio i postavio studenta na svoje mesto. Hej, pa ja sam tu konačno postavljala pitanja! I naučila nešto bez da sam to doživela kao neko štrebanj! Jednostavno bilo mi je zanimljivo! Tako da po povratku u domovinu Srbiju, sam nekako usvojila za svoju malu misiju da razmrdam malo naš obrazovni sistem, koliko mogu, počev bar od svojih predavanja. Jer, jednostavno ne mogu da naglasim dovoljno koliko je to bitno, koliko se bolje uči i radi u takvoj sredini! naravno, to zahteva dosta napora i truda sa strane predavača, ali to nam je posao! Neke, pogotovo mlađe kolege, su potpuno saglasne sa ovom idejom i spremne da se angažuju i da menjaju stvari, ali postoje i oni koji na žalost su preslikali svoj stav iz "starog" sistema i postali isti oni profesori koje nekad i sami nisu voleli, tako da "stari" sistem nastavlja da živi.

Na osnovu onog što sam videla da je delotvorno na zapadu, a koliko mi se čini, je i jedini način ovde da se tako nešto postigne je da se uvede ocenjivanje profesora. To je već uvedeno na nekim fakultetima u Beogradu i u Novom Sadu - da studenti na kraju semenstra ocenjuju profesore u više kategorija, ali još uvek su te ocene samo interni pokazatelj o tome gde stvari ne valjaju, bez da nose sa sobom neke posledica. Jedini način da se pojedinci zabrinu oko svojih ocena, i da im nije više sve jedno već da ozbiljno gledaju na to je da se te ocene proslede nekom nezavisnom telu, nekoj komisiji pri univerzitetu koja bi bila osnovana, koja će onda na osnovu njih propisivati konkretne i "bolne" sankcije (na pr. 20% od plate u sledećem semestru, pa tako dok se ocene ne poprave, ili neka disciplinska komisija) . Jer ovo više nije "igra". Školarine su već dovoljno velike da ako ni zbog čega drugog onda zbog te materijalne strane studenti zaslužuju najbolje moguće obrazovanje kao i pošten i dostojanstven odnos prema njima.

I zato dragi moji studenti, gurajte ovu priču, borite se za to ocenjivanje profesora da ima nekog smisla, jer jedino tako, čini mi se, ćemo konačno malo razmrdati i poboljšati naš obrazovni sistem. Borite se, a ja, i mnoge kolege koji kapiramo koliko je ovo bitno, ćemo vas svakako podržati!

Od bisera grana

2009-02-28T09:58:00.005+01:00

Mieskuoro huutajat* (Men's Choir The Shouters) was formed in 1987 in Oulu, Finland, by a group of young men who clearly had nothing better to do..."

Primeri: 10th anniversary concert i Hard rock hallelujah.

*Hor drekavaca :)

Državna glupost

2009-02-19T23:58:00.013+01:00

Dragi gospodine Ministre spoljnih poslova,

Ili kako bi već počinjalo to moje odvažno, ali doduše izmišljeno pismo upućeno jednoj od osoba navodno odgovornoj za aktuelnu državnu tajnu, da ne kažem glupost, koja više i nije tajna, čim je ja, kao i pola Srbije zna. Ali glupost zasigurno jeste - sve ovo i još više, ako su navodi lista Borbe tačni. Ministarka pravde nema pojma šta se dešava (kao što nije znala ni da dve plate nisu dozvoljene – al aj’ kao to je vratila u džavnu kasu), pa je ekipu uputila na Ministarstvo spoljnih poslova. Dalje, Ministarstvo spoljnih poslova nije bilo dostupno za komentare, Dačić nit' je potvrdio nit' demantovao, zvaničan stav Vlade je da novinari ne spekulišu o jednoj tako bitnoj temi i eto kako jedna priča počinje da smrdi i eto kako su čudni putevi novinarski i do kakvih sve informacija ti novinari dolaze. I onda vam naizgled mirno četvrtak popodne uzburka državna glupost doneta na, oh, krilima još jednog „srpskog nacionalnog pitanja da ne kažem interesa“ od velikog značaja.

Prema navodima lista Borbe, Vlada Republike Srbije je prošle nedelje pod šifrom državne tajne donela odluku da isplati 1 000 000 (slovima: jedan milion) dolara Sjedinjenim Američkim Državama kao naknadu za brutalno premlaćivanje američkog studenta Brajana Štajnhauera od strane našeg brbana zvanog Miladin Kovačević ( 900 000 odštete Brajanu, 100 000 za kauciju). Tolko od tvrdnji Miladinovih da se ovo nikada nije desilo ili da se dotični američki student samo spotakao o mišice kršnoga momka sa Balkana, pritom napadajući ga s leđa, šta li... Htedoh da ubacim i simpatičnu sličicu ovog omiladinca, al’ shvatih da bi to bilo možda previše, dovoljno što sam ga već nazvala brbanom. Dakle, desilo se to da je u spomenutom incidentu naš student na američkoj teritoriji blago rečeno unakazio američkog studenta, a onda je čudnim putevima našeg konzulata u Americi „deportovan“ da ne kažem prošvercovan u maticu Srbiju.

Naravno, „odmazda“ se pokrenula, ko dlanom o dlan, da ne kažem ko dlanom u facu američkog studenta, a čak je i Interpol raspisao poternicu za Miladinom. No, ne da se Miladin..ne daju ga ni mama ni tata, al' ne da ga ni Vlada Republike Srbije tim stranim plaćenicima, odlučujući se na „diplomatski gest“ otkupa.. Sudiće se našem Miladinu u Srbiji. Vlada Srbije promoviše nove oblike ponašanja. Uzorno. Verovatno bi dotični Brajan morao da preleti Atlantik ne bi li nešto rekao u svoju odbranu. Nisam sigurna oko procedura...je l' to sve mora vamo, ako je vamo il' tamo ako je tamo il' malo i tamo ako je vamo, da bi Brajan mogao da da izjavu, a Miladin ne bi mogao tamo, jer bi ga odmah uhapsili...ili ne, ako bi ga otkupili..
Kako ovo možda nije bilo dovoljno i ako su navodi Borbe tačni, Miladin je zajedno sa Vladom Republike Srbije odlučio da pljusne još jednu šamarčinu, ali ovog puta celoj srpskoj javnosti koja plaća porez, da ne kažem vredno radi (sram bilo svakog ko je Miladina osuđivao, sram sram). A posebno svoj onoj srpskoj pameti, kako vole da nazivaju sve te mlade, pametne, obrazovane, perspektivne, s vizijom uspešne Srbije lalala koju toliko mole da zaime boga ne ide u inostranstvo, zaime, pa ne u to inostranstvo, pa ni tamo ne cvetaju ruže.."Ne rasipajte se ako boga znate", povikuju vlasti. E, pa kad bi neko toj srpskoj pameti udelio milion dolara, pa ne bi im na pamet palo da idu da rade u tamo neku Skandinaviju npr. ili Španiju, Nemačku (wannabe)...ma kak’i!!!! I eto ne bi morali da kukaju kako im se inteligencija osipa...osipa se doduše zbog ovakvih gluposti, državnih tajni, svega, ali ne samo u fizičkom, demografskom smislu – već i u fiziološkom, medicinskom...valjda svakom normalnom u najmanju ruku pozli od ovakvih budalaština.

E sad...a šta bi na sve to npr. imao da kaže mladi Teodor fon Burg, mladi matematički genije u Srba, dečak kakvog davno nismo imali, a kom vlada republike srbije (kao sad ja to pišem malim slovima iz nepoštovanja – e baš sam im sad pokaz’la) duguje 320 000 dinara (da ne kažem 4 266 dolara), jer je npr. najpametniji mladi matematičar u Srba. Osvojio je bar 10 medalja po raznoraznim svetskim takmičenjima, a poslednju u nizu i srebrnu medalju, na juniorskoj Matematičkoj Olimpijadi u Južnoj Koreji prošle godine, pobedivši starije od sebe. Ali zašto vlada republike srbije nije isplatila mladom Teodoru nagradu za sve to – PA ZATO ŠTO JE SUVIŠE MLAD! Tačnije, mlad je pa ne znaju u koju kategoriju da ga svrstaju (recimo najpametniji?)...bio je još osnovac kad se takmičio sa srednjoškolcima, a nije bio srednjoškolac, a nemaju fond za osnovce koji su trenutno srednjoškolci ..
Eto, to je objašnjenje koje u Srbiji možeš da dobiješ od fonda za MLADE talente (koji je pod ingerencijom i patronatom vlade, naravno) i od ministarkle oMiladine i sporta gospođe te i te (bezobzirna sam totalno, mrzi me da tražim ime dotične po netu...ona sa šiškama - mada recimo da je to tretman koji ima mali Teodor, matematički genije u Srba). Dakle, u Srbiji si suviše mlad da budeš pametan...zapravo, suviše si mlad kad treba da primiš pare, novce, dolare, nagradu za to!!! Zlatno je ono pedagoško pravilo koje kaže: Oprezno sa novčanim nagradama kad su deca u pitanju, može nagrada da postane cilj po sebi!! Nije da nisu hteli, al' se eto isprečile razne nerešive birokratske peripetije. Srećom, istog dana kad je vest objavljena, Telekom Srbija se prijavio kao donator i dodelio mladom Teodoru nagradu u iznosu od 328 000 dinara. Svaka čast!!!

Ali, M’ladin, nit' je previše mlad da prebije tamo nekog amerikanca, nit' je previše mlad da država „razmišlja“ o njegovom otkupu vrednom milion dolara (zbog gluposti koje je lično napravio), nit' je previše mlad da se onako bezobrazno prošeta po skupštini republike srbije u pratnji poslanika radikalne stranke. Niti je previše mlad da ga svrstamo u kategoriju kriminalca..
E sad se javlja ideja - bokte pitaj kakve su to političke spletke i „usluge“.
A da ne spominjem gde bi još te pare mogle da se ulože...toliko ideja, da mi ne bi stalo sad sve ovde, ionako sam preterala s tekstom.

Eto tako..oslobodih se frustracije!
I za kraj, jako bih volela da ovo sa „diplomatskim gestom“ nije tačno, što čisto sumnjam, jerbo bi bila besna ko besan pas i ne baš previše srećna što mi zemlja ’vako imbecilna. A ako jeste poželela bih vladi srbije da je ne napusti baš sva pamet...mislim ta srpska pamet i inteligencija o kojoj toliko pričaju.. da ne kažem i omiladina, što ide po tom belom svetu, pa onda još i ostane .. ne daj bože prebije nekog.. c, c, c.
A ne, tim sojkama ipak plate da se vrate.

Au revoir.

On je astronomičarka

2009-02-07T15:03:00.008+01:00

Oh, divno, KAO sad se ja otrgoh utisku da "pričam" sama sa sobom! Ili samo sa svojim kolegama! Nisam imala predstavu da li i koliko ljudi posećuje sajt, al vidim da se stvari blago zakuvavaju, što je dobro!!!
U jednom od svojih komentara Silvana nije mogla da pomogne sebi, a da ne prokomentarše ono funny „je rekao...“ (template koji se pojavi uz ime kada ostavljaš komentar)! Naravno da para uši! Ali ako to posmatramo ovako: Ona, Silvana, astronom je rekao ili Ona, Ivana, astronom je rekao, MOŽDA i ima nekog smisla hahaha It’s a man’s world! :D Ne znam kako ćemo u tom slučaju da klasifikujemo ove ženske neastronome, što čitaju blog i pritom još komentarišu!! Hvala!
Da ne ispadne da se zaluđujem feminističkom gramatikom i pravopisom, nisam u tom điru jelte, čisto primećujem da nam je u radnom nazivu bloga, a i projekta, zanimanje u muškom rodu hahaha Mada bolje i tako, nego Ona je astronomičarka ili astronomkinja... prvo, zvuči nakaradno, drugo, ne znam ni da li je ispravno (ili samo zvuči neispravno, zato što je nakaradno :) treće, ima i tu negativnu konotaciju prozivanja profesorica po školama..kao npr. jaooo ona biologičarka ili eno je ona fizičarka, hrrkk :))) Pa još ako nam vrate astronomiju u škole, samo fali da me deca zovu astronomičarka!!! Ali prvo bi neko morao da se odvaži na undo onoj besmislenoj depeši Mire Marković, „pravnom aktu“ kojim je, dok si rekao BANG!, ukinula astronomiju kao nastavni predmet. Šta se dešava s povratkom astronomije u škole? Jel to u procesu? Boli me činjenica da je Zemlja nastala pre 7 – 8 hiljada godina, itd. Viva la veronauka, treba deca da znaju od svega pomalo!!! Transglobalna veronaučna indoktrinacija dezintegrisala u najmanju ruku Habla!!! Eeee, al ne mo’š ni današnjem klincu svašta podvaliti, a-a! Aleluja!! Okej, treba deca da uče, ako žele, o ulozi hrišćanstva i drugih vera u razvoju čovečanstva, njihovom istorijskom značaju i vrednostima koje propagiraju, ali zar ne bi bilo bolje uvesti neku vrstu komparativnih religijskih izučavanja? Problem je nastao (baš se ovih dana intezivno priča o tome) kada se pokazalo da u svoj toj veroNAUCI ima jako puno parafraziranja Biblije, a jako malo priče o verskoj toleranciji!!! Eh..?!
Nego...kako bilo, neka zanimanja ili reči generalno nemaju oblik u ženskom rodu, kao npr. mašinovođa, kit ili ubica... ili komarac...:) Recimo da osećam da je kosmička rodna profesionalna ravnopravnost tu negde zadovoljena!!! (for the record: šalim se, jel – za sve one koji bi se uhvatili za ovo kao za slamiku, optužujući me da sam feministički gad hahha << predparanoično stanje). Mission accomplished! Ona je astronom i DOVIĐENJA! Iako održivi u našem jeziku neki oblici ili ne pristaju ili čudno zvuče – lingvista/lingvistkinja, rudar/rudarka?? Neki ni semantički nisu jednaki, kao npr. sekretar/sekrtarica.. Problem se javlja i kod zanimanja sa nazivom stranog porekla. A određena zanimanja su u prošlosti više obavlljali muškarci, a druga žene, pa smo i mi komotniji ili više naviknuti na ženski ili muški rod tog zanimanja. Ali to nije nikakv problem, naravno. Što se astronomije tiče, trenutno gledano, ne postoji razlog da se žalimo! Kod mene na godini, na primer, devojaka je bilo toliko da su mogle, samo da su htele, da srede sve momke DOK TREPNEŠ!!! B-) I ne samo da nas je bilo više, nego nas je i više diplomiralo! Yeah! Girls rule...hahah
Zaključujem da je emancipacija vrlo poodmakla i nema tu više preterane deobe na muški/ženski posao, već na ima/nema posla! Eto, opet ja o parama!:D Možda zato što sedim besposlena kući i pišem blog? Haha A šta bi mi falilo da u magnovenju između osnovnih i master studija „indoktriniram“ decu naučno dokazanim činjenicama! Ništa! Dakle, vr’ćajte astronomiju u škole!! ;))
To be continued...

Ivana

Paf !

2009-01-31T13:32:00.004+01:00

Sam naslov naučno popularnog teksta bi me u većini odvratio od trošenja vremena na čitanje. Mož' misliti šta stoji iza teme "The curse of the committee" (Mark Buchanan, New Scientist No. 2690) u pesničkom prepevu "Prokletstvo odbora/radnih grupa/komisija"? Ali, rekoh sebi,'ajde, bar da pogledam o čemu je. Kad ja tamo, a ono, medjutim... :) Sjajno!

Osnova članka je uočavanje pojave i njeno kvalitativno opisivanje te formulisanje zakona, erm, prirode od tada poznatim (well, sort of...) kao Parkinson-ov zakon "Parkinson's Law, or The Pursuit of Progress", C. Northcote Parkinson. Lično iskustvo iz Glavnog štaba Britanske avijacije tokom WWII tj. nenadnim uvidom da "There had never been anything to do. We'd just been making work for each other." u civilu istoričar pomorstva pregledao je arhive Britanske mornarice i, pretpostavljam sa nemalim iznenadjenjem, uočio da je izmedju 1914. i 1928. broj administrativnog osoblja u Admiralitetu porastao za skoro 80%, dok je u istom periodu broj mornara opao za 1/3, a broj brodova za 2/3! Ne postoji, znači, nikakva korelacija izmedju porasta administracije i količine posla koji treba da se uradi?! Zakon, dakle, glasi: "Work expands so as to fill the time/resources available for its completion." Iako samo kvalitativan, ovaj zakon je moguće i kvantifikovati, što ga za razliku od mnogo poznatijih Marfijevih zakona (Murphy's Law@Wikipedia,), a moj favorit je "Nemoj silom, uzmi veći čekić!", čini ako ne upotrebljivijim, ono potencijlno pravim zakonom prirode. Fizičari Peter Klimek, Rudolf Hanel i Stefan Thurner (imena nisu fonetska transkripcija, jednostavno nisam sigurna koja bi bila tačna, sa obzirom da mi se ne mere raditi istraživanje etničkog porekla kolega) su izgleda prvi koji su seli i zasukali rukave da urade kvantifikovanje, u suštini cinične opaske g-dina Parkinson-a, te ga tako (možda) preveli u zakon. U članku u NS se rad Nemačkog sociologa Max-a Weber-a pominje kao osnova. Izmedju ostalog, Veber je opisivao svojstva savršene administracije i ukazao na potencijalnu najveću opasnost koja je dovodila do izopačenja - sistem u kome napredovanje u hijerarhiji nije zavisilo isključivo i jedino od sposobnosti pojedinačnog malog birokrate. Poznato od nekud, jel' da? 0:-)

Koliko ova tvrdnja stoji, ne znam, i za ovo subotnje jutro, iskreno, nije ni bitno. Zato je rad Austrijanaca daleko inspirativniji. Radovi "Parkinson's Law Quantified: Three Investigations on Bureaucratic Inefficiency" i "To how many politicians should government be left?", nalaze se u ArXiv-u, arXiv:0808.1684 i arXiv:0804.2202, respektivno. I opet, zbog subotnjeg jutra, ne da mi se prepričavati i izvlačiti suštinu članaka, to ostavljam čitaocima koje tema zainteresuje. Jedino želim da kažem da cenim da će se uloženo vreme višestruko i svakojako isplatiti. A za kraj, samo jedno pitanje, čisto kao slikoviti prikaz.

Koliko članova ima vlada Srbije?

Biti astronom...

2009-01-29T11:52:00.008+01:00

Inspirisana prethodnim postom koleginice, da se i ja osvrnem na pitanje šta znači biti astronom. Ja recimo ne znam koje su sve zvezde na nebu, niti znam baš sve nebeske objekte koji se trenutno mogu videti, o nebeskim pojavama koje predstoje često saznam iz javnih medija (nije baš da mi astronomi imamo neku mailing listu gde jedni druge obaveštavamo o pomračenjima koja dolaze i sl... mada to ne bi bila loša ideja), o pojavama koje sam „promašila“ u glavnom saznam sa Astronomy Picture of The Day sajta (koji je, by the way, sjajan da nešto novo iz astronomije svaki dan naučite/vidite), mali kućni teleskop ne posedujem, velike teleskope na opstervatorijama koje sam morala da koristim za demonstracije studentima se u glavnom plašim da ne pokvarim il, ne d’o bog, nešto slomim mojim neiskusnim rukovanjem, i verujem da je skoro svaki amater astronom neuporedivo veštiji od mene u svemu ovome.

Možete se sada pitati „Pa ko ti onda dade dozvolu da pišeš ovde i soliš svima pamet!??“. Odgovor je vrlo jednostavan ... ja dadoh sebi dozvolu and there’s nothing you can do about it! ;) Šalim se malo, šalim se jer biti astronom je mnogo šire. Između ostaloga to uključuje pisanje blogova :), jurcanje po administraciji da se srede papiri za već nešto što je opet iznenada preko potrebno, zastajkivanje na hodnicima da se javi i popriča sa studentima oko nečeg već sto treba ili tek tako, trčanje u neku prodavnicu u fazonu uradi sam da se nabave razni rekviziti potrebni za Festival Nauke (u Novom Sadu) koji trenutno organizujemo, organizovanje studentskih radionica i letnjih škola što uključuje slanje gomile emailova bez kraja i konca, pisanje tekstova za sajt opet neke konferencije koja predstoji, držanje javnih popularnih predavanja, ježenje svaki put kad se začuje „A jel radite vi natalne karte?“ i beskonačno raspravljanje o tome da astrologija nije nauka, da su ljudi sleteli na Mesec, da su Zemlja i Svemir mnogo stariji od 5000 godina, instaliranje reinstaliranje ovog ili onog kompjutera sebi i/ili nekome već, ... ah da, po nekad dodjemo i do teleskopa da pogledamo Mesec i Jupiter, onako, za svoju dušu.

Još uvek ne vidite astronomiju u svemu tome? To je zato što je svaki astronom (pa i svaki drugi naučnik)u stvari jedan astronomski sistem. Baš kao Sunčev sistem! Sunce je centar sistema – astronom je u srži baš to – astronom. Al ima tu još puno drugih stvari, „letećih“ obaveza i poslova, koji nas čine – baš kao planete, koje su isto tako bitne. Pa najbolja stvar kod tog našeg Sunca je što je naše – što u njegovom sistemu postoji Zemlja, što postojimo mi! Ono što je za Sunce Zemlja, meni je recimo popularizacija i promocija nauke (gde mi je naravno astronomija glavni favorit :)). Tako da ima tu još dosta bitnih stvari koje čine jednog astronoma. Al ono zašto sam počela ovu priču (al malo odoh u širinu i skrenuh sa teme, oprostićete mi na senilnosti) je želja da kažem i objasnim da astronomija je samo jedna lepa priča za pred spavanje ako u nju ne uključite fiziku i matematiku. Tu je suština! I zato, iako sam za 4 godine osnovnih studija koristila teleskop samo jednom, učila sazvežđa samo onako ovlaš, ja sam i dalje astronom, tačnije astrofizičar, jer znam kako stvari u Svemiru rade, kako žive i nastaju, kako umiru... ili se bar trudim da saznam tako što ispisujem na papire i papire žvrljotina sa nekim, na izgled, gadnim jednačinama, sedim za kompjuterom 12 sati dnevno čitajući naučne radove i pišući neke kompjuterske programe i simulacije, crtajući grafike, obrađujući podatke koje je već neki drugi „pravi“ astronom dobio teleskopskim posmatranjem. U nadi da ovo što cu sada reći neće uplašiti ili još gore oterati nekog posetioca ovog bloga, reći ću da, u svemu tom što radim, ključ, glavni alat bez kog ne bi moglo, su u stvari fizika i matematika, primenjene na Svimir, naravno. I zato su bitni svi ti kolokvijumi i nekada i „smarački“ predmeti kroz koje svaki mladi astronom/astrofizičar mora da prođe. Da bismo razumeli. Da bismo znali da objasnimo a ne samo da ispričamo. Da bi bili astronomi u srži.I zato, mlade kolege, samo učite, a vi slučajni prolaznici znajte da se iza tog našeg romantičnog posmatranja neba krije ipak "tvrda" nauka :).

Prvi semestar...

2009-01-26T23:04:00.004+01:00

Mislim da bi trebalo da i ja nešto napišem. Ipak, prošlo je dosta vremena od moj „javljanja“, nekih pet meseci... :) Uf, mnogo...Obećavam da ću u buduće češće pisati. :)
No, u tom periodu, i zvanino, postala sam student astronomije! Jeee! Jeste da se to desilo onda kada sam dobila indeks u ruke sa pečatom fakulteta, ali...po meni bitnije je kad se krene na predavanja i tako to. Elem, toliko očekivan momenat je došao. Upoznavanje sa profesorima, novim kolegama, sa fakultetom... Ushićenost na svakom koraku. U meni se javilo niz ideja i planova, a glavna je ta da za par godina sa ove ustanove izađem kao dobar astronom...
I tako, predavanja su počela. Sve je lepo krenulo, ali i pored toga nešto tu nije štimalo. Nisam se osetila kao praaavi student astronomije, odnosno nije mi bilo dovoljno samo dolaženje na fakultet. Rešenje svog „problema“ videla sam u sledećem, a to je da postanem član astronomskog društva. E sad, znala sam da postoji opervatorija i planetarijum neeegde na Petrovaradinskoj tvrđavi i da je tu smešteno astronomsko društvo „Novi Sad“, a gde tačno nisam imala pojma. Tako sam jednog sunčanog dana uz pomoć druga rešila sa istražim gde se to nalazi i našla sam! Jupi! Još samo da saznam kada se društvo okuplja i sve će biti ok. Saznam ja i to i odem tamo da vidim šta oni to tamo rade i kako ja mogu tu da se uklopim. Fini ljudi dali su mi odgovore na sva pitanja. Ja oduševljena! Dobila sam svoju člansku kartu! He he... U želji da budem aktivni član trudila sam se da odlazim na predavanja i posmatranja kad god mi se ukazala prilika. Vrlo brzo sam htela u što kraćem roku da se počnem nečim ozbiljnije baviti od samog posmatranja noćnog neba. Npr. da radim neki mali naučni rad... U ADNOS-u mi rekili: „Može.“ Super! Sad ću moći i praktično da se bavim astronomijom i da učim...UČENJE!!! To sam baš zapostavila! Tada su se na fakultetu počeli nizati kolokvijumi. Kako jedan odradim eto ga drugi... Sve što sam planirala da počnem pre nove godine, morla sam da odlozim za kasnije, na neodređeno vreme. Pih, ali šta je tu je. Uradiću ja što sam naumila, samo je problem što ne znam kad. :(
Tokom perioda kolokvijuma, imala sam osećaj da sam se nekako isključila iz astro-sveta... Nisam odlazila na opservatoriju... Učila sam ja o Sunčevom sistemu (jedan od predmeta u prvom semestru) i ok je to, ali kao što sam spomenula ne smatram da je to dovoljno. Astronom treba da zna koje su zvezde na nebu, koji se sve nebeski objekti mogu videti, koji astronomski događaji treba da se dese, koja su najnovija otkrića, koje su misije u toku, šta se planira...to je njegov „posao“ donekle. Ja nisam mnogo znala o tome. To me je navelo da preispitam sebe zašto baš to studiram, šta očekujem kasnije kad završim , da li sam pogrešila,... Padalo mi je na pamet da od oktobra upišem neki drugi smer na fizici, možda meteorologiju na primer. Na trenutke sam gubila entuzijazam, jer nisam imala tražene odgovore...A onda sam shvatila jednu vaaažnu sitnicu. Setila sam se jednog prostog pitanja: Šta mene toliko fascinira u svemiru? Moj odgovor jeste rešenje nastalog problema. Ne znam kako sam uspela da zaboravi, ali eto...desilo se. Važno je da sam se opet tu!
Iskreno, tu dilemu sam nedavno rešila i srećna sam zbog toga. Dobila sam još dodatne energije za dalje, a ona će mi itekako biti potrebna. Međunarodna godina astronomije je i ja želim biti uključena u njenu proslavu....
A sad nazad na učenje. Ispitni rok je u toku...

Međunarodna godina astronomije

2009-01-19T14:38:00.008+01:00

Jedna stvar me posebno interesuje, a tiče se samog bloga: da li ovo iko čita sem nas astronoma!? Stičem utisak da ne. Ali može biti da je to samo moj subjektivni utisak.
Međutim mnogo bitnije i što je posebno bilo aktuelno ovih dana je Ceremonija proglašenja Međunarodne godine astronomije (MGA2009) u Parizu. Međunarodna Unija Astronoma obeležava 400 godina od događaja koji je astronomima u najmanju ruku „otvorio oči“. Naime, Galileo Galilej je došao na ideju da najnoviji izum, teleskop, podigne pravac neba i otkrije sisteme nebeskih objekata do tada nepristupačnih ljudskom oku. Iako skroman, teleskop kojim se Galileo služio je za dotadašnja posmatranja predstavljao veliki korak napred i put konstantnog napretka. Od toga dana, pa do lansiranja jednog od najmodernijih i najmoćnijih optičkih oruđa današnjice, Svemirskog Teleskopa Habl (HST – Hubble Space Telecope) generacije astronoma su prevalile dug put i ostavile za sobom plodno tle pogodno za dalja otkrića. Oslobođen svetlosnog zagađenja i atmosfere, Habl je postigao ono što nijedan optički teleskop nije do tada. Opremljen sredstvom moćnijim od našeg čula vida, Galileo je pomoću durbina video više nego i jedan astronom pre njega. Ovo nepogrešivo ostavlja utisak da je za astronome Galileovog doba prvi teleskop predstavljao upravo ono što za nas danas predstavlja Habl.
Svet obeležava MGA; Evropa obeležava MGA; a bogami i Srbija ima u planu širok spektar vrlo interesantnih dešavanja. Nema veze što su Rusi zavrnuli gas. Ionako je precenjen. Sunce sija za džabe. Doduše, nije još naučilo da se samokolektuje. Elem, s obzirom na MGA2009, pre ili kasnije bićete u prilici da pozdarvite naš naučno-edukativno-popularni poduhvat! Stay tuned! što bi rekli, he, he. U planu je veliki broj projekata na globalnom nivou, a neke od njih ćemo realizovati i u Srbiji, implementirajući svoja znanja, ideje i entuzijazam.
Jedan od kurioziteta, a koji mene posebno raduje je realizacija mobilnog planetarijuma. Toplo vam preporučujem da se radujete. Hoću reći, ovo bi se moglo protumačiti kao pun pogodak i na vašem ličnom planu, o da, sve da vas astronomija ne interesuje, pa skoro uopšte. Ne znam šta se kome javlja kao asocijacija na sintagmu mobilni planetarijum, ali vrlo sam svesna šta se mojim drugarima mota po glavi, posebno u momentima kad se grubo šale na moj račun. Navodno me zamišljaju kako s kapicom i trubicom „teram“ kamionet (sličan onom za prodavanje sladoleda), na kom piše planetarijum i kako iz njega entuzijastično povikujem: MOBILNI PLANETARIJUM!! Vrrloo smešno! Samo se vi smejte, al tražićete kartu više, kad vam kažem!! Nisam im rekla da su ti mobilni planetarijumi mahom na naduvavanje. Tad bi već polegali od smeha. Razuzdana dečurlija. Srećom, tu sam ja da ih edukujem!:D Tako da , radujte se mobilnom planetarijumu, ooo radujte se, sve da ga i ja doteram u vaš grad, s kapicom i trubicom, bez vozačke dozvole!!
Za pokretanje projekta Prvi mobilni planetarijum u Srbiji, kao i za svesrdno zalaganje za dobijanje sredstava zaslužna je Nataša Stanić. Želela bih da joj se ovom prilikom zahvalim na tome!!!!
A do prvih realizacija zamisli i pohoda povodom MGA, predlažem vam da posetite Festival Nauke u Novom Sadu, koji će se održati 14. i 15 februara u holu Poljoprivrednog fakulteta. Ako želite da naučite kako se pravi kometa, duga ili krater ili ako vam se vožnja kroz Sunčev Sistem čini kao sasvim okej ideja (lično upravljam vozilom...bez vozačke dozvole, naravno) >> u tom slučaju: ’oma na naš štand. A jedna od Tijaninih SPECIJALNIH PONUDA ovogodišnjeg festivala je, kako to ona i sama voli da naziva - jestiva tamna materija - besplatna i ne baš tako dijetalna! Bićemo potpuni HIT i apsolutni >> do the loco motion!!!

Ivana

No. 3/I

2009-01-17T11:49:00.014+01:00

Koja god bila prava priroda bloga, ono što po meni svakako spada u važna svojstva je aktuelnost napisanog za druge. Mislim, blog svakako nije dnevnik, njega pišete pre svega, a ponekad i jedino, za sebe. A pisanje za javno čitanje nameće poneke zahteve koje bez ikakvih posledica možete ignorisati ako je tekst samo za "kućnu upotrebu". I otuda gornji naslov. Napisani tekstovi sa radnim naslovima "No. 1" i "No. 2" daju neku vrstu osnove ili, ako hoćete, pozadinu koja dosta dobro (po mojoj proceni, naravno) prikazuje sve prednosti ali i sva ograničenja - mene same. Prvi
deo se završava negde u periodu studiranja, na prelomu poslednje decenije XX veka. Drugi deo ima daleko oštriju graničnu liniju kraja, datum 31. decembar 2008., moj poslednji radni dan pre trajnog razilaženja sa Astronomskom opservatorijom u Beogradu. I dok je početak najviše nalik tzv. "romansiranim biografijama", kraj je preko taksativno nabrojanih problema sa kojima sam se susretala, ono što se često opisuje kao "sudar sa realnošću". ALI, kako sam uverena da opšte mesto o nepremostivim razlikama između teorije i prakse NE STOJI, prihvatila sam poziv za učešće na ovom blogu. Sa nadom da mogu nekako da doprinesem "opštoj dobrobiti" - naravno, u sopstvenom tumačenju :-) Dakle, krećemo!

Ako postoji i jedna zemlja na planeti Zemlji kojoj uopšte nije potrebna Međunarodna godina astronomije, 2009., u onom delu u kome UN poziva na približavanje predmeta laicima, to je najverovatnije - Čile. Ne znam sa sigurnošću kako da kvantifikujem tvrđenje odn. odredim objektivno stanje stvari, da li brojem teleskopa ili brojem instrumenata/prijemnika po glavi stanovnika, ali za koji god broj od ova dva da se opredelim, velika je verovatnoća da se Čile nađe na prvom mestu u svetu. Subjektivno je lako - za tri i po godine koliko sam do sada provela ziveći i radeći u Santijagu, nisam srela ni jednu jedinu osobu koja nije znala šta je astronomija. Ni jednom mi se nije desilo da se na pretstavljanje ko sam i šta radim, od mene zatraži horoskop! A nije da nema sujeverja :) i nije baša da sam se kretala u vrlo uskom ili prethodno probranom (npr. visoko obrazovanje) krugu domaćih ljudi. Količina onoga što bih o toj 'astrozemlji' svakako želela da napišem je baš, ali baš, velika, vrlo neprimerena blogu. Stoga 'lomim' tekst na nekoliko nastavaka...

Opservatorija La Silla

Evropske južne opservatorije (European Southern Observatory, ESO) smeštena je severno od grada La Serena, na vrhu planine La Silla (čita se 'la silja', šp. stolica, prim. ja) na nadmorskoj visini od oko (samo) 2340m i počela je sa radom početkom 1969. godine. U sklop opservatorije trenutno ulaze tri teleskopa u potpunom ili delimičnom vlasništvu ESO, četiri nacionalna teleskopa, a jedini do sada 'penzionisani' teleskop SEST (eng. Swedish-ESO Submillimeter Telescope) prestao je sa radom 2003. godine. Kako meni oči zacakle na pomen radio astronomije, o teleskopima u Čileu u ovom spektralnom domenu (SEST, NANTEN 1/2, APEX, ASTE, ALMA) nameravam da pišem mnogo više i - kasnije. Stay tuned! Oko čak dvadeset prijemnika/instrumenata se može ili se moglo koristiti za posmatranja i merenja u širokom pojasu spektra elektromagnetnog (EM) zračenja.

Na 2.2m teleskopu (levo) trenutno se mogu montirati tri instrumenta, FEROS, WFI i GROND (eng. the Fiber-fed Extended Range Optical Spectrograph, Wide Field Imaging i Gamma-Ray Burst Optical/Near-Infrared Detector, respektivno).

Na 3.58m NTT-ju (eng. New Telescope Technology) su SOFI i EFOSC2 (eng. Son if ISAAC, ESO Faint Object Spectrograph and Camera, respektivno),

dok je 3.6m teleskop (levo) opremljen HARPS-om (eng. High Accuracy Radial velocity Planet Searcher).
Od nacionalnih teleskopa tu su 1.2m Euler Telescope (Švajcarska), 1.54m (Danska) i automatski 0.60m REM (eng. Rapid Eye Mount, Italija) i (južni) 0.25m TAROT (fr. Télescope Action Rapide pour les Objets Transitoires, Francuska). Poslednji akronimi lepo pokazuju da u esnafu, srećom, ima nas koji volimo da se našalimo na sopstveni račun...

Opservatorija Las Campanas deo je Karnegijevih opservatorija (eng. Carnegie Observatories), a vlasništvo dva najveća teleskopa deli sa Konzorcijumom četiri univerziteta iz Sjedinjenih američkih država. U neposrednoj blizini je La Sille, i počela je sa radom 1971. godine. Las Campanas (šp. campana znači zvono) obuhvata četiri teleskopa. 'Blizanci' Baade i Clay prečnika 6.5m

od instrumenata ovaj par poseduje PANIC, IMACS i MagIC (Badeov teleskop; eng. Persson's Auxiliary Nasmyth Infrared Camera, The Inamori Magellan Areal Camera and Spectrograph i The Raymond and Beverly Sackler Magellan Instant Camera, respektivno) i LDSS3, MIKE, MIKEfiber i MagE (Klejov teleskop; The Low Dispersion Survey Spectrograph, note: upravo povučen, The Magellan Inamori Kyocera Echelle (Spectrograph), multi-object fiber feed for MIKE i The MagE (Magellan Echellette) Spectrograph, respektivno).

Prvi teleskop ove stanice je teleskop Henrietta Swope prečnika 1m (levo). Od instrumenata poseduje CCD kameru i RetroCam.

Irénée Du Pont teleskop prečnika 2.5m (desno), osim već pomenute CCD kamere, može se opremiti još i instrumentima WIRC, WFCCD, Boller&Chivens Spectrograph, Echelle i CAPSCam (eng. Wide Field IR Camera, Wide Field Reimaging CCD Camera, Slit Spectrograph, Echelle Spectrograph i (Carnegie) Astrometric Planet Search Camera, respektivno).

Istočno od La Serene smestile su se: Opservatorija CTIO

(eng. Cerro Tololo Inter-american Observatory) deo je NOAO (eng. National Optical Astronomical Observatory).

Obuhvata teleskop Blanco prečnika 4m 9levo) koji je opremljen sa više instrumenata, i to: Mosaic II CCD Imager, Hydra CTIO, R-C Spectrograph, i ISPI od eng. Infrared SidePort Imager. Četiri manja teleskopa kojima upravlja Konzorcijum SMARTS sa opremom: 0.9m (prvi teleskop na ovom odredištu, konstruisan je 1965) sa 2K optical imager prijemnikom, Yale 1m sa 4K optical imager-om, 1.3m/ex-2MASS sa ANDICAM i 1.5m sa dva spektrografa, R-C Spectrograph i Echelle Spectrograph.

Opservatorija SOAR

(eng. Southern Astrophysical Research Telescope) ima jedan teleskop prečnika 4.1m koji je u vlasništvu konzorcijuma Brazila i SAD. Fotografija iznad daje pogled na Cerro Pachon sa Cerro Tololo: leva kupola je SOAR-ov teleskop (desno je GEMINI/South). Aktivni su sledeći instrumenti: OI, (G)HTS i OSIRIS (eng. Optical Imager, Goodman Hight Throughput Spectrograph i the Ohio State InfraRed Imager/Spectrometer, respektivno).

Opservatorija GEMINI (SOUTH)

(home) ima dva teleskopa "blizanca", prečnika 8.1m. Južni je smešten je na vrhu Cerro Pachón na 2737m. Drugi blizanac se nalazi na vrhu Mauna Kea na Havajima. Od instrumenata parnjak na jugu poseduje: GMOS, Phoenix i T-ReCS (eng. akronimi: Gemini Multi-Object Spectrographs i Thermal-Region Camera Spectrograph, respektivno).

SVE fotografije u blogu No.3 su na javnim stranicama opservatorija!

Sledi: severnije opservatorije

Astro nova 2009!

2009-01-12T14:43:00.000+01:00

Dragi moji, srećna vam ASTRO GODINA! Jupiii! :) I to međunarodna! Izvinjavam se što ova moja čestitka dolazi sa malim zakašnjenjem, al znate već kako to ide kod nas u Srbiji – praznici se spajaju i kad treba i kad ne treba a ni mi astronomi nismo operisani od toga ;) Al dobro, ove godine baš i imamo razloga da slavimo! Međunarodna godina astronomije nije mala stvar! :) To znači da ove 2009. godine možete očekivati da nas astronome viđate i srećete mnogo češće u mnogo većem broju, da ćemo vas vući za rukav i pričati vam fantastične priče o dalekom svemiru, da ćemo samo za vas osvetljavati našim malim i velikim teleskopima daleke i mrače delove naše galaksije, da ćemo se truditi da vam dočaramo zašto smo tako silno zaljubljeni u nešto tako nepojmljivo za naše male glave kao što je veliki Univerzum čiji kutak naseljavamo. Zašto? Zato što je strašno i tužno da se ljudi u Srbiji sakrivaju u mišje rupe, zabarikadiraju u svoje mračne stanove 1999. godine kada ostatak sveta hrli da gleda redak nebeski spektakl kakvo je pomračenje Sunca.

Šteta je, jer su propustili nešto prelepo, jer su bili uplašeni, jer nisu znali...Zato što astronomija NIJE astrologija, a mnogi to još ne znaju. Zato što iako se možda većina nas nikada neće otisnuti sa površine naše male Zemlje u daleki svemir, to je ipak naš dom, naše dvorište, izvor našeg života. Zato što su zvezde u nama ... bukvalno! Zato što mnogi još misle da su astronomi likovi iz mitologije jer kome još treba astronomija! I zato, ove godine, horde astronoma u celom svetu, pa tako i naša mala grupa astronoma iz Srbije, će krenuti u pohod otkrivanja tajni svemira svetu! Konkretno, osim ovog i ostalih blogova, mi u Novom Sadu planiramo sve i svašta za ovu godinu – od popularnih predavanja, otvorenih posmatranja, do turneje astronomije namenjene najmlađima po okolnim mestima, pa sve to astronomije na ulicama gradova gde ćemo izneti svoje teleskope po sred Dunavske ulice, po sred trgova u ostalim mestima, i pokazivati slučajnim posetiocima Mesec izbliza, Jupiterove Satelite, Saturnove prstenove! Biće tu dosta posla, al neka, mi to volimo! To je najlepša stvar kod astronomije – njom se zaista bave samo oni koji to zaista obožavaju! :)

Sve je počelo na rejv žurkama…

2008-12-10T16:43:00.000+01:00

Ova poznata krilatica iz naroda, meni najpoznatija iz serijala TV Manijak, generalno ima to paradigmatično svojstvo da ilustruje svaki poseban slučaj “onda kad se omladina pokvarila”. Moj tata, na primer, nije baš bio siguran da li sam znala šta radim kad sam upisivala fakultet i gde sam uopšte pokupila tu sumanutu ideju...u školi ili na “rejv partiju” - mislim da mu je tad već bilo svejedno. Hteo je on, dakako, da njegova ćerka upiše ekonomiju itd., u svakom slučaju nešto što se naširoko “troši”! Seti se još jadni tata i da na izbor PRAVO imam. Al’ rekoh mu: ”Ćale, žalim, al ništa ni od jednog ni od drugog!”. S druge strane mama je, iako pritajeno navijajući čini mi se za stomatologiju, bila veća podrška izjavivši: “Sve je super ćero, dokle god si ti srećna, pa makar i na astrofizici”. Srećni na astrofizici!!? Osim što zvuči kao jako loš slogan, zvuči i kao patetični kliše, ali znači puno kad razmišljate da li da upišete Astronomiju sa astrofizikom (kako glasi pun naziv, da budem precizna) ili možda, eventualno, nekim slučajem, neki drugi “biznis”. Odluka je bila na meni...ma i tata bi bio potpuno oduševljen, samo da je bar neko mogao da mu potvrdi da ću posle fakulteta moći da se zaposlim u lokalnoj banci koja svoj interes vidi u “world wide” poslovanju, a i šire, postanem “account” menadžer ili pak menadžer kupo-prodaje, pa makar i dotrajalih šatl delova. Gledao je on naravno na sve to sa malo pragmatičnije strane, potpuno svestan situacije u Srbiji. Brat je od samog početka bio za ideju, a ionako mu je čitava stvar zvučala potpuno uvrnuto.
Za razliku od Tijaninog, meni školski psiholog nije pomogao u izboru buduće profesije: “A što se ne bi bavili a, a... arhitekturom? Ili eventualno dizajnom eksterijera ili enterijera? Ionako vam orijentacija u prostoru nije jača strana.”, reče psihologica i unese dodatnu konfuziju s još jednim zanimanjem na slovo “A”. Dakle, nisam od malih nogu tabanala okolo vičući “hoću da budem astrofizičar”..put je posve bio trnovitiji. Trebalo se izboriti sa silama zla poslova koji “obećavaju”.

Naravno da nije sve počelo na rejv žurkama, ali morate priznati da je dobra fora za naslov - navlakuša za slučajne čitaoce. Ali evo, ništa manje zanimljivo, he, he sve je počelo u osnovnoj školi, kao što to obično i biva. Prvo su me poslali na takmičenje iz fizike. Posle par osvojenih nagrada, kao što to obično i biva, udarila mi slava u glavu, pa sam htela na još takmičenja (!!?), a onda se desio “Centar za mlade talente”. Uhvatili me za ruku i rekoše: “Ćero, ajd’ ti na fakultet”. Sada ovo zvuči nadmeno i razmetljivo, ali sedište Centra je bilo na fakultetu, tako da sam zaista otišla na fakultet. Ne da studiram, naravno. Sećam se da nas je tadašnji direktor Departmana za fiziku pitao koju bismo od ponuđenih tema izabrali za svoj mali naučni rad. Sedela sam odmah pored njega (slučajno se zadesilo – nikad štreberom), pa tako imala priliku da prva biram temu. Izabrala sam temu iz astronomije, po principu “ova zvuči najmanje dosadno”. Nakon što je nekoliko njih prevrnulo očima, shvatih da sam maznula najbolju. Strpala sam je u džep i pobegla. Na žalost, tema nikad nije realizovana. Samo mesec-dva nakon toga usledilo je bombardovanje.

Međutim, profesor koji je trebalo da mi bude mentor na radu, dr Božidar Vujičić, me je opskrbio knjigama iz oblasti od interesa. S prebivalištem u podrumu, pod svetlošću baterijske lampe, Ivana čitaše svoje knjige. Posmatrali je roditelji, presrećni što im je dete tako vredno i znatiželjno, ne skriva se da puši i ne farba kosu kradom kod drugarice, a s druge strane blago zabrinuti što usred bombardovanja, s nepunih 15 čita “Supernove, neutronske zvezde i crne rupe” i Vajnbergova “Prva tri minuta”. I posle o tome priča za ručkom. Sve se ovo zaista dogodilo, sem onog dela sa podrumom i baterijskom lampom (al’ tako zvuči dramatičnije) i bez opšte zabrinutosti roditeljske, što ne čitam Teen Story umesto. Čini mi se da sam bila baš kul tinejdžer, ponosna što mi je školski psiholog rekao da sam ipak i malo “arty”. Eh da, i mislila da je Nirvana najbolji bend ikada...al' to valjda mislite dok ste u pubertetu. To su ukratko moji astronomski počeci.

Rođena sam 1984. godine u Novom Sadu, a Astronomiju sa astrofizikom, na Prirodno – matematičkom fakultetu u Novom Sadu, sam upisala 2003. godine.
Pre dva meseca sam srećno i uspešno diplomirala, kod meni vrlo drage profesorice dr Tijane Prodanović, na temu “Emisija solarnih gama linija indukovanih neutrinima supernovih”. Zvuči uvrnuto, ipak. Mama i tata nikad srećniji. Dakle, HAPPY END! Bratu je naravno oduvek sve to zvučalo ludački, plus sad još imam i diplomu.
Naravno, ovo nije THE END. Volela bih da svoje dalje usavršavanje nastavim u inostranstvu i trenutno sam u intezivnoj potrazi za master studijama.

Da li se setim tatinih reči? Da, naravno! Kao na primer pre neki dan, kad sam posetila infostudov pretraživač aktuelnih poslova. “Nema oglasa koji zadovoljavaju vaše kriterijume. Probajte da redefinišete pretragu.”. Eto šta vam se pojavi kad kliknete na “fizika”. Kažem sebi: “Okej, daj da redefinišem pretragu..aamm..astrofizika, da budem precizna!”. “Oh, phahaha, pa taj kriterijum ni ne postoji!!!”…E, to me je već nasmejalo! Kako bilo, meni entuzijazam ne opada, primetićete.

U sledećem broju ovog basnoslovnog izdanja: čime to još možete da se bavite pored bavljenja naukom? Na primer, popularizacijom iste…

Ivana

I beše astronomija...

2008-10-21T11:45:00.000+02:00

Za mene, a verovatno i za mnoge koji su bili klinci osamdesetih godina, najiščekivaniji momenat svake nedelje bio je nedeljom oko 7 uveče kada je po pravilu išao već neki od 15-ominutnih crtaća u nastavcima. Da li su to bili Štrumpfovi, Snorkijevci il nešto već, nije bitno – svi smo u to vreme trčali kući, onako ukaljani sa dvorišta, i nacrtali se ispred malih ekrana. E u jednom od tih termina, vrlo kratko se davao neki crtani o nekom slončetu koje se šetalo već negde i začulo neke glasove koji su, ispostavilo se, dolazili iz nekog cveta u kom je postojao čitav novi, nepoznati svet, malih malecnih ljudi koji nisu znali da postoji ništa drugo izvan tog njihovog cvetića. I to je sve čega se sećam, ako je uopšte za verovati mom sećanju koje postaje zabrinjavajuće nepouzdano. No dobro, svakako nisam mogla tokom godina puno izmisliti u toj priči, pošto sam tek nedavno konačno skontala koji je to crtani film bio. U pitanju je animirana adaptacija, u americi vrlo popularne knjige za decu Dr. Seuss-a „Horton Hears a Who“ koja je izašla još davne 1954. godine, a čija je savremena animirana holivudska verzija izašla ove godine (napravili su je isti oni likovi što su radili Ledeno doba). Ok, al što je to sad bitno? Bitno je jer baš taj crtani film me je verovatno prvi zainteresovao za astronomiju. Zamislite samo, imate ceo svet koji živi skriven u cvetu i ne zna da postoji bilo šta van toga!? Otkud mi znamo da mi nismo u nekom cvetu? To je bilo moje prvo pitanje i moj prvi susret sa konceptom svemira i pitanjem šta je van toga. Tu je takođe počelo moje stalno zapitkivanje i dosadjivanje ocu da mi priča o svemiru i svemu što čujem vezanom za svemir, kao na pr. šta su crne rupe i kako nastaju. Tu sam od oca čula prvo objašnjenje kako nastaje crna rupa – mislim da se sećam tačno šta mi je rekao „Crna rupa nastaje implozijom zvezde“. Implozijom? „To je kad se zvezda uruši u sebe“. I tako u nedogled. I tako je sve i počelo. Pokušala sam čak i malo da se uozbiljim (ako je to uopšte moguće za nekoga u osnovnoj školi) oko svog interesovanja za astronomiju i budem član neke astronomsko-geografske sekcije, ali da budem iskrena, svega možda jedan dolazak na sekciju nije me baš činio članom – u to vreme i pored svih zanimljivosti koje je svemir nudio interesantnije mi je bilo jurcanje po dvorištu sa vršnjacima. Ali i pored toga, ubrzo sam postala vrlo ozbiljna po pitanju astronomije. Sećam se, imali smo kao neku orijentaciju oko zanimanja kojim bismo voleli da se bavimo, i koju smo radili na kraju osnovne škole (sastojala se od nekih silnih testova inteligencije, znanja, interesovanja). Mene je u tom dobu interesovalo skoro sve, bar što se tiče prirodnih nauke. Htela sam da budem i hirurg, i pilot, i ko zna šta već, ali je nekako astronomija isplivala na vrh, tako da mi je i psiholog koji nam je obradjivao te testove i sastajao se sa svakim djakom ponaosob da nam to sve rastumači, rekao – „A zašto se ne baviš astronomijom? U Beogradu to možeš da studiraš“. E vidiš, to je dobra ideja! I to je bilo to – moja odluka da studiram astronomiju ... iako me je prvo tek čekala srednja škola. Ali u srednjoj školi je situacija ostala ista – počela sam sve više da se interesujem za te sitne sijalice što ispunjavaju noćno nebo, počela sve više da čitam tu astro-popularnu literaturu (u glavnom sve iz Hokingove popularne kolekcije o crnim rupama), bila par puta i u Petnici, smarala raju medju vršnjacima pričama o svemiru i crnim rupama... Tu sam već dovoljno znala da je i moj otac morao da za lako štivo na odmoru na moru, uzima za čitanje knjige iz astronomije, da bi mogao da drži korak samnom i odgovara na sva ta moja dosadna pitanja. No, i pored svega toga, moji roditelji su se nekako ipak potajno nadali da je sve to sa astronomijom faza jer, to je bilo vreme devedesetih, kriza, nezaposlenost, i pitanje šta čovek da radi sa astronomijom je bilo sasvim na mestu. Sve je to meni bilo jasno ali kad pomislim da treba da se bavim nečim ceo život, onda to mora biti nešto što volim, nešto što me neće smoriti, što će mi uvek biti novo i nepoznato. A svemir je baš takav. I tako...sredinom 1997. godine ja upisah smer astrofiziku na katedri za astronomiju Beogradskog univerziteta. Nakon toga, 2001. godine put me je odveo na postdiplomske studije u Ameriku na Univerzitet Ilinoisa u Urbana-Šampejnu, a onda me 2006. godine vratio u rodni grad Novi Sad, gde sam i sada...al to su već neke druge priče.

Tijana

Početak...

2008-08-22T10:57:00.000+02:00

Zovem se Kristina Savić. Imam 19 godina. Živim u Čurugu, mestu nadomak Novog Sada. Od ove godine student sam astronomije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Pre toga bila sam učenica Gimnazije u Bečeju, odnosno osnovne škole “Đura Jakšić” u Čurugu.

Moja ljubav prema astronomiji pojavila se sasvim slučajno i na meni po malo smešan način. To se dogodilo u VII razedu osnovne škole kada sam prvi put odgledala film “Armagedon”. U meni se javila želja da jednog dana budem u timu naučnika koji će pokušati da spasi Zemlju od mogućeg sudara sa asteroidom koji će biti katastrofalan za sva živa bića. Počela sam da čitam tekstove iz sveta astronomije različite sadržine. U početku su to bili članci iz novina “Dnevnik”, koje je uređivao Aleksandar Zorkić. Od tih tekstova sam pravila svoj mali “astronomski dnevnik”, kako sam ja to nazvala. Kasnije se pojavio magazin “Astronomija”, kao i istoimeni web portal. Iskreno, u osnovnoj školi nisam našla podršku za moje interosovanje. Čak više bila sam ismevana, a odrasli su smatrali da je to samo dečja maštarija. Međutim, nastavila sam dalje. U srednjoj školi sam prvi put čula za Istraživačku stanicu Petnica. Oduševila sam se kada sam saznala da postoji seminar astronomije i bez mnogo razmišljanja sam se prijavila. Posle prve godine provedene tamo poželela sam da se bavim astronomijom na neki drugi način van IS Petnica. Najbliža astronomska društva su mi u Novom Sadu i Zrenjeninu, ali nisam mogla da postanem njihov član zbog škole koja se nalazila u Bečeju. Odlučila sam se za popularizaciju nauke u svojoj okolini. Ovaj potez nije ni malo bio lak. Obratila sam se za pomoć nekim profesorima i upravi škole. Oni su mi dozvolili da držim predavanja u učionicama koje su se retko davale učenicima da sami koriste. Tokom školske 2005/2006 godine održala sam par popularnih predavanja. Propratili smo pomračenje Sunca 29. marta 2006. Godinu dana (2007.) kasnije uspela sama konačno da ostvarim cilj, a to je da osnujem astronomsku sekciju “OMEGA” koju sam ja vodila. Povodom osnivanja u goste nam je došlo Astronomsko društvo “Ruđer Bošković” iz Beograda. Gosti-predavači na čelu sa mr Natašom Stanić održali su tri naučno-popularna predavanja. Iste godine učestvovala sam Beogradskom astronomskom vikendu (BAV), kao i na ovogodišnjem 26. po redu BAV-u. Ono što mi je dalo snagu da nastavim dalje jeste pre svega podrška škole u celini - od profesora do svih učenika. Nažalost, rad sekcije se prekida sa mojim odlaskom iz gimnazije, jer nisam naišla na dovoljno zainteresovanu osobu koja bi mogla da nastavi moje delovanje. Volela bih da grešim.

Raditi ono što sam ja radila nije ni malo jednostavno. Ja sam sebi zadala zadatak – da astronomiju približim ljudima koji žive u sredini koja nema ni jednu dodirnu tačku sa tom naukom, osim neba. Što se samog držanja predavanja tiče, pravila sam velike “početničke” greške. Dešavalo mi se par puta da mi na zakazano predavanje niko ne dođe. Iskreno, bolelo je to, ali nisam gubila hrabrost da nastavim dalje. Istrajala sam, a moja ljubav prema astronomiji nije iščezla. Šta više odlučila sam da mi ona bude život!

Sve ovo mislim da ne bih mogla bez podrške velikog broja ljudi. Pre svega se zahvaljujem Nikoli Božiću, Igoru Smoliću, mr Nataši Stanić, Aleksandru Zorkiću i Slobodanu Milovanoviću na veoma korisnim savetima.

Za kraj: Upornost se uvek isplati!

Ona je astronom

2008-07-29T16:07:00.001+02:00

Cilj MGA2009 je da doprinese tzv. Milenijumskim razvojnim ciljevima Ujedinjenih nacija, od kojih su četiri povezani sa projektima MGA2009, a jedan od njih se odnosi na promovisanje jednakosti između polova i podsticanje žena da se bave naukom.

Žene danas čine približno četvrtinu od ukupnog broja profesionalnih astronoma.U nekim zemljama nema uopšte žena profesionalnih astronoma, dok ih u nekim drugim zemljama ima više od 50 % od ukupnog broja istraživača. Veoma je veliki broj žena koje odustaju od bavljenja naukom, što je takođe pokazatelj da društvene okolnosti ne favorizuju žene naučnike.

Jednakost između polova je osnovna briga čitave naučne zajednice bez obzira na geografski položaj. Svi regioni i svi kontinenti imaju svoje specifične probleme i teškoće. Program MGA2009 Ona je astronom ponudiće platformu koja će se odnositi samo na neke od tih problema.

Nacionalni koordinator: dr Tijana Prodanović (prodanvc@if.ns.ac.yu).

Ona je astronom

Bravo Biljana!

Zvezde i klinci

Gradić koji živi za astronomiju

22. Septembar 2009. Tuzan dan za ASTRONOMIJU u Srbiji

A (za)to ne bi moglo?! (3)

PPK (paso, pare i karta)

27.08.2009. Mars napada! Runda No 6!

10 prezenterskih zapovesti

A (za)to ne bi moglo?! (2)

A (za)to ne bi moglo?!

Svetska kriza – Srbijo, udri po nauci!

G33k specijal: World Wide Telescope!

Da li je to ptica!? Da li je to avion!? Ne! To je kosmički mion!

No. 3/II

Vreme je za nešto življe!

Od bisera grana

Državna glupost

On je astronomičarka

Paf !

Biti astronom...

Prvi semestar...

Međunarodna godina astronomije

No. 3/I

Astro nova 2009!

Sve je počelo na rejv žurkama…

I beše astronomija...

Početak...

Ona je astronom

A (za)to ne bi moglo?! (3)

PPK (paso, pare i karta)

A (za)to ne bi moglo?! (2)

A (za)to ne bi moglo?!